UREDNIK I OSNIVAČ LISTA POLITIKA Dao život za slobodu otadžbine u Prvom svetkom ratu

19:00

Kultura 0

U dvorištu crkve posvećene Uspenju Presvete Bogorodice u Peckoj, u opštini Osečina, nalazi se grobni beleg Vladislava Ribnikara – novinara, urednika i osnivača lista Politika, koji je 1914. godine u borbama protiv austrougarske Drinske divizije dao život za slobodu otadžbine upravo u ovom kraju.

UREDNIK I OSNIVAČ LISTA POLITIKA Dao život za slobodu otadžbine u Prvom svetkom ratu
Printscreen

Crkva Uspenja Presvete Bogorodice podignuta je na mestu vojničkog groblja učesnika Prvog svetskog rata, a u njenoj porti nalazi se spomenik borcima Druge moravske divizije, kao i spomenik Vladislavu Ribnikaru, koji je poginuo u Drinskoj bici 1. septembra 1914. godine na frontu u zapadnoj Srbiji, na vrhu Rožanj Sokolskih planina.

- Prvobitno je bio sahranjen na planini Rožanj, gde je i poginuo, da bi, kada je izgrađena crkva u Peckoj 1934. godine, njegovi ostaci bili preneti u portu crkve i podignut mu je spomenik koji ovde stoji i danas - kaže Milan Petrović, kustos Muzeja Osečina.

Printscreen
 

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Imao je dva rođena brata – Slobodana i Darka, koji je poginuo na istom frontu, samo jedan dan pre Vladislava.

- Vladislav je prvi ranjen, ali je preminuo tri dana nakon ranjavanja. Njegov brat Darko je u borbama u Beloj Crkvi kod Krupnja, saznavši da mu je brat ranjen, krenuo u ofanzivu, gde je smrtno ranjen. Samo dan kasnije preminuo je i Vladislav - priča Petrović.

Posle Drugog svetskog rata kapetan Vladislav Ribnikar, koji je junački komandovao borbama vođenim na Petrinoj steni, ekshumiran je i premešten u porodičnu grobnicu u Beogradu, istog dana kada i njegov mlađi brat Darko.

Printscreen
 

 

- Grobni beleg Vladislava Ribnikara, sa epitafom u gvozdenoj ogradi, i danas stoji u levom uglu porte crkve u Peckoj, kao što istovetan grobni beleg sa epitafom i u gvozdenoj ogradi njegovog brata Darka i danas stoji na levoj strani crkvenih dveri u Beloj Crkvi u Rađevini - kaže istoričar.

U čitulji posvećenoj Vladislavu Ribnikaru saznajemo detalje njegove pogibije:

Za dva dana dve dragocene žrtve, dve neprebolne rane. Za dva dana Politika je izgubila one koji su joj dušu i život dali, koji su je podigli i učinili onim što je ona danas.

Printscreen
 

 

U nedelju po podne pao je Darko Ribnikar. U ponedeljak po podne u jurišu sa revolverom u ruci na čelu svoje čete, pao je i Vladislav Ribnikar. On koji je bio prvi među prvima, koji je bio najhrabriji među najhrabrijima, on koji nikada nije zadrhtao, stresao se kada je čuo za junačku smrt svoga miloga Darka. I od toga časa nisu ga mogli poznati ni oni koji su ga najbolje znali i stali su zapanjeni nadčovečanskim junaštvom čak i oni koji su ga u toliko juriša i toliko borbi, od Kumanova do Jedrena i Čupinoga brda gledali - piše u članku od 3. septembra 1914. godine.

Vladislav Ribnikar rođen je 1871. godine u Trsteniku, kao najstariji sin Slovenca dr Franje Ribnikara i Milice Srnić iz Kostajnice. Školu je pohađao u Jagodini i Beogradu, gde je studirao istoriju i filologiju na Filozofskom fakultetu, da bi potom magistrirao na Sorboni i otišao na Humboltov univerzitet u Berlinu, kao državni stipendista.

Majski prevrat 1903. podstakao ga je da se vrati u Srbiju i učini veliko delo. Založvši svu svoju imovinu i uz finansijsku pomoć oca i brata, prikupio je deset hiljada dinara i pokrenuo Politiku januara 1904. godine. U novinarskom poslu priključiće mu se i talentovani brat Darko, koji je posle školovanja u Beogradu diplomirao pravne nauke na univerzitetima u Jeni i Berlinu.

Kao rezervni oficiri, braća Ribnikar borila su se u oba balkanska rata, gde su i ranjeni – Vladislav na Jedrenu, a Darko na Kumanovu.  Dvojica intelektualaca po treći put u tri godine odlažu pera i stavljaju pušku na rame. U Veliki rat odlaze da se iz njega ne vrate.

Dva brata Ribnikara prolili su svoju krv kao oficiri za istu stvar za koju su prolili svoj znoj kao novinari, reči su Jovana Dučića koje najtačnije opisuju društveno-istorijsku ulogu Vladislava i Darka Ribnikara, objavljene u tekstu posvećenom dvojici braće, u predbožićnom izdanju Politike iz 1924. godine u kom dodaje:

-  Ja sam lično bio njihov drug u životu i na poslu, i njihova uspomena nigde me nije ostavila - beleži Dučić, koji je i sam bio blizak saradnik Politike i autor književne hronike.

Printscreen
 

 

Braća Ribnikar poreklom Slovenci, srcem su bili mladi Jugosloveni školovani u inostranstvu oko čije novinske ideje su se odmah okupili tadašnji naučnici, inostrani dopisnici, književnici – u prvim godinama od nastanka u redakciji Politike od književnika našli su se Branislav Nušić, Jovan Dučić, Miloš Crnjanski i drugi.  

Politika je brzo postala izvor svih informacija za stranu diplomaciju u Beogradu i tuđu štampu po celom svetu – beleži Dučić.

Vitezovi na peru, kako su ih kolege-novinari zvali generacijama kasnije, krvlju su zadužili otadžbinu, a znanjem i sposobnošću svoju profesiju. Prema Dučićevim rečima, a naredni vek opravdao je njegovu tvrdnju,  Politika je udarila temelje jugoslovenskom žurnalizmu, odredila status novinara i dala mu ugled. Vođeni ličnim iskustvom i kosmopolitskim osećanjem stvorili su list objektivan, koji ne ulazi u lična pitanja, po spoljašnosti je doteran i kulturan, list koji neguje dobar stil i pravilan i čist jezik, zamišljen da bude ozbiljan veliki organ javnoga mnjenja u Srbiji, koji  obećava jedno novo doba.

Vladislav Ribnikar bio je i među najzaslužnijim za otvaranje Beogradskog hipodroma na Vidovdan 1914. godine, a i sam je imao nekoliko takmičarskih konja. Ispod svečane lože, na hipodromu i danas stoji bista, njemu posvećena. Od 1923. godine svakog proleća ovde se održava trka imenom Vladislava Ribnikara.

Komentari(0)

Loading