VODA KOJU TREBA PITI NA DANAŠNJI DAN Pomaže u svakoj bolesti ali se koristi samo u ovim slučajevima
U našem narodu od davnina poštuje se Bogojavljenska vodica. U 14. veku, za vreme cara Dušana i kneza Lazara, onim ljudima kojim nije dozvoljeno da se pričeste zbog nekog velikog greha, dozvoljeno im je da poste i okuse Bogojavljenske vodice.
Sveta vodica je voda koja je osvećena tokom verskog obreda – Malo i Veliko vodoosvećenje. Smatra se svetom, posebnom i lekovitom vodom. Bogojavljenska vodica se nikada ne kvari.
Značaj Bogojavljenske vodice
"Bogojavljenska voda divna je potvrda pravoslavne vere. Njena je osobina da godinama ostaje sveža, ukusna, osvećena i lekovita. Odavno se čuva običaj da se ova vodica čuva u naročitom sudiću cele godine, jer ona pomaže u svakoj bolesti i kad mala deca imaju strah noću, i kad čoveku naglo pozli i kad mu hrana ne prija i kad ne može da podnosi bolove u bolesti i kad mu se smućuju pomisli i ne zna kako jednu stvar da reši – i uopšte, mnogobrojne su prilike u životu i teškoće kad se Bogojavljenska vodica sa verom upotrebi i stvarno koristi.
Na sam dan Bogojavljenja crkva dozvoljava da se tom vodicom krope sve odaje i svaki kutak i da sva čeljad piju koliko ko hoće. Ali, u svima drugim danima godine, Bogojavljenskom vodicom, ne sme ništa drugim danima u godini da se kropi, sem da se pije u bolesti. A zdravi ako žele, moraju koji dan postiti, pa tu vodicu uzeti ujutru.
U našem narodu od davnina poštuje se Bogojavljenska vodica. U 14. veku, za vreme cara Dušana i kneza Lazara, onim ljudima kojim nije dozvoljeno da se pričeste zbog nekog velikog greha, dozvoljeno im je da poste i okuse Bogojavljenske vodice.
Svaka kuća, na dan Bogojavljenja, kad sveštenik sveti vodu, treba da je uzme u naročit sud i da se čuva preko cele godine".
Vladika Nikolaj Žički
Šta je Sveta vodica i kako se osvećuje voda – Malo i Veliko vodoosvećenje
Sveta vodica se koristi pri mnogim sveštenoradnjama i činovima pravoslavne Crkve, bilo da se neposredno osvećuje, bilo da se koristi ranije osvećena voda: prilikom osvećivanja hramova, domova, grobnih spomenika i raznih predmeta koji čoveku služe ili se on njima koristi.
U svetoj tajni Krštenja, osvećena voda postaje „vodom očišćenja, banjom preporoda, izvorom života“, u kojoj se kršteni rađa „vodom i Duhom“ za novu dolazeću stvarnost Carstva Nebeskoga.
Osvećenje vode ima svoje poreklo u prvim vekovima ranog hrišćanstva, o čemu svedoče drevni pisani izvori, kao apostolske ustanove. Evhologion Serapiona Tmuiškog kao i rani oci Crkve: Teodorit, blaženi Jeronim, Epifanije i drugi. Ipak, u početku nije postojalo ustanovljeno pravilo kada, gde i kako se vrši vodoosvećenje. Postojala je izvesna razlika u tim obredima. No svima njima je zajedničko da se osvećenje vode vrši pomoću određenih molitava, prizivanjem Svetoga Duha, kao i krstolikim blagosiljanjem i pogruženjem u vodu Časnoga Krsta, što i danas čini elemente svakog vodoosvećenja.
Danas su poznata dva osvećenja vode: veliko i malo
Veliko vodoosvećenje se vrši dva puta u godini na Krstovdan (Navečerje Bogojavljenja) i na Bogojavljenje, u kome se sećamo Krštenja Isusa Hrista u reci Jordan, u kome Crkva vidi ne samo prototip omivanja grehova, no i stvarno svećenje prirodne vode pogružavanjem Boga u telu u vodu. To je svečani obred kojem, skoro redovno, prisustvuje veliko mnoštvo naroda, koji osvećenu vodu nose svojim domovima, jer se ta Sveta Vodica –
Bogojavljenska vodica, čuva u svakom domu preko cele godine kao velika svetinja, a koristi se samo u velikoj nuždi (bolesti, uznemiravanje od strane zlih duhova). U nekim našim krajevima običaj je da sveštenik sam raznosi Bogojavljensku vodicu po domovima vernika.
Malo vodoosvećenje vrši se u različitim prilikama, pri drugim crkvenim činovima i obredima, pa i na zahtev pojedinih vernika. Prema svakoj potrebi, može se vršiti malo osvećenje vode u svako vreme i na svakom mestu: u kući, u polju, u vrtu i tako dalje.
Koliko može da se čuva Bogojavljenska vodica
Sveta Vodica, naročito ona Bogojavljenska vodica (koju narod uglavnom i uzima i nosi svojim domovima), može se čuvati neograničeno vreme. Ma koliko dugo je čuvali, ona ne gubi svoju osvećujuću blagodat niti postaje podložna kvarenju. Ima u narodu porodica koje Bogojavljensku Vodicu čuvaju po trideset i više godina, s tim što svake godine, od nove Bogojavljenske Vodice, kada je donesu iz crkve, pomalo dodaju u flašu u kojoj drže staru Bogojavljensku vodicu.
No, glavno pitanje je: „Nakon jedne godine, kada stigne nova Sveta Vodica, šta da se radi sa starom“?
Odgovor na to direktno pitanje u crkvenim knjigama ne piše, niti ima bilo kakvo pisano naređenje u vezi toga. Ali zato postoji narodno predanje i običaj koji je Crkva prećutno usvojila, te je isti običaj stekao predanjsku vrednost, kao i mnoge druge stvari koje se putem predanja u Crkvi čuvaju.
Dakle, po tom narodnom običaju, a sada i crkvenom predanju, ukoliko se sva količina Bogojavljenske Vodice ne utroši pobožno u toku godine, onda se taj ostatak, kada stigne nova Bogojavljenska Vodica, saspe u bunar, u reku ili u cveće. U svakom slučaju tamo gde se neće izložiti gaženju i obesvećenju.
Što se pak tiče Vodice koja se po domovima sveti za Vaskrs (nikada: na Vaskrs), ona se u toku posta može, i treba, uzimati svako jutro po malo pre svakog jela, i tako utrošiti. Ona se upravo i osvećuje sa tim ciljem, da bi sveti veliki praznik Vaskrsenja Hristovog dočekali u osvećenim domovima, ali i sa osvećenim dušama svojim (kao hramovima Duha Svetoga), čemu pobožno korišćenje svete Vodice itekako doprinosi.
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)