VODA KOJU TREBA PITI NA DANAŠNJI DAN Pomaže u svakoj bolesti ali se koristi samo u ovim slučajevima
U našem narodu od davnina poštuje se Bogojavljenska vodica. U 14. veku, za vreme cara Dušana i kneza Lazara, onim ljudima kojim nije dozvoljeno da se pričeste zbog nekog velikog greha, dozvoljeno im je da poste i okuse Bogojavljenske vodice.
Sveta vodica je voda koja je osvećena tokom verskog obreda – Malo i Veliko vodoosvećenje. Smatra se svetom, posebnom i lekovitom vodom. Bogojavljenska vodica se nikada ne kvari.
Značaj Bogojavljenske vodice
"Bogojavljenska voda divna je potvrda pravoslavne vere. Njena je osobina da godinama ostaje sveža, ukusna, osvećena i lekovita. Odavno se čuva običaj da se ova vodica čuva u naročitom sudiću cele godine, jer ona pomaže u svakoj bolesti i kad mala deca imaju strah noću, i kad čoveku naglo pozli i kad mu hrana ne prija i kad ne može da podnosi bolove u bolesti i kad mu se smućuju pomisli i ne zna kako jednu stvar da reši – i uopšte, mnogobrojne su prilike u životu i teškoće kad se Bogojavljenska vodica sa verom upotrebi i stvarno koristi.
Na sam dan Bogojavljenja crkva dozvoljava da se tom vodicom krope sve odaje i svaki kutak i da sva čeljad piju koliko ko hoće. Ali, u svima drugim danima godine, Bogojavljenskom vodicom, ne sme ništa drugim danima u godini da se kropi, sem da se pije u bolesti. A zdravi ako žele, moraju koji dan postiti, pa tu vodicu uzeti ujutru.
U našem narodu od davnina poštuje se Bogojavljenska vodica. U 14. veku, za vreme cara Dušana i kneza Lazara, onim ljudima kojim nije dozvoljeno da se pričeste zbog nekog velikog greha, dozvoljeno im je da poste i okuse Bogojavljenske vodice.
Svaka kuća, na dan Bogojavljenja, kad sveštenik sveti vodu, treba da je uzme u naročit sud i da se čuva preko cele godine".
Vladika Nikolaj Žički
Šta je Sveta vodica i kako se osvećuje voda – Malo i Veliko vodoosvećenje
Sveta vodica se koristi pri mnogim sveštenoradnjama i činovima pravoslavne Crkve, bilo da se neposredno osvećuje, bilo da se koristi ranije osvećena voda: prilikom osvećivanja hramova, domova, grobnih spomenika i raznih predmeta koji čoveku služe ili se on njima koristi.
U svetoj tajni Krštenja, osvećena voda postaje „vodom očišćenja, banjom preporoda, izvorom života“, u kojoj se kršteni rađa „vodom i Duhom“ za novu dolazeću stvarnost Carstva Nebeskoga.
Osvećenje vode ima svoje poreklo u prvim vekovima ranog hrišćanstva, o čemu svedoče drevni pisani izvori, kao apostolske ustanove. Evhologion Serapiona Tmuiškog kao i rani oci Crkve: Teodorit, blaženi Jeronim, Epifanije i drugi. Ipak, u početku nije postojalo ustanovljeno pravilo kada, gde i kako se vrši vodoosvećenje. Postojala je izvesna razlika u tim obredima. No svima njima je zajedničko da se osvećenje vode vrši pomoću određenih molitava, prizivanjem Svetoga Duha, kao i krstolikim blagosiljanjem i pogruženjem u vodu Časnoga Krsta, što i danas čini elemente svakog vodoosvećenja.
Danas su poznata dva osvećenja vode: veliko i malo
Veliko vodoosvećenje se vrši dva puta u godini na Krstovdan (Navečerje Bogojavljenja) i na Bogojavljenje, u kome se sećamo Krštenja Isusa Hrista u reci Jordan, u kome Crkva vidi ne samo prototip omivanja grehova, no i stvarno svećenje prirodne vode pogružavanjem Boga u telu u vodu. To je svečani obred kojem, skoro redovno, prisustvuje veliko mnoštvo naroda, koji osvećenu vodu nose svojim domovima, jer se ta Sveta Vodica –
Bogojavljenska vodica, čuva u svakom domu preko cele godine kao velika svetinja, a koristi se samo u velikoj nuždi (bolesti, uznemiravanje od strane zlih duhova). U nekim našim krajevima običaj je da sveštenik sam raznosi Bogojavljensku vodicu po domovima vernika.
Malo vodoosvećenje vrši se u različitim prilikama, pri drugim crkvenim činovima i obredima, pa i na zahtev pojedinih vernika. Prema svakoj potrebi, može se vršiti malo osvećenje vode u svako vreme i na svakom mestu: u kući, u polju, u vrtu i tako dalje.
Koliko može da se čuva Bogojavljenska vodica
Sveta Vodica, naročito ona Bogojavljenska vodica (koju narod uglavnom i uzima i nosi svojim domovima), može se čuvati neograničeno vreme. Ma koliko dugo je čuvali, ona ne gubi svoju osvećujuću blagodat niti postaje podložna kvarenju. Ima u narodu porodica koje Bogojavljensku Vodicu čuvaju po trideset i više godina, s tim što svake godine, od nove Bogojavljenske Vodice, kada je donesu iz crkve, pomalo dodaju u flašu u kojoj drže staru Bogojavljensku vodicu.
No, glavno pitanje je: „Nakon jedne godine, kada stigne nova Sveta Vodica, šta da se radi sa starom“?
Odgovor na to direktno pitanje u crkvenim knjigama ne piše, niti ima bilo kakvo pisano naređenje u vezi toga. Ali zato postoji narodno predanje i običaj koji je Crkva prećutno usvojila, te je isti običaj stekao predanjsku vrednost, kao i mnoge druge stvari koje se putem predanja u Crkvi čuvaju.
Dakle, po tom narodnom običaju, a sada i crkvenom predanju, ukoliko se sva količina Bogojavljenske Vodice ne utroši pobožno u toku godine, onda se taj ostatak, kada stigne nova Bogojavljenska Vodica, saspe u bunar, u reku ili u cveće. U svakom slučaju tamo gde se neće izložiti gaženju i obesvećenju.
Što se pak tiče Vodice koja se po domovima sveti za Vaskrs (nikada: na Vaskrs), ona se u toku posta može, i treba, uzimati svako jutro po malo pre svakog jela, i tako utrošiti. Ona se upravo i osvećuje sa tim ciljem, da bi sveti veliki praznik Vaskrsenja Hristovog dočekali u osvećenim domovima, ali i sa osvećenim dušama svojim (kao hramovima Duha Svetoga), čemu pobožno korišćenje svete Vodice itekako doprinosi.
Zid sa očima u manastiru Kalenić: Freska arhangela koja “gleda” iz svakog ugla
U tišini jednog od najlepših manastira Šumadije, nalazi se freska koja vekovima zbunjuje i oduševljava vernike i posetioce – lik arhangela čiji pogled “prati” svakog ko mu priđe.
Kićenje krava za Svetog Iliju u Negotinskoj Krajini: Običaj koji je donosio mleko, zdravlje i blagostanje
U zaboravljenim selima istočne Srbije, žene su na dan Svetog Ilije ukrašavale krave cvećem, peškirima i tkanicama – jer se verovalo da samo tako krava neće “presušiti”.
Velika subota bez reči: Običaj “čuvanja tišine” u selima pod Rudnikom koji se danas retko poštuje
U selima zapadne i centralne Srbije, deca su nekada učena da na Veliku subotu ne prave buku, ne pevaju i ne viču – da bi poštovala Hristov mir u grobu.
Ovu ikonu svaka srpska kuća treba da ima, ako ste besni i ako vam nešto fali - samo je pogledajte: Tvrdi otac Predrag
Nijedna srpska kuća ne bi smela da postoji a da nema ovu ikonu! Tim rečima javnosti se obratio sveštenik Predrag Popović koji koristi društvene mreže da prenese važne i lepe poruke.
Kad su kneza Mihaila iskasapili na Košutnjaku, on je došao da se uveri da je mrtav: Lovci na njegovu glavu spremili su odmazdu, a ceh je platio Karađorđev sin
Gotovo sva ubistva srpskih državnika povezuje jedna činjenica, a to je da su pred atentat kao po pravilu svi oni ostajali bez podrške velikih sila. Pošto nije bilo nijedne od tih najmoćnijih država koja bi ih zaštitila, oni bi bili prepušteni određenim činiocima unutar zemlje, koji su ionako želeli njihovo uklanjanje.
Komentari(0)