Reč je o kostimiranoj povorci mališana, ali i odraslih u kojima se obično muškraci prerušavaju u žene, a žene u muškarce i šetaju ulicama.
Svake godine vodi se rasprava na liniji Sveti Luka protiv Noći veštica. Za strani običaj maskiranja za Noć veštica govori se da je paganski i uvrnut, ali sličan običaj postoji i kod Srba.
Poklade ili pročka kako se zove u jedno delu našeg naroda, su običaji maskiranja na dan uoči početka postova. Postoje Božićne, Vaskršnje, Petrovske i Gospojinske poklade.
Poklade su narodni praznik Slovena. Njegovi koreni su paganski i vezani za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća. Danas se poklade uglavnom vezuju za početak hrišćanskog obeležavanja velikog posta uoči Uskrsa. Poklade se obično smatraju za vreme neobuzdanog uživanja u hrani, piću i proslavama pod maskama, poznatim kao karneval.
Proslave poklada su posebno značajne za narode katoličke tradicije: Italijane, Hrvate, Francuze, Nemce, Špance, Latinoamerikance i druge. Slave se i među pravoslavcima, naročito u Grčkoj i Rusiji. Direktno ili indirektno, proslave u vreme poklada su postale običaj i u protestantskim zemljama.
Najspecifičniji običaj za poklade je takozvana ženidba Kraljevića Marka koja se poštuje u Sirinićkoj župi na Kosovu i Metohiji, a koja se od 2018. godine nalasi na listi Nematerijalnog kulturnog nasleđa.
View this post on Instagram
22. NOVEMBRA SLAVIMO SVETOG NEKTARIJA Svetitelja koji slovi za zaštitnika onkoloških bolesnika, evo zašto
Sveti starac Nektarije Vitalis iz Кamarize, koji je tvrdio da je i sam isceljen od raka na grudima uz pomoć Svetog Nektarija, je u šali i s ljubavlju govorio "Sveti Nektarije je mekane duše, osetljiv je, njemu je dovoljno da malo mahnete i eto njega da vam pomogne".
VREME JE SLAVA Slavimo Arhangela Mihaila, žito se nosi za pretke, a kolač za budućnost potomaka
Krsna slava veliki je porodični praznik kod Srba, a tradicija se poštuje vekovima unazad. Jednog od najvećeg svetaca, Arhangela Mihajala, slavi veliki broj građana koji su i ovog novembarskog jutra poranili i u crkvu odneli sveću, žito i kolač.
Olga je naša prva glumica koja se pojavila gola na filmu: Zbog raskalašne prirode, patrijarhat je pustio da nečasno umre
Bila je kontroverzna po svakom pitanju, otvorenog uma i shvatanja, ali je to koštalo karijere
Da li se krsna slava slavi prve godine od smti domaćina: Mnogi Srbi prave grešku, a posebno pravilo važi kad nose crninu
Da li se krsna slava slavi prve godine od smti domaćina? Ovu dilemu rešio je teolog Darko Nikolić.
Provela detinjstvo u najvećoj bedi: Ovo je teška životna priča Zorice Brunclik!
To što je rođena Beograđanka, kako kaže, nije joj mnogo značilo, jer je njen otac napustio porodicu i pre nego što je imala vremena da upozna bolji život
Komentari(0)