Ovo su narodna verovanja po kojima su naši preci predviđali sudbinu: Nastala sa razlogom i mnogima pogodila šta ih čeka
Narodna verovanja po kojima su naši stari predviđali sudbinu mnogima su zanimljiva, prenosila su se sa kolena na koleno.
Tradicija našeg naroda je veoma zanimljiva, a posebno verovanja koja su nastala na osnovu iskustva naših starih ljudi znaju da zabave ljude. Verujemo da ste puno puta čuli bar neka od svojih baka i deka, a čuvena naša nepisana pravila i slutnje se prenose sa kolena na koleno.
U nastavku slede neki od neobičnijih i decenijama starih narodnih verovanja u koje većina ljudi, hteli to da priznaju ili ne, ipak veruju.
1. Gde se sto ljulja, u toj kući žena vodi glavnu reč.
Možda vas zanima:
Noći posle Đurđevdana: Verovanje da se između 6. i 12. maja vide znaci sudbine
U narodnoj tradiciji Srbije, noći koje slede odmah nakon Đurđevdana smatrane su posebno otvorenim za poruke. Verovalo se da onaj ko tih dana noću sam izađe i pogleda zvezde – može dobiti znak o onome što mu predstoji.
Naši stari nikada nisu sadili ovo drvo blizu kuće: Kažu da ne donosi ništa dobro, a nije orah
Da li ste znali da smokve nisu idealne za sadnju u blizini kuće?
Možda vas zanima:
Noći posle Đurđevdana: Verovanje da se između 6. i 12. maja vide znaci sudbine
U narodnoj tradiciji Srbije, noći koje slede odmah nakon Đurđevdana smatrane su posebno otvorenim za poruke. Verovalo se da onaj ko tih dana noću sam izađe i pogleda zvezde – može dobiti znak o onome što mu predstoji.
Naši stari nikada nisu sadili ovo drvo blizu kuće: Kažu da ne donosi ništa dobro, a nije orah
Da li ste znali da smokve nisu idealne za sadnju u blizini kuće?
Možda vas zanima:
Noći posle Đurđevdana: Verovanje da se između 6. i 12. maja vide znaci sudbine
U narodnoj tradiciji Srbije, noći koje slede odmah nakon Đurđevdana smatrane su posebno otvorenim za poruke. Verovalo se da onaj ko tih dana noću sam izađe i pogleda zvezde – može dobiti znak o onome što mu predstoji.
Naši stari nikada nisu sadili ovo drvo blizu kuće: Kažu da ne donosi ništa dobro, a nije orah
Da li ste znali da smokve nisu idealne za sadnju u blizini kuće?
2. Kada gost ode iz kuće, a da pri tom nije ni seo, veruje se da je odneo mir iz kuće. Takođe, gde ima ženske dece, gost valja da sedne bar na pet minuta.
3 Razbijena čaša - ako se u kući razbije čaša, to nagoveštava sreću.
4. Kada prvi put uzimate bebu u ruke, zamislite želju. U roku od godinu dana, želja će vam se ispuniti.
5. Jaje sa dva zumanceta znači da će se uskoro neko venčati, crne tacke na zumancetu su loš znak, dok jaje bez zumanceta predstavlja izuzetno loš znak i veliku nesreću.
6. Ne ostavljaj nepopijeno piće u gostima, tako im ostavljaš svađu u kući.
7. Kada lasta svije gnezdo na krovu kuće, u tu kuću će doći mir i spokoj.
8. Šta sanjaš prve noći u novom stanu, ispuniće ti se. Takođe, kada prvi put spavaš u tuđem krevetu, zapamti šta si sanjao, to će ti se ispuniti.
9. Ako ti se već rano izjutra dogodi neka neprilika, tog dana ne započinji ništa važno.
10. Kada vidiš pauka na sebi, na svom odelu, čeka te iznenadna sreća.
11. Ako gavran leti iznad tvoje kuće i pri tom gače, čuvaj se nesreće.
12. Kada pomogneš psu, mački ili bilo kojoj životinji u nevolji, dobročinstvo će ti se vratiti.
13. Prvu ljubičicu koju nađeš u proleće, pojedi - voleće te tvoji najmiliji cele godine.
14. Prosuta kafa - ako se prospe kafa u kući, to predstavlja skorašnji novčani dobitak.
15. Ne valja menjati verenički prsten, da se život ne bi preokrenuo.
16. Ako tuđi pas dođe ispred kuće i laje, predznak je sreće i psa ne treba terati odatle.
17. Ako ispustite nož, doći će vam neki muškarac u kuću. Suprotno, ako ispustite viljušku, doći će vam neka žena.
18. Da bi u kući bilo novca, metlu držite okrenutu drškom na dole.
19. Kada ti na putu naiđe pas, poslove ćeš obaviti uspešno.
20. Ne valja jesti hranu sa noža ili lizati nož - razbolećeš se.
21. Ako se pronađe konjska potkovica cela ili parče, to obećava srećan i veoma koristan dan.
22. Ako devojka pokloni sat momku, ili on njoj, za njih će vreme stati - sledi im raskid.
23. Odeća na stolu - ako se na sto stavi nešto od obuće ili odeće, neko će se razboleti.
24. Ako se pominje neka nesreća, bolest ili bilo koja loš stvar, treba se pomeriti s mesta - da te ne bi zadesilo isto.
25. Skrštene ruke - ne valja sedeti u kući skrštenih ruku jer to sluti na nesreću ili tugu.
26. Kada neko iz kuće odlazi na dalek put, ne valja tog dana iz kuće ništa da se daje na zajam, jer će put za tog putnika biti jako nesrećan.
27. Ko pije kafu iz okrnjene šoljice, udaće se za udovca ili oženiti udovicu.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
Komentari(0)