Ne postoji dan a da ne pročitamo na internetu ili negde na društvenim mrežama savet čuvenog srpskog psihijatra Vladete Jerotića. NJegovi saveti o braku i odgoju dece posebno su poštovani, uprkos tome što sam Jerotić nije bio otac, tj. nikad nije imao decu.
Imao je jedan brak sa misterioznom Jelenom koja je umrla 15 godina pre njega. Posle njene smrti Vladeta se nije ženio, nije živeo sa nekom druogm ženom, dane je provodio sam sa svojim knjigama, posećujući razna predavanja...
Međutim, ni Jerotić nije bio svetac i to je uvek isticao. Tako je jednom prilikom priznao da je u mladosti bio zaljubljen u jednu udatu ženu, doduše platonski.
- Posle jedne ozbiljnije povrede oka i moga prvog "ozbiljnog" zaljubljivanja u jednu udatu ženu, oftalmologa, koja me je divno lečila i izlečila, odlučio sam da studiram medicinu (za koju je, istina, moj otac, odavno, "navijao" - otkrio je Vladeta.
Možda vas zanima:
"Kad ovu rečenicu izgovorite u braku - PIŠITE PROPALO"
Vladeta Jerotić, čuveni srpski akademik, psihijatar, lekar i književnik, tokom dugogodišnje karijere bavio se i brakom, partnerskim odnosima, konfliktima u porodici. NJegove mudre rečima mnogima su bile vodilja u kriznim situacijama, a posebno saveti koje je imao za supružnike.
KAD ZALJUBLJENOST ZASLEPI: Vladeta Jerotić otkrio šta treba da pitate sebe pre braka (VIDEO)
Čuveni srpski psihijatar dr Vladeta Jerotić otkrio koje pitanje treba postaviti sebi pre braka
Možda vas zanima:
"Kad ovu rečenicu izgovorite u braku - PIŠITE PROPALO"
Vladeta Jerotić, čuveni srpski akademik, psihijatar, lekar i književnik, tokom dugogodišnje karijere bavio se i brakom, partnerskim odnosima, konfliktima u porodici. NJegove mudre rečima mnogima su bile vodilja u kriznim situacijama, a posebno saveti koje je imao za supružnike.
KAD ZALJUBLJENOST ZASLEPI: Vladeta Jerotić otkrio šta treba da pitate sebe pre braka (VIDEO)
Čuveni srpski psihijatar dr Vladeta Jerotić otkrio koje pitanje treba postaviti sebi pre braka
Možda vas zanima:
"Kad ovu rečenicu izgovorite u braku - PIŠITE PROPALO"
Vladeta Jerotić, čuveni srpski akademik, psihijatar, lekar i književnik, tokom dugogodišnje karijere bavio se i brakom, partnerskim odnosima, konfliktima u porodici. NJegove mudre rečima mnogima su bile vodilja u kriznim situacijama, a posebno saveti koje je imao za supružnike.
KAD ZALJUBLJENOST ZASLEPI: Vladeta Jerotić otkrio šta treba da pitate sebe pre braka (VIDEO)
Čuveni srpski psihijatar dr Vladeta Jerotić otkrio koje pitanje treba postaviti sebi pre braka
Kao čovek dubokih moralnih uverenja, Jerotić je ovu ljubav doživljavao kao složenu emotivnu situaciju. NJegova moralna načela nisu mu dozvoljavala da tu ljubav razvija dalje od prijateljstva, ali je svakako bila izvor njegove inspiracije. Mnogi koji su ga poznavali kažu da je ta ljubav bila izvor njegovih dubokih razmišljanja o prirodi ljubavi, vernosti i ljudske sudbine.
Kada je oženio Jelenu, njoj je bio posvećen do kraja života, a evo kako je govorio o braku:
- Citiraću Majndorfa koji kaže da monogamna zajednica muškarca i žene zasnovana na večnoj ljubavi postoji samo kao ideal. Zbog toga svako treba da neguje brak. Nije lako sačuvati ljubav. I nije isto u 50. kao kada ste imali 20 godina. Razvijajte se. Negujmo brak što duže. Šta ćemo bez braka? Trećina Evropljana neće brak, a zašto mladi neće? Zato što su imali loš primer roditelja. Najbolji je negovati ga da doživite zlatnu svadbu.
Ipak, Jelena i Vladeta nisu imali dece i to je tuga koju je naš psihijatar nosio čitav život.
Svojevremeno je istakao da je njegova najveća sreća što je uspeo da prevaziđe svoju najveću tugu – prihvativši činjenicu da nema decu.
Može se reći da je od kolevke pa do groba, Vladeta bio u suštini usamljen čovek jer je i odrastao kao jedinac. Tako je često savetovao parove da imaju više dece:
- Naravno, već sam za vreme gimnazijskog školovanja lagano otkrivao u sebi, kao i u odnosima sa ljudima, prilične nedostatke i "pukotine" karaktera samo jednog deteta u porodici. I danas smatram da je jedan deo Senke u mojoj ličnosti (kako je Jung nazvao "palog brata" u nama, odnosno inferiorni deo ličnosti) - samo delimično korigovan svesnim uvidom, radom na sebi i povoljnim spoljašnjim uslovima – treba pripisati egoizmu, koji uvek preti da nabuja u jedinca u porodici, nad kojim roditelji preterano lebde i strepe. Otud sam preporučivao većini mojih pacijenata, poznanicima i mlađim prijateljima da imaju više dece, pošto je porodična dinamika u takvim porodicama daleko prirodnija i normalnija, nego tamo gde raste jedna biljka koja će, možda, dati cvet, ali to nikad nije sigurno.
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
NEOBIČAN OBIČAJ SA IVANJDANSKIM VENČIĆEM: Zašto su devojke venčić bacale baš na reku?
Na Ivanjdan, jedan od najlepših letnjih praznika, devojke širom Srbije pravile su posebne venčiće od lekovitog bilja, pa ih zatim puštale niz reku. Ovaj ritual nije bio tek igra – iza njega se krilo duboko verovanje u magičnu moć reke da otkrije budućnost, posebno onu ljubavnu.
Komentari(0)