Pamtimo ga po odličnim ulogama, ali i po specifičnom nadimku.
Glumačka legenda Vlastimir Đuza Stoijljković ostavio je neizbrisiv trag u domaćoj kinematografiji, a pamtićemo ga po mnogim ulogama.
Vlastimir Stojiljković svima je ostao upamćen po nadimku Đuza. Ipak, retko ko zna kako je zaradio taj nadimak. Nije ga mnogo voleo, ali se dobro uklopio u njegovu životnu priču.
- Dobio sam ga od brata koji me je zbog tvrdoglavosti nazvao Đuza, po rečima “đuz, đuz” kojima se tera magarac - prisetio se slavni glumac u jednom intervjuu.
- Ko bi rekao da će mi ostati trajno? A nije mi se nikad sviđao. I ne znam u kom trenutku sam ga prihvatio, ali eto, već dugo živimo jedan s drugim. Posle su me samo roditelji zvali Vlasto.
Za publiku i prijatelje je ostao Đuza, "uvredljiv" ton nadimka se odavno izgubio, ali tvrdoglavost mu je ostala kao jedna od osobina koje su ga učinile našom glumačkom legendom.
Imao oko 50 godina, 165 cm, pozlaćene nokte i bio je vrlo cenjena ličnost: Evo ko je zapravo Beogradska mumija
Istorija Beogradske mumije.
ZABORAVLJENA VEROVANJA O SLEPOM MIŠU: Zašto je ova životinja imala dvostruku simboliku u Srbiji?
Slepi miš je u srpskoj narodnoj tradiciji imao neobičnu i složenu simboliku, često bivajući predmetom kontradiktornih verovanja i priča. Dok su ga neki smatrali nosiocem sreće i zaštitnikom doma, drugi su ga povezivali sa mračnim silama i opasnostima.
STARE SRPSKE PESME ZA USPAVLJIVANJE DECE: Koja su bila skrivena značenja narodnih uspavanki?
Srpske uspavanke nisu bile samo način da se dete umiri i uspava, već su često nosile duboku simboliku, skrivene poruke i značajne životne lekcije utkane u svoje nežne melodije i reči.
ZAŠTO SE STARI SRBI PLAŠILI PONOĆI: Verovanja o magijskim moćima sredine noći
Ponoć je u srpskoj narodnoj tradiciji oduvek imala specifično mesto, obavijena tajanstvenošću i mističnim verovanjima. Naši preci smatrali su da je upravo ponoć trenutak kada je granica između svetova najtanja, a natprirodne sile najaktivnije.
TAJNE STARE VODENICE: Kako su srpski mlinari čuvali mistične običaje i verovanja?
Stare vodenice zauzimale su važno mesto u srpskom narodnom životu, ali nisu bile samo mesta gde se mlelo žito. One su često bile povezane sa brojnim mističnim verovanjima, ritualima i legendama koje su prenošene generacijama mlinara, čineći ih misterioznim i važnim delom narodne tradicije.
Komentari(0)