Miloš Obilić, da li je on bio istorijska ličnost ili samo mit
Miloš Obilić je sinonim za hrabrost, odanost i junaštvo u Srpskom narodu.
Iako smo svi još u školi naučili ime ovog junaka, ipak se ne može sa sigurnošću tvrditi da li je uopšte on postojao ili da li se baš tako zvao, Miloš Obilić.
Gde je rođen, ko su mu bili roditelji, kako i gde je odrastao, ali i gde počiva, ništa se sa sigurnošću ne zna. Čak je i ime i prezime ovog velikog ratnika pod znakom pitanja. Da li je bio Obilić ili Kobilić i da li je uopšte bio Miloš?
Možda vas zanima:
NADREALNO PREKRAJANJE ISTORIJE Albanci prisvojili Nemanjiće i srpskog junaka Miloša Obilića: Murata je ubio kosovski Albanac!
Prištinska "Koha" objavila je u prevodu Skendera Ljatifija isečak iz knjige francuskog monaha Vensana Minjoa "Istorija Otomanske imperije" iz 1771. godine, u kome se navodi da je cara Murata na Kosovu polju, na Vidovdan 1389. godine, u stvari ubio ranjeni Albanac, "koji je sabrao sav svoj inat i nasmrt udario sultana Murata", kao i da su Rusi još u 18. veku saznali da je ubica Murata - kosovski Albanac!
Ko je bio i da li je uopšte postojao Miloš Obilić? O najvećem junaku Kosovskog boja se ništa ne zna, osim ovoga
Miloš Obilić, da li je on bio istorijska ličnost ili samo mit
Možda vas zanima:
NADREALNO PREKRAJANJE ISTORIJE Albanci prisvojili Nemanjiće i srpskog junaka Miloša Obilića: Murata je ubio kosovski Albanac!
Prištinska "Koha" objavila je u prevodu Skendera Ljatifija isečak iz knjige francuskog monaha Vensana Minjoa "Istorija Otomanske imperije" iz 1771. godine, u kome se navodi da je cara Murata na Kosovu polju, na Vidovdan 1389. godine, u stvari ubio ranjeni Albanac, "koji je sabrao sav svoj inat i nasmrt udario sultana Murata", kao i da su Rusi još u 18. veku saznali da je ubica Murata - kosovski Albanac!
Ko je bio i da li je uopšte postojao Miloš Obilić? O najvećem junaku Kosovskog boja se ništa ne zna, osim ovoga
Miloš Obilić, da li je on bio istorijska ličnost ili samo mit
Možda vas zanima:
NADREALNO PREKRAJANJE ISTORIJE Albanci prisvojili Nemanjiće i srpskog junaka Miloša Obilića: Murata je ubio kosovski Albanac!
Prištinska "Koha" objavila je u prevodu Skendera Ljatifija isečak iz knjige francuskog monaha Vensana Minjoa "Istorija Otomanske imperije" iz 1771. godine, u kome se navodi da je cara Murata na Kosovu polju, na Vidovdan 1389. godine, u stvari ubio ranjeni Albanac, "koji je sabrao sav svoj inat i nasmrt udario sultana Murata", kao i da su Rusi još u 18. veku saznali da je ubica Murata - kosovski Albanac!
Ko je bio i da li je uopšte postojao Miloš Obilić? O najvećem junaku Kosovskog boja se ništa ne zna, osim ovoga
Miloš Obilić, da li je on bio istorijska ličnost ili samo mit
Jedino što se sigurno zna jeste da je postojao junak koji je na Kosovu ubio osmanskog sultana Murata. Čak i o samom događaju postoji više verzija, ali je u svakoj tu srpski vitez kog mi danas nazivamo Miloš Obilić.
O Milošu Obiliću kao o legendi možemo da govorimo puno, ali kao o istorijskoj ličnosti imamo jako malo podataka. Pretpostavlja se da je bio jedan od vlastelina kneza Lazara, a nagađa se da mu je bio čak i zet. Međutim, ni u kakvim spisima se ne spominje ime Miloš Obilić sve do Kosovskog boja, kada se tako imenuje junak koji je ubio Murata. O njemu u glavnom saznajemo iz epskih pesama.
U nekim izvorima se njegovo prezime navodi i kao Kobilić ili Kobilović. Prema ovim prezimenima mogu se izvući neki zaključci o poreklu Miloša Obilića.
Jedna od pretpostavki je da je nosio prezime koje nije dobio po ocu već po nadimku iz vojničke sredine kao što je bilo prezime Sablja. Negde se ova Miloševa prezimena povezuju sa tim da je bio vanbračno dete.
NJegovo ime se prvi put spominje u Bugarskoj hronici na početku 15. veka. Ime Miloš nam donosi i Konstantin Filozof u žitiju despota Stefana Lazarevića, kao i neki turski izvori.
Kako je ubio Murata?
Kao i sve vezano za Miloša Obilića i njegov podvig na Kosovu, ima više različitih verzija. Neki pretpostavljaju da je sultan Murat zapravo poginuo u samoj bitci, ali zbog toga što je bilo neprihvatljivo da sultan pogine na takav način, Turci su izmislili priču o Srbinu koji je na prevaru ubio sultana i dali mu ime Miloš Obilić.
Govori se da je Miloš ušao u turski tabor glumeći da se predaje. U nekim verzijama događaja nosio je naopako okrenuto koplje, što je bio simbol predaje. Tako dolazimo do toga da je sultana možda ubio kopljem.
Firentinska opština je bosanskom kralju Tvrtku uputila pismo u kome se govori o 12 ratnika iz Tvrtkovog tabora koji su se probili boreći se do šatora sultana Murata i jedan od njih je tokom bitke ubio turskog vladara. Ovo je jedan od spisa koji govori o junaku kog možemo nazvati Miloš Obilić. Sličan događaj opisuje se u nekim turskim spisima.
U turskim izvorima najčešće se spominje verzija da je Murat poginuo nakon bitke prolazeći pored ubijenih srpskih ratnika gde se Miloš Obilić sakrio i tako ga ubio. Još jedna verzija popularna među Turcima jeste ta da je srpska strana poslala pregovarače radi sklapanja primirja i da je tada jedan od ratnika ubio sultana na prevaru. Zbog ovog događaja ustanovljeno je pravilo da se sultanu prilazi klečeći sa rukama iza leđa i ovo se primenjivalo do početka 19. veka.
Gde počiva?
Još jedna misterija. Nakon ubistva sultana sigurno je da je Miloš i sam ubijen. Konkretni podaci o sahranjivanju Miloša Obilića ne postoje, ali se pretpostavlja da počiva na Kosovu gde su i ostali vitezovi koji su učestvovali u ovom boju pokopani.
(Stil Kurir)
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)