SVETI EVLAMPIJE I EVLAMPIJA: Evo šta bi danas trebalo da uradite za brata ili sestru!
Zbog njihove hrabrosti i odvažnosti, hrišćani su brata i sestru proglasili za svece. Veruje se da danas Bog čuva sve one koji se bore da zaštite slabije od sebe i ostaju verni svojim ubeđenjima čak i ako su pred najvećim iskušenjima. Takođe, Sveta Evlampija se smatra zaštitnicom braće i sestara širom sveta
Evlampije i Evlampija bili su brat i sestra plemićkog porekla, rodom iz grada Nikomidije. Njihovo mučeništvo i ljubav i odanost koju su pokazali jedno prema drugom i danas se slave kao primeri najvećih hrišćanskih vrlina.
Prema predanju, njihovo stradanje se dogodilo tokom progona hrišćana, u vreme cara Maksimilijana. Evlampij i Evlampija su se, zajedno sa drugim vernicima, povlačili pred ovim nedaćama, krijući se u brdima i pećinama.
Jednom prilikom tokom bega, kaže priča, Evlampije je poslat u grad pored koga su prolazili da kupi hleb. Ulazeći u grad, Evlampije je ugledao nad kapijom prikucanu carsku naredbu o gonjenju i ubijanju hrišćana. Kada ju je pročitao, mladić se nasmejao, pa je skinuo sa zida i pocepao. Zbog toga je odmah bio uhvaćen.
Možda vas zanima:
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Crkva koju je podigla žena despota: Sretenjski hram u Krušedolu – tiha zadužbina Angeline Branković
U senci slavnog manastira, na uzvišenju kraj voćnjaka, stoji skromna bela crkva koja krije veliku priču o jednoj ženi, njenoj veri i istoriji koje se više niko ne seća naglas
Možda vas zanima:
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Crkva koju je podigla žena despota: Sretenjski hram u Krušedolu – tiha zadužbina Angeline Branković
U senci slavnog manastira, na uzvišenju kraj voćnjaka, stoji skromna bela crkva koja krije veliku priču o jednoj ženi, njenoj veri i istoriji koje se više niko ne seća naglas
Možda vas zanima:
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Crkva koju je podigla žena despota: Sretenjski hram u Krušedolu – tiha zadužbina Angeline Branković
U senci slavnog manastira, na uzvišenju kraj voćnjaka, stoji skromna bela crkva koja krije veliku priču o jednoj ženi, njenoj veri i istoriji koje se više niko ne seća naglas
Zbog svog plemenitog porekla, Evlampiju je prvo nuđeno da se odrekne Boga ali je, nakon što je odbio, stavljen na strašne muke. Batinama i metalnim oruđem tamničari su mu pravili rane po telu, stavljali ga na gvozdeni odar, oslepeli ga, ali je mladić sve to preživeo.
U jednom trenutku, Evlampije je obećao da će se odreći Hrista i da ga odvedu u paganski hram. Prema hrišćanskom predanju tamo je, samo snagom svoje vere, srušio i polomio Marsov kip u bezbroj komada.
Čuvši da joj je brat na mukama, Evlampija je došla u grad i predala se traživši da i ona strada zajedno sa Evlampijem. Sudija je naredio da je obese za kosu i tuku, a zatim je naredio da se oboje ubace u kotao sa vrelom vodom, a onda i u usijanu peć. Međutim, brat i sestra su sve ovo preživeli.
Na kraju, ne znajući više šta da učini sa njima, naredio je da se pogube odsecanjem glave. Evlampije je sam, dostojanstveno položio svoju glavu na panj, a njegova sestra je izdahnula pre samog pogubljenja.
Zbog njihove hrabrosti i odvažnosti, hrišćani su brata i sestru proglasili za svece. Veruje se da danas Bog čuva sve one koji se bore da zaštite slabije od sebe i ostaju verni svojim ubeđenjima čak i ako su pred najvećim iskušenjima.
Takođe, Sveta Evlampija se smatra zaštitnicom braće i sestara širom sveta. Svi koji žele njenu naklonost na današnji dan treba da poklonom ili bilo kakvom malom pažnjom pokažu svojim najbližim koliko im znače i koliko ih vole.
PRAVA ISTINA O TESTAMENTU PAVLA VUISIĆA: Nikakav komunist ni govora, niti jedne reči da mi ne progovori, inače ću ustati iz groba!
Poslednjih meseci po srpskim portalima se objavljuje tekst testamenta Pavla Vuisića iz 1982. godine, koji se poput dobrog gega "šeruje" po društvenim mrežama. Testament se prenosi nepotpun, što danas žalosti njegovu suprugu Mirjanu, poznatiju kao Sula, koja je 32 godine provela sa Pavlom i koja danas čuva sećanje na njega.
Gazda Đorđe – miris piva i otkucaji industrijskog srca Beograda
U Beogradu krajem 19. veka, na Savskom vencu, dan je započinjao mirisom hmelja. Para se dizala iz velikih bakarnih kazana, a kaldrma ispred pivare bila je topla od jutarnjeg sunca. Među radnicima, obučen jednostavno, bez ikakvih odlikovanja i pratnje, šetao je vlasnik — gazda Đorđe Vajfert. Bio je to čovek koji je znao ime svakog radnika, ali i cenu svake litre piva, i koji je umeo da se zadrži kod majstora kotlarnice isto onoliko dugo koliko i kod bankarskog šaltera.
Vukašin i Marička bitka: Sudbonosni trenutak srpske srednjovekovne istorije
Kraj 14. veka bio je vreme burnih političkih previranja na Balkanu. U tom vihoru istorije izdigla se figura kralja Vukašina Mrnjavčevića – vojskovođe, vlastele i jednog od ključnih aktera u poslednjim godinama srpske srednjovekovne moći. Njegov uspon, savez sa carem Urošem, sukobi sa vlastelom i tragičan kraj na obalama Marice ostavili su dubok trag na sudbinu srpskog kraljevstva.
Nakon razvoda od svetski poznate žene, naš glumac spas pronašao na Hilandaru! Svi ga znate kao Branka Pantića iz "Tesne kože", a ovo je njegova životna priča
Glumac Gojko Baletić, šta god da je u životu uradio, a uradio je i radio dosta, ostaće upamćen kao najstariji sin nesrećnog Mite Pantića, onog iz legendarne "Tesne kože".
Od Vlakče do Pariza – put prvog srpskog pilota
U vreme kada je nebo još uvek delovalo nedostižno, narednik Mihajlo Petrović postao je prvi Srbin koji je položenu pilotsku dozvolu, otvarajući tako novo poglavlje u istoriji naše avijacije.
Komentari(0)