Danas se slavi SVETA TEKLA: Smatra se zaštitnicom žena, a evo šta bi trebalo da uradimo prema verovanju
Priča kaže da je Tekla opčinjena slušala Pavla tri dana i tri noći, i da se posle toga potpuno okrenula veri i Hristu i zaveštala na devičanstvo
Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetoj prvomučenici Tekli, svetiteljki iz perioda ranog hrišćanstva.
Ova svetiteljka detinjstvo i mladost provela je kao i svaka devojka iz Ikonije, gde je rođena - učila je da veze, radi kućne poslove i spremala se za udaju. Međutim, kada joj je bilo 18 godina, Tekla je otišla na propoved apostola Pavla i ovaj događaj joj je iz korena promenio njen život.
Priča kaže da je Tekla opčinjena slušala Pavla tri dana i tri noći, i da se posle toga potpuno okrenula veri i Hristu i zaveštala na devičanstvo. Besna jer ćerka više ne želi da se uda, njena majka ju je najpre savetovala, a kada to nije urodilo plodom, tukla je Teklu i izgladnjivala je.
Kada ni to nije pomoglo, njena majka je otišla kod sudije i tražila da Teklu spale. Sudija je uslišio majčinu želju, međutim, na opšte čuđenje, otkriveno je da Tekli vatra ne može ništa. Nakon toga, devojka je krenula sa apostolom Pavlom pomažući mu i propovedajući život prema Hirstovim zapovestima.
Bačena divljim zverima
Međutim, to nije bio kraj njenim nevoljama. Privučen devojačkom lepotom, starešina grada u koji su došli, pokušao je da je otme, a kada je devojka uspela da pobegne, optužio ju je kao "hrišćanku koja se gnuša braka". Vlasti su je osudile i bacile divljim zverima, međutim, one nisu ni dotakle Teklu. Starešina grada nije imao izbora nego da je pusti na slobodu, a ona je nastavila da propoveda Jevanđelja i uspela je da preobrati mnoge mnogobožce.
Posle ovoga, svetiteljka požele da se osami i posveti molitvi i, uz blagoslov apostola Pavla, povuče se na neko pusto mesto posvetivši se iscelivanju bolesnika. Predanje kaže da su lokalni lekari i travari postali ljubomorni na Teklu i da su poslali grupu mladića da je siluje i tako oskrnave.
Videvši da ne može da pobegne progoniocima, Sveta Tekla zamoli Boga za pomoć i u tom trenutku pred njom se otvori stena koja je sakri. Po predanju, upravo ovo je i bio grob pravedne i verne Hristove neveste Tekle.
Zbog ljubavi prema Bogu, koju je pokazala za života, ova svetiteljka se uzima kao primer svima koji žele da istraju u svojim planovima. Veruje se da će upravo Sveta Tekla pomoći svima koji na današnji dan počnu da rade nešto, a zapadnu u nevolje. Dovoljno je da samo iskreno zamole.
Sveta Tekla smatra se "prvostradalnicom" među ženama i takođe njihovom zaštitnicom. Narod smatra da će danas damama koje odu u crkvu i iskreno zamole svetiteljku, biti ispunjena jedna želja dokle god je iskreno i duboko žele i veruju.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)