NARODNA VEROVANJA KOJA SE VEZUJU ZA BILJKE: Bosiljka donosi sreću, a ove biljke probkletstvo - nemojte ih saditi blizu kuće
Mnogi su zaboravili ovu narodnu tradiciju.
Ipak, neka verovanja opstaju i dan danas, pa neretko možete čuti od starijih osoba da bosiljak uvek treba da bude u kući. Isto tako, neke biljke poput bagrema, trebalo bi da budu daleko, daleko od kuće.
Evo nekih narodnih verovanja , koja se tradicionalno vezuju za biljke:
Božur
Možda vas zanima:
Kako da imate najlepše hortenzije u bašti: Tajne za luksuzni cvetni raj
Hortenzije su jedne od najlepših i najpopularnijih cvetnih biljaka koje ukrašavaju naše bašte, svojim velikim, okruglim cvetovima koji mogu biti u raznim bojama — od bele, roze, plave do ljubičaste.
Biljke će rasti kao iz vode, biće bujne i zelene: Prirodni rastvor od 3 sastojka preporodiće celu baštu
Prirodni rastvor od 3 sastojka preporodiće svaku baštu.
Možda vas zanima:
Kako da imate najlepše hortenzije u bašti: Tajne za luksuzni cvetni raj
Hortenzije su jedne od najlepših i najpopularnijih cvetnih biljaka koje ukrašavaju naše bašte, svojim velikim, okruglim cvetovima koji mogu biti u raznim bojama — od bele, roze, plave do ljubičaste.
Biljke će rasti kao iz vode, biće bujne i zelene: Prirodni rastvor od 3 sastojka preporodiće celu baštu
Prirodni rastvor od 3 sastojka preporodiće svaku baštu.
Možda vas zanima:
Kako da imate najlepše hortenzije u bašti: Tajne za luksuzni cvetni raj
Hortenzije su jedne od najlepših i najpopularnijih cvetnih biljaka koje ukrašavaju naše bašte, svojim velikim, okruglim cvetovima koji mogu biti u raznim bojama — od bele, roze, plave do ljubičaste.
Biljke će rasti kao iz vode, biće bujne i zelene: Prirodni rastvor od 3 sastojka preporodiće celu baštu
Prirodni rastvor od 3 sastojka preporodiće svaku baštu.
Po jednoj srpskoj priči, božur je prvo imao cvet bele boje, ali je na Kosovu od krvi srpskih junaka dobio crvenu boju i raširio se po Srbiji.
Bosiljak
Bosiljak prati svakog Srbina kroz sve ozbiljnije prilike u životu od rođenja do smrti. Bosiljak je Božji cvet i prvo se u bašti posadi on, pa tek drugo cveće. Na Bogojavljenje, u vodu koja se ujutru donosi sa izvora, stavi se bosiljak, pa se istom svi ukućani zapoje. Osveštanom vodom sveštenik kropi vernike i blagosilja uz pomoć bosioka. U vodi u koju je potopljen bosiljak kupa se porodilja posle porođaja, kao i novorođenče do 40 dana.
Breza
Srbi su od grana breze pravili metle. Breza je prokleto drvo jer su Spasitelja šibali brezovim granama. Od suve kore breze se prave baklje (lile) koje se pale na Ivanjdan ili Petrovdan. Iz debljeg drveta breze se u rano proleće toči sok koji se pije umesto vode.
Bagrem
Bagrem nije dobro drvo i zato ne treba da bude blizu kuće. Srbi su bagrem zvali nerod (bez roda). Kalemljenje bagrema je skrnavljenje.
Bršljan
Bršljan je drvo ljubavi do smrti, jer se obavija oko drugog drveta koje se na kraju osuši. Grančice bršljena se stavljaju u venčiće koje prave devojke. Na Božić se bršljanom kiti kuća, jer tada ima plodove i lišće. Bršljan se koristi u narodnoj medicini.
(Krstarica)
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)