NEKADA NAM JE MALO BILO SASVIM DOVOLJNO Na ovoj hrani odrasle su generacije Srba, a danas je zaboravljena
Bila je to sita užina, koja je služila i ljudima u polju da utole glad i izdrže teške poslove.
Kriška hleba, sa začinima, narodna je hrana na kojoj su odrasle mnoge generacije.
Posebno kada se domaći hleb pekao u furunama, a kriška cipovke bila veće od dečijih obraza.
Možda vas zanima:
Gastronomski pejzaž Srbije – od „špajzerske“ do „pite na sve načine“
Srbija je zemlja u kojoj se raznolikost prepoznaje ne samo po pejzažima i govorima, već i po hrani. Svaki kraj ima svoje specijalitete, a ponegde je cela kuhinja dobila nadimak koji je ostao u narodnom govoru. Od „škole roštilja“ u Leskovcu, preko „kuhinje pita“ u Sandžaku, do „špajzerske trpeze“ u Banatu – nazivi nisu slučajni, već su odraz prirode, istorije i navika stanovništva.
Miris detinjstva i simbol gostoprimstva, običaji i recept - Zašto je slatko od višanja poseban deo srpske kuhinje
Slatko od višanja jedan je od onih ukusa koji neodoljivo vraćaju u prošlost. Na stolovima srpskih domaćica ono je vekovima imalo posebno mesto – posluživano prvim gostima kao znak dobrodošlice i poštovanja. U mnogim krajevima Srbije i danas važi običaj da se gost na ulazu u kuću posluži kašičicom slatka i čašom hladne vode, što se smatralo gestom topline i uvažavanja.
Možda vas zanima:
Gastronomski pejzaž Srbije – od „špajzerske“ do „pite na sve načine“
Srbija je zemlja u kojoj se raznolikost prepoznaje ne samo po pejzažima i govorima, već i po hrani. Svaki kraj ima svoje specijalitete, a ponegde je cela kuhinja dobila nadimak koji je ostao u narodnom govoru. Od „škole roštilja“ u Leskovcu, preko „kuhinje pita“ u Sandžaku, do „špajzerske trpeze“ u Banatu – nazivi nisu slučajni, već su odraz prirode, istorije i navika stanovništva.
Miris detinjstva i simbol gostoprimstva, običaji i recept - Zašto je slatko od višanja poseban deo srpske kuhinje
Slatko od višanja jedan je od onih ukusa koji neodoljivo vraćaju u prošlost. Na stolovima srpskih domaćica ono je vekovima imalo posebno mesto – posluživano prvim gostima kao znak dobrodošlice i poštovanja. U mnogim krajevima Srbije i danas važi običaj da se gost na ulazu u kuću posluži kašičicom slatka i čašom hladne vode, što se smatralo gestom topline i uvažavanja.
Možda vas zanima:
Gastronomski pejzaž Srbije – od „špajzerske“ do „pite na sve načine“
Srbija je zemlja u kojoj se raznolikost prepoznaje ne samo po pejzažima i govorima, već i po hrani. Svaki kraj ima svoje specijalitete, a ponegde je cela kuhinja dobila nadimak koji je ostao u narodnom govoru. Od „škole roštilja“ u Leskovcu, preko „kuhinje pita“ u Sandžaku, do „špajzerske trpeze“ u Banatu – nazivi nisu slučajni, već su odraz prirode, istorije i navika stanovništva.
Miris detinjstva i simbol gostoprimstva, običaji i recept - Zašto je slatko od višanja poseban deo srpske kuhinje
Slatko od višanja jedan je od onih ukusa koji neodoljivo vraćaju u prošlost. Na stolovima srpskih domaćica ono je vekovima imalo posebno mesto – posluživano prvim gostima kao znak dobrodošlice i poštovanja. U mnogim krajevima Srbije i danas važi običaj da se gost na ulazu u kuću posluži kašičicom slatka i čašom hladne vode, što se smatralo gestom topline i uvažavanja.
U vreme dok su se deca igrala, trčala, družila, svađala i plakala zajedno, majke su im na krišku hleba bela mazale svinjsku mast.
Bila je to sita užina, koja je služila i ljudima u polju da utole glad i izdrže teške poslove.
U ostavama se krio drugi važan sastojak ove namirnice, svinjska mast smeštena u emajliranim kacama.
Danas se mast može kupiti u svakoj prodavnici, pa zašto onda ne probati ponovo ukuse detinjstva.
Hleba i masti na današnjem meniju novih domaćica može da bude, što da ne, i neka vrsta predjela ili koktel posluženja.
Sem hleba i masti, potrebna su za ovaj „specijalitet“ još dva začina, mlevena paprika i so a mogu se dodavati kriške crnog luka.
Sastojci:
- parče hleba
- svinjska mast
- mlevena crvena paprika
- so
Priprema:
Iseći hleb na parčad, može se koristiti i prženi topli hleb.
Namazati svako parče mašću, posoliti i posuti crvenu, melvenu, slatku papariku. Prijatno!
Starinski recept iz Banata prste da poližete: Spremite mekanu i sočnu bundevaru, ko jednom proba poželeće ponovo
Uživaćete u svakom zalogaju.
KRALJEVSKI KESTEN IZ SRBIЈE: Zašto je pitomi kesten sa Fruške Gore zaboravljen i kako se pravi najzdraviji posni hleb
Dok se Francuzi kunu u kesten, mi smo zaboravili na naše blago! Otkrivamo zašto je pitomi kesten sa Fruške Gore vekovima bio osnova ishrane u siromašnim krajevima. Ovaj zaboravljeni plod je prirodna energetska bomba i jedini sastojak za posni, bezglutenski hleb koji su naše bake mesile.
CRVENO ZLATO JUGA: Leskovačka paprika je jača od holesterola, a tajna pečenja čuva vitaminsku bombu
Leskovac nije slučajno gastronomski centar Balkana. Tajna leži u jednoj, jedinoj paprici – čuvenoj ajvaruši. Otkrivamo zašto se ova paprika, poznata i kao Kurtovka, smatra našim najzdravijim povrćem, kako je šumovito zemljište čini slatkom i zašto je proces pečenja ključan za očuvanje antioksidanasa.
Upoznajte kraljicu među gibanicama! U moru stotina, ova je najukusnija i najbolja, domaćice će se oduševiti
Ispoštujte postupak pripreme i uživaćete kao nikad do sada.
Kiseli kupus u tegli, imunobomba koju svaka kuća treba da proba: Fermentiše se u svom soku, ukusan je i traje dugo
Ako nemate gde da držite bure kiselog kupusa i potrebne su vam manje količine, ovaj jednostavan i superbrz recept će vam sigurno biti od koristi.
Komentari(0)