Pravoslavci slave sveca koji je bos hodao Beogradom, a danas je zaštitnik svih vozača
Jeo je jednom dnevno, nikada nije spavao i noći je provodio klečeći pred ikonom. Voleli su ga pravoslavci, katolici, muslimani i Jevreji.
Danas Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Jovana Šangajskog, zaštitnika od saobraćajnih nezgoda. Proglašen je za sveca 1993. godine, a među vernicima je ostao upamćen kao čovek čudotvorac, dobrotvor i iscelitelj.
U kalendar SPC Sveti Jovan Šangajski upisan je 2005. godine, a poznat je kao monah koji je sebe iskušao u čudesnom podvigu: da nikada više za života ne legne u krevet i ne zaspi, da se liši i sna i odmora.
Mihailo Maksimovič, kako se Jovan Šangajski zvao pre monaškog života, rodio se 4. juna 1896. godine u Rusiji. Poticao je iz plemićke porodice, a njegov otac Boris Maksimovč bio je srpskog porekla. Porodica Maksimovič izbegla je u 18. veku u Rusiju pred najezdom turskih osvajača, a srpski jezik u kući nikada nisu zapostavili. Roditelji su mu bili jako pobožni, s toga su detetu dali ime po Svetom Mihailu.
Kao dečak, Mihailo nije bio obično dete. Teško je govorio, malo je jeo, nije voleo gimnastiku ni ples, a njegova francuska dadilja prešla je, pod dečakovim uticajem, u pravoslavlje. U prilog njegovoj privrženosti pravoslavlju osim te situacije govore i misli koje će mnogo godina kasnije episkop Jovan zapisati:
- Otkad znam za sebe, želeo sam da služim pravdi i istini. Moji roditelji razgoreli su u meni nepokolebljivu težnju da se borim za istinu, a duša se moja ushićivala primerima onih koji su žrtvovali svoj život za nju - pisao je Jovan Šangajski.
U vreme građanskog rata u Rusiji mladi Mihailo Maksimovič sa porodicom se vratio u domovinu, u Srbiju. U Beogradu je upisao i 1925. godine završio Teološki fakultet, a kasnije i Pravni fakultet. Kao izbeglica je živeo veoma teško, pa je bivši plemić zarađivao za život svoje porodice prodajući dnevne novine.
Ovog neobičnog, siromašnog prodavca novina svi su dobro znali u Beogradu po tome što je i zimi i leti išao bos. Svakoga jutra krenuo bi prvo u Patrijaršiju da tamo službenicima proda novine, a zatim bi zauzimao mesto na pločniku. Beograđani su najradije od Mihaila kupovali novine. Niko nije mogao da pretpostavi da je plemić asketa, vredni prodavac novina, već završio dva fakulteta. Dok su drugi kolporteri, vičući iz sveg glasa, obilazili beogradske kafane, on bi mirno stao na pločnik i novine bi planule.
Zamonašio se 1925. godine u Miljkovom manastiru kod Svilajnca, uzevši ime Jovan, prema svom slavnom pretku Jovanu Tobolskom. Sveti sinod Srpske pravoslavne crkve postavio ga je 1929. godine za predavača Bogoslovije u Ohridskoj eparhiji u Bitolju. Tek tu su, prvi put, i drugi saznali sa njegov čudesni način života. Jeo je malo, samo jednom dnevno, nikada se nije ljutio i nikada nije spavao, već je provodio noći klečeći pred ikonom.
U Bitoljskoj školi deca su ga zvala svojim anđelom čuvarom, jer ih je gledao kao svoju decu. Obilazio ih je noću, pokrivao, brinuo da li je neko bolestan i delio sa njima materijalnu pomoć koju je dobijao od raznih institucija.
Voleli su ga ljudi svih vera, pravoslavni i katolici, muslimani, Jevreji. Otac Jovan Maksimović posebno je poštovao svetog Nauma ohridskog jer je imao moć isceljenja duševno obolelih. Sa ikonom tog sveca obilazio je bolnice i molio se za zdravlje bolesnika. Još iz tog vremena potiču priče o njegovim čudotvornim isceliteljskim moćima.
Godine 1934. postao je episkop Ruske zagranične crkve i poslat je u Šangaj, gde je nastavio svoju misiju dobročinitelja. Odatle i potiče ime ovog sveca - Jovan Šangajski. Kada su u Kinu na vlast došli komunisti, Rusi su ponovo bili prognani, a sa njima i Jovan. Obreo se u San Francisku da bi pomagao završetak gradnje tamošnje velike Saborne crkve posvećene Presvetoj Bogorodici.
Preminuo je u Sijetlu 19. juna 1966. godine (po starom kalendaru). Služio je liturgiju, nakon koje je otišao u parohijski dom sa čudotvornom ikonom Presvete Bogorodice, pred kojom se i upokojio. Tada su ga položili u postelju prvi put posle četrdeset godina.
Ibrahim, Muhamed i Omar oduševili se Srbijom: Sa starim nissanom krenuli iz Kuvajta na put dug preko 10.000 kilometara, zaustavili se u Čačku (FOTO)
Tri mladića, Ibrahim, Muhamed i Omar krenuli su pre petnaestak dana na put dug preko 10.000 kilometara, od rodnog Kuvajte do vrelog Maroka, i to preko starog kontinentna. A put ih je naveo na Čačak, gde su kratku pauzu na obali jezera u Međuvršju iskoristili za fotografisanje prirodnih lepota našeg kraja, nečega što u njihovoj zemlji gotovo da nema.
GORAN USPEO DA NAPRAVI NEŠTO ŠTO DO SADA NIJE VIĐENO U SRBIJI: 10 godina se trudio, vidite ovo čudo! (FOTO)
Staze u u lavirintu su duge preko tri ipo kilometra i potrebno je najmanje 45 minuta da se sa vodičem prođe kroz sam lavirint
DANAS JE DAN KADA SE TERAJU DEMONI IZ LJUDI: Pomolite se za posrnule, ali i za sebe, veliki je praznik!
Običaj je da na dan svetog Mučenika Julijana Trsijskog Blagorodnog posti na ulju i ribi
OTAC PREDRAG OTKRIO ŠTA MISLI O PREKIDU TRUDNOĆE PA RAZBESNEO VELIKI BROJ ŽENA: "Ma joj koja GLUPOST, I PAS ZNA..."
Ova njegova objava izavala je brojne reakcije među ženama koje nisu saglasne sa ovom izjavom.
BOGATA PONUDA POSNE HRANE NA SRPSKIM PIJACAMA Oslić jeftiniji nego za Vaskršnji post, pastrmka 800 a šaran 750 dinara...
Čačak - Počeo je Petrovski, odnosno Apostolski post, koji traje 11 dana, sve do Petrovdana. Dosta građana odlučilo je duhovno i telesno da se suzdrži narednih dana od mrsne hrane, pa je potražnja za voćem, povrćem i ribom veća nego inače. Na čačanskoj pijaci koja važi za jednu od najvećih u Zapadnoj Srbiji, ponuda ribe, kao i voća i povrća je izuzetno bogata.
Komentari(0)