BILI SU SAMO DECA Apostoli i dečaci Petar i Pavle zajedno na ikoni, priča o zlom vremenu i tragediji jedne porodice (FOTO)

Lepote Srbije

17:00

Aktuelno 0

Sutra počinje Petrovski post, ustanovljen u slavu svetih apostola Petra i Pavla i ostalih apostola koji su se posle silaska Svetog Duha postom i molitvom pripremali za hrišćansku propoved. U selu Borci kod Konjica nalazi se jedinstvena ikona na kojoj su naslikana dva apostola sa dvojicom dečaka. Priča koja sledi je o njima.

Dečaci Petar i Pavle
Printscreen

Post, poznat kao Apostolski i Letnji post, završava se na Petrovdan, 12. jula, praznik je posvećen svetiteljima Petru i Pavlu. Ali, osim dva apostola Petra i Pavla, u malenom gradu na Neretvi, živela su dva brata, dva dečaka, takođe Petar i Pavle.

Juna i jula 92. godine gorela je čitava dolina Neretve. Kosti 4000 mučenika hercegovačkih u Prebilovcima, manastir Žitomislić i Saborna crkva u Mostaru... U Konjicu, među stotinama nevino postradalih bila su i ova dva anđela

Okrenuti leđima, zagrljeni, dva mališana na mramornoj ploči. Odlaze. Braća Petar i Pavle Golubović imali su samo sedam i pet godina kada su ih početkom jula 1992. godine, zajedno sa roditeljima, uglednim Srbima iz Konjica, profesorima Đurom i Vlastom, iz stana izveli pripadnici Specijalnih jedinica policije pod kontrolom tadašnjih gradskih vlasti.

Odvezli su ih nekoliko kilometara od stana i pod okriljem noći streljali. Bez povoda, bez razloga, tek tako. 
Petar, nekim čudom, nije bio pogođen, pa je, nakon što su ubice otišle, pokušao potražiti pomoć. Navodno se obratio policiji, međutim, umesto pomoći, vratile su se ubice i "dovršile" svoj krvavi posao.

Porodica Golubović  je sahranjena na pravoslavnom groblju na Musali. Njihova tela su nekoliko dana ležala na obali Neretve pre nego što su sahranjeni.

Ipak da uvek ima dobrih i velikih ljudi svedoči Anis Kosovac.

Zahvaljujući Anisu Kosovcu u julu 2018. postavljena je nova kapija na ulazu u pravoslavno groblje na Musali. Na kapiji se nalazi spomen-ploča s ilustracijom Petra i Pavla Golubovića.

„Ima i strašnijih priča, ali ta mi je pred kućom, pa me više boli, a takvih priča je Bosna puna”, rekao je za medije Anis Kosovac, Konjičanin koji je odlučio postaviti spomen-kapiju u znak sećanja na, kako je rekao, “dva plavušana iz komšiluka”

Imena Petra i Pavla Golubovića uklesana su na zajednički spomenik ubijenoj deci  Konjica, koji je postavljen ispred škole na Musali.

U pomen ubijenim konjičkim dječacima Petru i Pavlu, a u slavu Apostolima Petru i Pavlu, obnovljena je Crkva Svetih Apostola Petra i Pavla u Borcima u kojoj se nalazi i ikona sa dva dečaka i dva apostola istog imena i stradanja.

Sveti apostol Petar

Sin Jonin, brat Andreje prvozvanog, iz plemena Simeonova, iz grada Vitsaide. Bio je ribar, i najpre se zvao Simeonom, no Gospod je blagoizvoleo nazvati ga Kifom, ili Petrom. On je prvi od učenika jasno izrazio veru u Gospoda Isusa rekavši: “Ti si Hristos, Sin Boga živoga”.

Njegova ljubav prema Gospodu bila je velika, a njegova vera u Gospoda postepeno se utvrđivala. Kada je Gospod izveden pred sud, Petar ga se tri puta odrekao, no samo jedan pogled u lice Gospoda – i duša Petrova bila je ispunjena stidom i pokajanjem. Posle silaska Svetoga Duha Petar se javlja neustrašivim i silnim propovednikom Jevanđelja. 

Posle njegove jedne besede u Jerusalimu obratilo se u veru oko tri hiljade duša. Propovedao je Jevanđelje po Palestini i Maloj Aziji, po Iliriku i Italiji. Činio je moćna čudesa: lečio je bolesne, vaskrsavao mrtve, čak i od senke njegove isceljivali su se bolesnici…Po zapovesti cara Nerona… Petar bi osuđen na smrt..

Sveti apostol Pavle

Rodom iz Tarsa, a od plemena Venijaminova. Najpre se zvao Savle, učio se kod Gamalila, bio farisej i gonitelj Hrišćanstva.Čudesno obraćen u veru hrišćansku samim Gospodom, koji mu se javio na putu za Damask. Kršten od apostola Ananije, prozvan Pavlom i uvršćen u službu velikih apostola.

Propovedao je Jevanđelje svuda od granica Arabije do Španije, među Jevrejima i među neznabošcima.Dobio naziv apostola neznabožaca. Koliko su strahovita bila njegova stradanja, toliko je bilo njegovo natčovečansko strpljenje.

Kroz sve godine svog propovedanja on je iz dana u dan visio kao o jednom slabom končiću između života i smrti. Pošto je ispunio sve dane i noći trudom i stradanjem za Hrista, pošto je organizovao crkvu po mnogobrojnim mestima, i pošto je dostigao tu meru savršenstva, da je mogao reći: “Ne živim ja, nego Hristos u meni”, tada je posečen je u Rimu, u vreme cara Nerona kad i apostol Petar.

Lepote Srbije/ SPC

Komentari(0)

Loading