RASTE KAO KOROV, A TOMISLAVU GODIŠNJE DONESE 7.000 EVRA Svi su se smejali ovom Zlatiborcu kada je počeo da sadi ovu biljku, sada mu zavide (VIDEO)
Tomino imanje na kome uzgaja ovu neobičnu biljku smešteno je u pristranku sela Seništa na padinama planine Zlatibor.
Šipurak su naši ljudi oduvek smatrali korovskom biljkom i nisu je želeli blizu kuće, jer ako šipurak iznikne u dvorištu zna se da je kuća napuštena i da u njoj niko ne živi.
Ipak, u jednom zlatiborskom selu deda Tomislav Selaković (85) posadio je šipurke na svom imanju na kom za jednu sezonu nabere oko 2 tone i zaradi oko 7.000 evra
Tomino imanje na kome uzgaja ovu neobičnu biljku smešteno je u pristranku sela Seništa na padinama planine Zlatibor.
- Kad sam razmišljao da li da posadim šipurak, ljudi su se čudili zašto sadim trnje na imanju kad ga i onako ima u izobilju - počinje priču deda Tomislav.
Pre pet godina, kada je krenuo sa uzgajanjem, Tomislav je na 60 ari svoje očevine posadio sadnice šipurka koje je dobavio sa severa Srbije. Nedostatak iskustva i manjak radne snage, osporavali su ovog domaćina na početku proizvodnje, ali ih je on ubrzo savladao i započeo ozbiljan biznis.
- Šipurak ko šipurak, samo sto je posađen u redove i na jednom mestu, onako nikakve razlike neme između divljeg i šipurka sa mog imanja. U rano proleće krećemo sa obradom, obrezujemo stare grane, okopavamo, đubrimo staljnjakom,prskamo bakarnim krečom i pripremamo za predstojeću sezonu. Najveći deo posla jeste kada plodovi sazre i prestoji branje za koje često moramo, pored nas iz kuće, da angažujemo i radnike - priča ovaj poljoprivrednik.
Najveći špic zrenja šipuraka jeste seprembar, mada u ovim visokim krajevima nekada zna i da zakasni. Nakon završene berbe tek sledi veliki posao, a to je proizvodnja kaše od koje se pravi džem. Za ovaj deo posla zadužena je Ruža, Tomislavljeva ćerka, koja je podržala oca i kod njene kuće u Sevojnu, u predgrađu Užica, započela preradu šipurka.
Od ploda šipurka do kaše za džem vrlo je dug i zahtevan put, ali po deda Tomovim rečima, njegovoj ćerki to nikada ne pada teško. Za ovu namenu oni imaju odgovarajuće mašine za preradu šipurka kojima je cena prilično velika a bez kojih ne bi mogli da se bave ovim poslom.
- Najbitnije mi je da kvalitet bude na prvom mestu. Od jednog balona od pet kilograma kaše, mogu da se skuvaju sigurno šest-sedam tegli džema, a najveća mi je motivacija i čast kada mi ovogodišnje mušterije budu i sledeće godine - ističe Selaković.
Nakon obrade, branja i prerade opet sledi nimalo lak posao - prodaja. Pošto je deda Tomislavu desna ruka, ćerka Ruža, ona mu dosta pomaže pri prodaji proizvoda za koje su radili cele godine.
U skoro svim opštinama Zlatiborskog okruga koriste se njihove kaše za pripremu zimnice, od kojih je džem neverovatne boje i ukusa.
- Ćerka u Užicu dosta prodaje, ali narudžbine pristižu i iz Bajine Bašte, Požege...mada i ja u 85-oj godini izlazim ponedeljkom na novovarošku pijacu da "namirim" stare mušterije. Siguran sam da smo ove godine proizveli bar 1000 balona od pet kilograma, trebalo je rada ali ima i koristi - zaključuje Tomislav.
Po svemu sudeći ovo je ipak posao za mlađe ljude, a deda Tomislav je odličan primer novijim generacijama da se od rada i upornosti može živeti u selu.
Iako gazi devetu deceniju redovan je trgovac na novovaroškoj pijaci, na koju ceo zivot iznosi proizvode iz podnožja Murtenice. Pored rakije,meda,ječma i ražanog brašna od nedavno se na njegovoj tezgi prodaje i "čorba" za džem, dobijena preradom šipurka sa njegovog imanja.
Mnogi vozači greše: Znate li koji migavac se pali prilikom ulaska u kružni tok?
Kako se vozi u kružnom toku? Ko ima prednost u kružnom toku? Šta ako ulazni put ima jednu traku, kružni tok tri, a izlazni put dve trake? Da li onaj u unutrašnjoj traci kružnog toka ima prednost u odnosu na onoga u srednjoj ili spoljašnjoj traci kružnog toga, ima li pravo da ga „iseče“ i izađe gde poželi? I da li se, i zašto, daje migavac na kružnom toku? Većina vozača to ne radi.
Nakon pola veka čekanja konačno dočekali rekonstrukciju ulice: Spas za 80 kuća u čačanskom naselju Ljubić, dvorišta i podrumi često su im bila pod vodom (FOTO)
Nakon skoro pola veka čekanja stanovnci ulice Savkovića kosa u čačanskom naselju Ljubić konačno su dočekali rekonstrukuciju prilaznog puta do njihovih kuća. Potpuno nova infrastruktura rešiće i dugogodišnji problem plavljenja dvorišta za oko 80 domaćinstava koja se ovde nalaze. Zoran Aćimović koji živi u Savkovića kosi, objašnjava da je ova rekonstrukcija od ogromnog značaja za sve meštane, jer su se mnoga domaćinstva nalazila ispod nivoa saobraćajnice, i uvek su nakon veliki kiša plavila dvorišta i podrumi.
BRAVO U ovom gradu najveće atrakcije i kulturno-istorijsko bogatstvo na samo par klikova
Čačak - U cilju što bolje promocije i kvalitetnijeg informisanja turista, posetilaca i gostiju o turističkoj ponudi grada i okoline, na savremen i moderan način, Turistička organizacija Čačka u toku ovog i prethodnog meseca dodelila je interaktivne table-toteme hotelskim objektima u Čačku.
DA ŽIVI SRPSKO SELO Strizovići planiraju da im roboti obavljaju posao u štali, opština će pomoći!
Gornji Milanovac - Na području opštine Gornji Milanovac veliki broj domaćinstava uspešno se bavi poljoprivredom. U teškim vremenima mnogi od njih nisu odustali od stočarstva, poput Nenada Strizovića iz sela Brđani. Da stočarstvo nije nimalo lak posao i da zahteva dosta odricanja i puno rada, ističe i sam domaćin.
STREPELI OD POPLAVA U ovom gradu se uređuje korito reke i staze za šetnju
Gornji Milanovac - Reka Despotovica koja protiče kroz Gornji Milanovac u prošlosti je stanovnicima zadavala velike probleme, naročito usled priliva bujičnih voda sa Rudnika kada je neretko dolazilo do njenog izlivanja. Ružne slike poplava iz ovog dela Srbije konačno će postati prošlost jer je u planu potpuno uređenje rećnog korita, izgradnja dva brane na ulazu u Gornji Milanovac koje će maksimano smanjiti svaki rizik od poplava u budućnosti.
Komentari(0)