UZ NAUKU I PRIMENU ISKUSTAVA SA TERENA Takovski malinari ne brinu ni za plasman ni za cenu
Da bi za sveže maline iz takovskog kraja bilo mesta na zahtevnom tržištu, uz savremenu tehnologiju važna je i stalna edukacija
Dok većina malinara razmišlja o ovogodišnjim prinosima i kvalitetu roda, u takovskom kraju ne brinu ni za plasman ni za cenu. Veruju da je maksimalno korišćenje nauke budućnost proizvodnje: uz stručnu pomoć, primenjuju zaštitu voća bez ostataka pesticida i tržištu isporučuju zdrave plodove.
Proizvodnju malina u selu Klatičevo, nedaleko od Gornjeg Milanovca, počeli su na 70 ari. Sada imaju duplo više zasada i širi sortiment. Žele da uz nauku i primenu iskustava sa terena, dođu do najboljih rezultata, a i cene.
"Svi mi želimo da pojedemo i da popijemo nešto što je zaista kvalitetno, bez ostataka pesticida. Da plod bude bezbedan, zdrav i da kao takav plod možemo da plasiramo i na domaće i na zapadno-evropsko tržište i tržište Ruske Federacije, tako da je to naš primarni cilj i interes", kaže za RTS Aleksandar Andrić, jedan od osnivača zadruge "Agrobobica" iz Gornjeg Milanovca.
Da bi za sveže maline iz takovskog kraja bilo mesta na zahtevnom tržištu, uz savremenu tehnologiju važna je i stalna edukacija.
Aleksandar Hristof, konsultant holandske firme kaže da koriste insekte koji nisu štetni kako bi kontrolisali one koji jesu. "Tako kontrolišemo i količinu pesticida i dobijamo visok prinos zdravih plodova", dodaje Hristof.
Takva proizvodnja traži pažnju, znanje i veštine, a stručnjaci ističu da je to i pravi put za opstanak sela.
"I da na taj način domaćinstvima koja se za ovo odluče i mladim ljudima koji žele da ostanu na selu, obezbedimo takva primanja i sigurnost ulaganja u budućnost", kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Nebojša Momirović.
U ovoj zemljoradničkog zadruzi žele da u edukaciji pomognu i kooperantima, kako bi uz kvalitet obezbedili i kontinuitet, što je jedan od ključnih uslova za tržište voća.
Gde greši srpski narod kad obeležava zadušnice? Sveštenik kaže da često imamo pogrešna uverenja kad idemo na groblje
Zadušnice su dan koji je određen da se snažnije i jasnije posvećemo mrtvim pokojnicima
Sutra su letnje Zadušnice: Ovo nikako ne nosite na groblje
Letnje Zadušnice, koje se u narodu nazivaju još i Duhovske, obeležavaju se uvek subotom i to pred praznik Svete Trojice (Duhovi ili Pedesetnica), što je 50 dana posle Vaskrsa i 10 nakon Spasovdana.
Ovih 7 biljaka obožavaju plus 40 stepeni i mogu da izdrže najžešće udare vetra: Pronašli smo cveće koje uspeva na svačijoj terasi
Ništa lepše od terase ukrašene cvećem. Uz malo truda, svaka se može pretvoriti u rajski vrt i pravu oazu za uživanje
Danas se slavi prepodobni Simeon Divnogorac Svetitelj koji je razgovarao s anđelima devojke spuštaju venac u vodu za ljubavnu sreću
Postoji nekoliko običaja za koje se u narodu veruje da danas donose sreću.
Ako vam se cveće suši iako mislite da sve radite kako treba: Ovo su neki od skrivenih razloga
Ukratko, iako mislite da sve radite ispravno, biljke ponekad traže pažljivo posmatranje i razumevanje njihovih pravih potreba. Prava mera zalivanja, odgovarajuća svetlost, kvalitet zemljišta i redovno posmatranje pomoći će da vaša biljka ponovo zablista.
Komentari(0)