DANAS SLAVIMO SVETOG ANDREJA PRVOZVANOG Običaj je da se danas obavezno kuva kukuruz i hleb koji ostaje svež godinu dana
Rođen je u Vitsaidi, bio je ribar kao i njegov brat apostol Petar.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave danas danas Svetog Andreja Prvozvanog, prvog sledbenika i prvog apostola Hristovog, koji je stradao na krstu zbog odanosti novozavetnoj veri.
Rođen je u Vitsaidi, bio je ribar kao i njegov brat apostol Petar. Najpre je bio učenik Jovana Krstitelja, ali kada je video Gospoda Isusa pošao je za njim kao prvi apostol i priveo veri i svoga brata Petra.
Po silasku Svetoga Duha, prvom apostolu Andreji palo je u deo da propoveda Jevanđelje u Vizantiji i Trakiji, zatim Podunavlju i Rusiji oko Crnog mora i, najzad u Epiru, Grčkoj i Peloponezu gde je i postradao.
Možda vas zanima:
Danas je Sveti Sveštenomučenik Teodot Ankinski: Ovo je molitva za oproštaj grehova
Pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetomučenika Todota Ankirskog.
Danas slavimo 2 velika sveca: Veruje se da treba izgovoriti ovu besedu kako bi imali sreće u životu
Srpska pravoslavna crkva danas slavi i obeležava Prepodobnog Visariona i Prepodobnog Ilariona Novog.
Možda vas zanima:
Danas je Sveti Sveštenomučenik Teodot Ankinski: Ovo je molitva za oproštaj grehova
Pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetomučenika Todota Ankirskog.
Danas slavimo 2 velika sveca: Veruje se da treba izgovoriti ovu besedu kako bi imali sreće u životu
Srpska pravoslavna crkva danas slavi i obeležava Prepodobnog Visariona i Prepodobnog Ilariona Novog.
Možda vas zanima:
Danas je Sveti Sveštenomučenik Teodot Ankinski: Ovo je molitva za oproštaj grehova
Pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetomučenika Todota Ankirskog.
Danas slavimo 2 velika sveca: Veruje se da treba izgovoriti ovu besedu kako bi imali sreće u životu
Srpska pravoslavna crkva danas slavi i obeležava Prepodobnog Visariona i Prepodobnog Ilariona Novog.
Svojim čudesnim moćima iscelio je mnoge bolesne, među kojima i ženu carskog namesnika u gradu Patri, koju podiže iz postelje, te je ona prihvatila hrišćansku veru. Zbog toga se silno razgnevio namesnik Eteata i naredio da se Sveti Andrej razapne na krst i izbode kopljima, što je i učinjeno. Danas se kosi krst zove Andrejin.
Shutterstock
U Vizantiji je postavio prvog episkopa - svetog Stahija; u Kijevu je pobo krst na visinu i prorekao sjajnu hrišćansku budućnost ruskom narodu; po Trakiji, Epiru, Grčkoj i Peloponezu preveo je mnogo naroda u veru i postavio im sveštenike i episkope. U gradu Patrasu pridobio je mnoge za veru Hristovu, a među njima su bili brat i žena carskog namesnika Egeata.
Namesnik je zbog toga naredio da se sveti Andrej razapne na krst. Dokle god je bio živ, sa krsta je govorio okupljenim hrišćanima mnoge korisne pouke i usrdno se molio Bogu.
Predao je svoju dušu Gospodu 62. godine, a njegove mošti prenete su u Carigrad. Kako je za života isceljivao uboge i bolesne, tako je nastavljeno i nakon njegove smrti delovanje njegovih čudesnih moštiju, kažu predanja. Svetiteljeva glava sad se nalazi u Rimu, a jedna ruka u Moskvi.
Prema narodnim verovanjima, Sveti Andrej se smatra zaštitnikom velikih životinja. Sa njima razgovara, a one su mu pokorne. Nekada su mečkari slavili Andrijevdan, verujući da ovaj svetac kroti medvede kao pse, a da svetom putuje jašući na ovoj zveri.
Shutterstock
Običaji za Svetog Andreja
Uoči Andrejevog dana, kuvao se kukuruz za medvede, ili poseban kolač – mečkina povojnica, kojim se tobože zavezivala čeljust medvedu, da ne kolje stoku. U istočnoj Srbiji dan Svetog Andreje naziva se i Mečkin dan.
Po planinskim selima običaj je da mečkinu pobojnicu, deca rano odnesu na “mečkina mesta”, da medvedi ne kolju stoku. Veruje se da na taj dan medvedi ne čine štetu i ne diraju ljude i da zato tada ne valja ići u lov na njih. Na današnji dan valja jesti kukuruz!
Za ovaj dan su vezane i mnoge zabrane: u Šumadiji se ne štavi koža, niti se bilo šta sa njom radi, a u Homolju ne radi se ništa sa odećom – da je mečke ne bi pocepale. Zbog toga ni danas, u “moderna vremena” ne bi trebalo prati, peglati, ušivati, niti raditi bilo šta sa odećom.
Vodeničari skupljaju priloge u brašnu, od koga prave “hleb za mečku”, za koji tvrde da ostaje svež godinu dana. Kao svog zaštitnika proslavlja ga i Kraljevski dvor Karađorđevića.
Slavi se kao krsna slava, zbog božićnog posta uvek sa posnom trpezom.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Pospite ovaj jeftini prah po dvorištu: Zmije ga ne nikako ne podnose i obilaziće vas u širokom luku
Može se koristiti kao proizvod za ličnu negu ili sredstvo za čišćenje
10 VRSTA BILJAKA KOJE SE POSADE JEDNOM I CVETAJU NAREDNIH 10 GODINA: Bez okopavaja, plevljenja i negovanja
Toplo vreme je već pokrenulo cvetanje i bujanje prirode, dok nam priroda poručuje da je vreme za baštovanstvo
Prelepo cveće za jun i jul koje voli sunce! Cvetaće i kad ga malo zanemarite, terasa će uvek biti raskošna i jarka!
Leto je sezona kada cveće može zasijati u punom sjaju, ali samo ako odaberete vrste koje dobro podnose visoke temperature i direktno sunce
Od perača sudova do vlasnika jedinstvenog restorana u Srbiji: Dalibor u srcu Zlatibora sprema isključivo posna jela, omiljeni su sir od suncokreta i hleb od vodeničkog brašna
Da dobre ideje uvek pronađu način za uspeh pokazuje i primer Dalibora Ratkova. Rođen je u Požarevcu, odrastao u jedinoj evropskoj pustinji Delibatskoj peščari a onda je po završetku kuvarske škole u potrazi za poslom krenuo dalje. Kao perač sudova zaposlio se u Beogradu, a zatim je radio po Evropi i Rusiji kao šef kuhinje. Na Uralu je spoznao svu lepotu pravoslavlja, a jedan odlazak u posetu u manastir Hilandar promenio je sve.
Sutra slavimo dva velika sveca: Srbi se oduvek plaše da na ovaj veliki praznik ne zgreše, a deci je zabranjeno da rade ovo
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave Svetog Vratolomeja i Varnavu
Komentari(0)