PAZI, DRVO! Na teritoriji Ivanjice se više od pola stanovništa bavi preradom drveta, Punišići iz Međurečja obrade preko 10.000 kubika građe godišnje
Srpska prestonica privatnih strugara
Više od polovine stanovništva u opštini Ivanjica u Moravičkom okrugu, bavi se preradom drveta. Prirodno bogatstvo na legitiman i legalan način, u saradnji sa „Srbija šumama“ koriste već godinama, a po građu ne idu daleko – već samo do planine Golije. Može se reći da upravo u Ivanjici ima najviše privatnih strugara u celoj Srbiji, a sve su nastale gašenjem nekadašnjeg giganta , preduzeća „Špik“ koji je hranio pola Ivanjice.
„Nakon što je „Špik“ privatizovan 2006. godine, mnogi radnici koji su ostajali bez posla započinjali su samostalnu proizvodnju. Kako su iskustvo sticali u izuzetnoj fabrici, tako su bili uspešni i u svojim privatnim poslovima prerade drveta. Ivanjičani zbog svog okruženja mogu da se bave ili poljoprivredom ili drvnom industrijom, a mnogi su se zbog bolje isplativosti odlučili za ovo drugo“, rekao je za agenciju RINA, Bogoljub Punišić vlasnik strugare u selu Međurečje podno Golije.
Rina
Na godišnjem nivou u strugari Punišića obradi se oko 10.000 kubika građe, a pretežno se radi o drvetu bukve i smrče koja se prvo u šumi seku, izvlače do strugare i potom primarno obrađuju.
Možda vas zanima:
Drveće koje ne prima grom: Da li su sveta stabla bila božiji stubovi
U srpskoj narodnoj mitologiji, postoje stabla koja grom ne dira. Hrast, jasen i lipa smatrani su svetim, jer se verovalo da su „stubovi neba“ – mesta gde se zemlja dodiruje s božanskim. Veselin Čajkanović ovu simboliku povezuje sa starim indoevropskim kosmološkim predstavama.
Drvo koje se ne sme dirati: Zapisano drvo kao kućni svetac u srpskoj narodnoj tradiciji
U mnogim selima Srbije, postoji drvo koje se ne seče, ne potkresuje, ne dira bez potrebe – jer je „zapisano“. Veruje se da u njemu boravi svetac, duh sela ili predak, a svako nepoštovanje vodi u bolest, neslogu ili nesreću.
Možda vas zanima:
Drveće koje ne prima grom: Da li su sveta stabla bila božiji stubovi
U srpskoj narodnoj mitologiji, postoje stabla koja grom ne dira. Hrast, jasen i lipa smatrani su svetim, jer se verovalo da su „stubovi neba“ – mesta gde se zemlja dodiruje s božanskim. Veselin Čajkanović ovu simboliku povezuje sa starim indoevropskim kosmološkim predstavama.
Drvo koje se ne sme dirati: Zapisano drvo kao kućni svetac u srpskoj narodnoj tradiciji
U mnogim selima Srbije, postoji drvo koje se ne seče, ne potkresuje, ne dira bez potrebe – jer je „zapisano“. Veruje se da u njemu boravi svetac, duh sela ili predak, a svako nepoštovanje vodi u bolest, neslogu ili nesreću.
Možda vas zanima:
Drveće koje ne prima grom: Da li su sveta stabla bila božiji stubovi
U srpskoj narodnoj mitologiji, postoje stabla koja grom ne dira. Hrast, jasen i lipa smatrani su svetim, jer se verovalo da su „stubovi neba“ – mesta gde se zemlja dodiruje s božanskim. Veselin Čajkanović ovu simboliku povezuje sa starim indoevropskim kosmološkim predstavama.
Drvo koje se ne sme dirati: Zapisano drvo kao kućni svetac u srpskoj narodnoj tradiciji
U mnogim selima Srbije, postoji drvo koje se ne seče, ne potkresuje, ne dira bez potrebe – jer je „zapisano“. Veruje se da u njemu boravi svetac, duh sela ili predak, a svako nepoštovanje vodi u bolest, neslogu ili nesreću.
„Mi nismo izvoznici, građu prodajemo firmi koja je dalje distribuira na inostrano tržište. Preko 90 odsto naših proizvoda, završi na azijskom, tačnije kineskom tržištu, oni tamo kasnije prave nameštaj i druge finalne proizvode od drveta, koje verovatno kao gotov proizvod vraćaju u Srbiju, u vidu stolica i ostale galanterije“, kaže Bogoljub.
Rina
Opština Ivanjica i na desetine strugara koje se nalaze na njenoj teritoriji samo su jedan od pokazatelja velikih potencijala koje Srbija ima na polju drvne indsutrije. Međutim, prema rečima stručnjaka on još uvek nije dovoljno iskorišćen. U evropske i zemlje sveta mahom se izvozi samo obrađena građa, a mnogo više benefita bilo bi ostvareno kad bi se proces proizvodnje zaokružio i na inostrano tržište izvozio srpski nameštaj.
Primera radi, pre pet godina Srbija je izvezla rezanu građu u vrednosti od 45 miliona evra, a kada bi se to preradilo u nameštaj, vrednost izvoza mogla bi da dostigne 265 miliona evra.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Danas je sve dozvoljeno osim jedne stvari! Običaj se nikako, ali nikako ne krši, star je, strog i jasan!
Sveti Manuil, Savel i Ismail su pravoslavni svetitelji i mučenici iz 4. veka
6 vrsta cveća koje bujno cvetaju do kasne jeseni: Otporne su na sunce i ne zahtevaju svakodnevno zalivanje
Evo 6 vrsta cveća koje bujno cvetaju do kasne jeseni, a pri tom su otporne na sunce i ne zahtevaju svakodnevno zalivanje
Kako je knez Lazar "pobedio" Boga Vida i preuzeo Vidovdan samo za sebe: Zbog ovog se kaže "kakvi budemo na Vidovdan, takvi ćemo biti čitave godine"
Pre nego smo slavili Vidovdan, verovali smo u boga Vida iz 4. veka, koji se smatrao zaštitnikom od epilepsije, slepila i zmija. Sveti Vid se praznovao 15. juna po starom i 28. juna po novom kalendaru.
Ne zalivajte biljke “napamet”! 5 sigurnih znakova da vašem cveću treba voda & koliko ga zaliti
Kada je reč o zalivanju biljke, ne bi trebalo da se oslanjate na intuiciju i svoje iskustvo. Postoje jednostavni "testovi" koji pokazuju da li i koliko vode treba cveću, a neki od njih podrazumevaju samo da pogledate pravo mesto u saksiji.
KO JE BOG VID I ZAŠTO SU SRBI DOBRO PAZILI ŠTA RADE NA VIDOVDAN: Šta god da bilo, 28. juna su znali da ovo nikako ne smeju
Postoje razna predanja o pomenutom bogu, a sva ona govore da je Vid najstrašniji od svih bogova
Komentari(0)