Berlinski kongres, održan od 13. juna do 13. jula 1878. godine u Berlinu pod predsedništvom Ota fon Bizmarka, je bio sastanak predstavnika šest velikih sila u Evropi (Rusija, Velika Britanija, Francuska, Austrougarska, Italija i Nemačka), Osmanskog carstva i četiri balkanske države (Grčka, Srbija, Rumunija i Crna Gora) .
Kongres je sazvan radi revizije San-stefanskog mira (potpisanog 3. marta 1878. godine), kojim je završen Rusko-turski rat. Prema tim, pretežno od strane Rusije diktiranim pregovorima, Turska bi izgubila veliki deo svoje pređašnje kontrole nad Balkanom, a trebalo je da bude stvorena Velika Bugarska (efektivno ruski satelit) koja bi uključila najveći deo današnje Severne Makedonije, te delove Srbije do Niša, Albanije i Grčke osim Halkidikija i Soluna. Bosna i Hercegovina, iako pod turskim suverenitetom, dobila bi značajnu autonomiju. Ovim sporazumom je bilo predviđeno da Srbija, Crna Gora i Rumunija dobiju državnu nezavisnost.
Protiv naglog porasta uticaja Rusije u tom regionu su se najviše borile upravo Austrougarska i Velika Britanija. Usled međunarodnog pritiska Rusija je morala da popusti i San-Stefanski mirovni ugovor je poništen, a pregovori o teritorijalnom uređenju Balkana su krenuli iz početka.
Pošto Nemačka praktično nije morala da štiti sopstvene interese na Balkanu, pri tim pregovorima je Bizmark mogao da nastupi kao „relativno neutralan“ (poznata je uostalom Bizmarkova izjava da Balkan „nije vredan ni malog prsta ili kostiju jednog pomeranskog pancir-grenadira").
U pregovorima su učestvovali samo delegati velikih sila, dok su predstavnici malih zemalja pokušavali da utiču na ishod posrednim putem. Srbiju je predstavljao Jovan Ristić, izaslanik kneza Milana.
Izvor: vikipedija
Lepotesrbije.alo.rs je i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj
BONUS VIDEO:
Komentari (0)