Lukavstvom do pobede u Kumanovskoj bitki: Čovek čija je truba spasila srpsku vojsku i naterala Turke u beg sa Balkana
Kada je srpska vojska očekivala da će biti pregažena otomanskim jurišom, oglasila se truba Ahmeda Ademovića i u potpunosti osujetila turski napad
Godine 1912. godine Srbija, Crna Gora, Bugarska i Grčka su udružile snage kako bi jednom za svagda proterali Otomane sa Balkana. Topovi su zapucali i počeo je Prvi balkanski rat. A jedna od najvažnijih bitaka rata vođena je u blizini makedonskog grada Kumanovo 23. i 24. oktobra. Srpska armija, iako brojnija od turske, bila je daleko slabije opremljena. Ipak, srpski komandanti verovali su da mogu u jednoj odlučujućoj bici da poraze Otomane i nateraju ih na povlačenje.
Kada su srpske snage počele da se okupljaju kod Kumanova, Turci su odlučili da pokrenu iznenadni napad. Bitka kod Kumanova bila je bitka u susretu, jer su obe vojske jurile jedna prema drugoj. Borba je krenula loše po srpsku vojsku, koju je zbog iznenadnog napada Turaka obuzela konfuzija. Tada je neočekivani heroj preuzeo stvari u svoje ruke – taj čovek bio je trubač romskog porekla, Ahmed Ademović. Ovaj domišljati muzičar uspeo je u odsudnom trenutku svojom trubom da izimitira zvuk otomanske trube koji poziva na povlačenje, iako je taj signal čuo samo jednom u životu.
Njegova jedinica očekivala je jak frontalni napad turske vojske koja je planirala da pregazi glavnicu naše armije i tako je razdvoji na manje grupe. Kada su Turci krenuli u juriš, Ademović se probio iza neprijateljskih redova, potpuno nenaoružan, osim svojom trubom.
Tada je učinio nešto zbog čega će ostati večno zapamćen – oglasio se otomanskim signalom za povlačenje. Otomanske trupe su se iznenađeno zaustavile i tako izgubile nalet. Nastao je haos u turskim redovima, što je srpska armija iskoristila i odbila napad pošto je Ademović, opet neopažen, prešao nazad, među srpske trupe i odsvirao signal za juriš.
Njegov podvig je bio jedan od ključnih faktora za srpsku pobedu u ovoj bici, a izučavao se i na vojnim akademijama. Ahmed je zbog ovog junačkog čina odlikovan Karađorđevom zvezdom sa mačevima. Ademović odlikovanje nije skidao do kraja život, međutim starina nije imao sreće da do kraja svog života uživa u svojim zaslugama i časnom životu. Tokom Drugog svetskog rata Nemci su streljali dvojicu njegovih sinova – Redžu i Ramu.
Poslednje godine života Ahmed je proveo u bedi, kod svog unuka Fadila. Umro je decembra 1965. godine u svojoj 92. godini.
(Newsweek)
KRALJICA SRPSKE TRPEZE: Karađorđeva je nastala slučajno, a priča o njenom imenu IZNENADIĆE VAS!
Srpska kuhinja poznata je nadaleko i na široko po svojim fantastičnim jelima, a jedno od najomiljenijih svakako je i Karađorđeva šnicla.
DANAŠNJI SRBI NE BI RAZUMELI SREĆU SRBA NEKADA Istoričar otkriva nepoznate detalje naše istorije DAN KADA SU SE SVI SRBI OKUPILI
Istoričar Marko Aleksić otkrio je koliko je Srbima značilo oslobođenje od Turaka, ali se osvrnuo na april 1867. kada su Turci konačno otišli iz Beograda i Srbije, rekavši da Srbi danas ne bi razumeli sreću i polet Srba nekada. Takođe, ovaj dan bio je dan kada su se svi Srbi okupili u Beogradu.
SRPSKI PUKOVNIK KOJI JE SAHRANJEN U ODRPANOJ UNIFORMI Misterija govora Dragutina Gavrilovića ZAVRŠIO U LOGORU, VRATIO SE I UMRO
25. maja 1882. godine U Čačku rođen je jedan od najpoznatijih srpskih majora - Dragutin Gavrilović.
Glava mu bila iskasapljena, njegovo krvavo odelo i danas se čuva: Za atentat na kneza Mihaila osuđen je i Karađorđev sin, a ovo su mu bile poslednje reči
Mnogima je bilo u interesu da Mihailo bude ubijen. Engleskoj koja je bila protiv samostalnosti Srbije, Austriji koja je u Srbiji videla prepreku ka širenju na Bosnu i Hercegovinu, kao i zbog saveza koji je Mihailo sklopio sa Mađarima neposredno pre atentata.
BRAT SE SA BRATOM MIRI, PRESTAĆE SVAĐA: Osmanove reči odjekuju vekovima OVO JE PRIČA O MUSLIMANIMA KOJI SU ZADUŽILI SRBIJU
"Brat je mio ma koje vere bio", kaže stara srpska izreka, koja se pripisuje i vernim pastirima naše SPC.
Komentari(0)