ZADUŽBINA ZETA KNEZA LAZARA Iz albanskih sela koja okružuju ovu svetinju još se gleda sa strahopoštovanjem
U ataru sela Boljetin, uz memorijalni centar podignut čuvenom albanskom prvaku s početka 20 veka, Isi Boljetincu, tihuje, šest vekova star, Manastir Sokolica. Odjeci nasilja nad srpskim narodom na Kosmetu i neizvesnosti dopiru i do sokoličkog hrama, ali se iz okolnih albanskih sela, u srpsku svetinju, još gleda sa strahopoštovanjem.
Desetak kilometara od Zvečana, u brdima, Sokolicu godišnje poseti oko 10.000 ljudi, a među onima koji traže utehu pred mermernim likom Bogorodice sa Hristom, su i – Danci, Kanađani, pripadnici Kfora, i komšije Albanci.
„Nikada se nismo plašile. Poštujemo sve ljude, komšije, nisu nam oni učinili zlo, samo jedna porodica, tako da imamo dobre komšinske odnose, što ne mogu da kažem da imaju i drugi naši manastiri“, navodi mati Makarija, igumanija manastira Sokolice.
Možda vas zanima:
ČUDESNA LOZA S HILANDARA Bezdetnim roditeljima pomaže da dobiju dete (VIDEO)
Koliko je naš Hilandar poznat u Grčkoj, toliko je poznata i loza Svetog Simeona, ili bolje rečeno, on je poznat kroz tu lozu koja se u njemu nalazi.
NEMATERIJALNA KULTURNA BAŠTINA SRBIJE Stilizovan dekorativni vez izveden na tradicionalnoj odeći srpskog naroda
Pored materijalne i prirodne baštine danas, u eri globalizacije, posvećuje se sve veća pažnja nematerijalnom kulturnom nasleđu kao autentičnoj vrednosti koja krasi i karakteriše jedan narod, državu.
Možda vas zanima:
ČUDESNA LOZA S HILANDARA Bezdetnim roditeljima pomaže da dobiju dete (VIDEO)
Koliko je naš Hilandar poznat u Grčkoj, toliko je poznata i loza Svetog Simeona, ili bolje rečeno, on je poznat kroz tu lozu koja se u njemu nalazi.
NEMATERIJALNA KULTURNA BAŠTINA SRBIJE Stilizovan dekorativni vez izveden na tradicionalnoj odeći srpskog naroda
Pored materijalne i prirodne baštine danas, u eri globalizacije, posvećuje se sve veća pažnja nematerijalnom kulturnom nasleđu kao autentičnoj vrednosti koja krasi i karakteriše jedan narod, državu.
Možda vas zanima:
ČUDESNA LOZA S HILANDARA Bezdetnim roditeljima pomaže da dobiju dete (VIDEO)
Koliko je naš Hilandar poznat u Grčkoj, toliko je poznata i loza Svetog Simeona, ili bolje rečeno, on je poznat kroz tu lozu koja se u njemu nalazi.
NEMATERIJALNA KULTURNA BAŠTINA SRBIJE Stilizovan dekorativni vez izveden na tradicionalnoj odeći srpskog naroda
Pored materijalne i prirodne baštine danas, u eri globalizacije, posvećuje se sve veća pažnja nematerijalnom kulturnom nasleđu kao autentičnoj vrednosti koja krasi i karakteriše jedan narod, državu.
Manastir je, najverovatnije, početkom 14 veka podigao čelnik Musa, gospodar Zvečana i zet kneza Lazara.
Manastir je podignut u brdu u čijim su šumama, vekovima, sokolovi svijali svoja gnezda. Otuda mu i ime – Sokolovo brdo, a manastiru Sokolica. U srednjem veku, lov je bez sokolova bio nezamisliv, a predanje kaže da je svaki domaćin ovde, svom vlastelinu, morao da podgaji onoliko sokolova, koliko je imao sinova.
Prva velika obnova Sokolice, počela je dolaskom mati Makarije i mladog sestrinstva. Manastir je spomenik kulture od izuzetnog značaja, a po bogoslužbenom životu na nivou dostojanstva Majke Božje, kojoj je posvećen.
„Koji odgovor ćemo mi da damo onim mladim herojima, koji su na Košarama ostavili svoju mladost. A šta ćemo tek da odgovorimo svetom knezu Lazaru? Uglavnom, pitamo se, o našoj budućnosti. Ali, niko nam ga ne može uzeti iz naših duša, iz naših srdaca. Uostalom, ceo srpski narod mora da zna, da je poreklom sa Kosova“, navodi igumanija manastira Sokolice.
Freske i ikone sokoličkih sestara nalaze se u hramovima, domovima i na izložbama širom sveta. I Bogorodica Sokolička je putovala – u Njujork na veliku svetsku izložbu u Metropoliten muzeju, kao deo najvećih estetskih dostignuća umetnosti Vizantije, i svojevrsni ambasaor srpske kulture i istine.
Manastir Sokolica na mapi:
TAJNA SAMONIKLOG BORA: Čudo prirode staro više od 500 godina dolaze da ga vide čak i iz Amerike!
Sa mesta odakle je samonikao bor, pogled se doseže na prave planinske vrhove, a sa ove lokacije mogu se videti Zlatibor, Tara, Zlatar pa čak i Durmitor.
Kako je planina Devica dobila ime – tihi vidikovac Srbije i mit o nesebičnoj devojci
U srcu Sokobanjskog kraja, planina Devica spaja divlju prirodu i mitske priče. Kanjon Moravice, vrh Čapljinac i vidikovac Oštra čuka samo su uvod u legendu koja planini daje ime.“
Lekovitim blatom u ovoj banji bili opčinjeni i bečki stručnjaci! Ako želite da iskusite blagoredi Banje Rusande, izdvojte 16 evra za noć!
Panonsko more je ostavilo neprocenjivo prirodno bogatstvo oličeno u tlu jezera Rusanda u Banatu. Peloid koji se prikuplja odatle se smatra jedinim od najlekovitijih u Srbiji. Zbog toga je Banja Rusanda, pozicionirala nadomak istoimenog jezera, popularna još od davnina, a njen značaj su prepoznali još bečki stručnjaci. Danas je posećuju brojni turisti, ali i ljudi koji tragaju za adekvatnom terapijom. Noćenje za dvoje ovde košta već od 16 evra.
Pećina Risovača: Tragovi ljudi i životinja iz ledenog doba
U Risovači su ljudi živeli pre oko 40.000 godina. Tu su pronađeni alati od kamena i kosti, ali i kosti pećinskog medveda, mamuta i drugih životinja iz ledenog doba. Danas je pećina pretvorena u muzej koji posetioce vodi u najdavniju prošlost.
Caričin grad: Justinijanov dar carici Teodori i Balkanu
Na južnim padinama Radan planine, nadomak Lebana, leže ruševine jednog od najlepših ranovizantijskih gradova na Balkanu – Justinijane Prime, u narodu poznatije kao Caričin grad.
Komentari(0)