JEDINA PRAŠUMA U SRBIJI Netaknuta šuma koja je svedok pravog izgleda srpske prirode
Vinatovača je prašuma u Srbiji, nalazi se u Istočnoj Srbiji u regionu Gornja Resava.
Do Vinatovače se jako teško dolazi. Od Despotovca, preko Lisina makadamom 15 km do samog središta Kučajskih planina, a široj javnosti donedavno bilo je gotovo nepoznato da se u srcu Srbije krije prava bukova prašuma. Možda je baš iz tog razloga sačuvana.
Vinatovača je svojstvo prašume zaslužila time što 37 hektara šumske zemlje, na nadmorskoj visini od 640 do 800 metara, ljudska ruka nije uređivala, sekla i pošumljavala od najstarijih vremena u kojima je ova šuma nastala.
Kroz Vinatovaču prolazi leva pritoka reka Resave - potok Vinatovac, a pojedina stabla su visine i do 40 metara, u prečniku oko metar, što znači da su u obimu nekoliko metara, drvne mase od 600 do 800 kubika, stara i preko 350 godina. Ovde možete naići na raznoliko biljno rastinje, a velika je verovatnoća da u toku šetnje budete zatečeni slobodom pitome divljači koja prolazi nedaleko od vas
Ono što je, takođe, karakteristično za ovaj nestvarni raj na zemlji jeste da ovde ne samo da nije posečeno nijedno stablo, već ni odneto ili pomereno. Jednostavno, kad neko drvo padne pod uticajem snega, vetra ili od starosti, ostaje u prašumi, ne dira se. A to znači: potpuno očuvana priroda, bez i najmanje ljudske intervencije.
Prašuma Vinatovača je pod strogim režimom zaštite – zabranjena je seča stabala, a nije dozvoljeno čak ni branje bilja. Za ulazak u ovaj rezervat neophodna dozvola za Zavoda za zaštitu prirode.
Vladimir na planinskom proplanku "parkirao" vagon i šine i napravio jedinstveni kafić: Ljude jedno oduševljava
Ono što im je predstavljalo najveći problem jeste dopremiti grdosiju od vagona od Valjeva do Tare, ali ne samo njega već i prave pravcate šine
LEKOVITA BANJA DOBIJA SPORTSKI SADRŽAJ Tereni za tenis, košarku i odbojku gradiće se na crkvenoj zemlji
Neobična ali značajna saradnja Eparhije mileševske i opštine Priboj
Ovo retko drvo jedan je od razloga zašto je Tara proglašena za Nacionalni park: Čuvena Pančićeva omorika u opasnosti od nestajanja
Ponos i jedan od simbola Nacionalnog parka Tara, ali i čitave Srbije svakako je retka i posebna vrsta četinara – Pančićeva omorika. Pronađena je 1875. godine u selu Zaovine, što je danas teritorija Nacionalnog parka Tara, a ove godine, obeležen je i veliki jubilej – 150 godina od njenog otkrića. Ova omorika je autohtona vrsta za srednji tok reke Drine. U Srbiji je imamo na području Nacionalnog parka Tara i kod Prijepolja, na jednom lokalitetu u kanjonu reke Mileševke. Veliki broj nalazišta postoji i u istočnoj Bosni.
Ljubavno zaveštanje kralja Uroša: Ovo je jedno od najromantičnijih srpskih predanja koje malo ko zna
Tvrđava Maglič je najprepoznatljivije obeležje doline reke Ibar, a njeni ostaci i danas svedoče o moći koju je imalo ovo srednjovekovno utvrđenje
SRPSKA ATINA U SENCI: Ovaj grad krije tajnu najstarije apoteke i bio je veći kulturni centar od Novog Sada
Nekada davno, pre nego što je Novi Sad postao epicentar kulture u Vojvodini, postojala je "Srpska Atina" u senci. Otkrivamo zašto su Sremski Karlovci, mali grad na Dunavu, istorijski bili veće središte srpskog duha i kako su čuvali najstariju apoteku na Balkanu.
Komentari(0)