Selo bez signala i bez puta: Kako izgleda život u Gornjoj Rečici ispod Golije

Jadranko Žugić

11:00

Turizam 0

U ovom zaboravljenom selu u Srbiji, nema prodavnice, ni telefona, ni betona – ali ima tišine, vatre i ljudi koji pamte

Golija
Rina

Gornja Rečica, selo ispod planine Golije, jedno je od retkih mesta u Srbiji gde nema ni mobilnog signala, ni asfaltiranog puta, ni prodavnice. Do prvog autobusa treba više od sat i po hoda, a do prve trafike – tri reke i dve padine. Ipak, ovde još žive ljudi. Njih dvanaest, prema popisu iz 2022. godine. Žive od stoke, bilja, peći na drva i priče. I kažu: ‘Nek’ oni dole imaju sve, mi imamo mir.’

Kako se živi bez signala i prodavnice

U selu nema signala nijednog operatera – “samo nebo ima domet”, kažu meštani. Internet ne postoji, a struja je “ako ne padne sneg na žice”. Najbliža prodavnica je u Rudnu, na 12 km, a hleb se mesi kod kuće. Deca – kada dođu unuci – ne traže Wi-Fi, već pitaju: “Ima li da se ide po mleko?”

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Jedna kuća = jedna vatra

U Gornjoj Rečici, svaka kuća ima svoj oganj. Peć loži troje starijih ljudi, najstarija baka ima 91 godinu. Njena unuka iz Beograda dolazi svaka dva meseca da donese lekove, ali baka i dalje suši jabuke na plotni i kuva supu od pečurki koje sama bere. “Ja ovde nisam sama – samo sam s prirodom,” kaže.

Priroda kao kalendar

Zima je ozbiljna – sneg pada od novembra do marta, a prolaz čiste meštani zajedno, krampovima. Proleće stiže kad se pojavi prvi crni slez pored bunara. Nema satova – zna se kad je podne po senkama, a večera po mirisu hleba u peći.

Zaboravljeno selo kao životni manifest

Ovo selo ne traži pažnju, ne poziva turiste i ne nudi apartmane. Ali u vreme kada se sve meri lajkovima, Gornja Rečica nudi ono što sve ređe postoji – ritam koji ne namećeš, nego mu se pokoriš. I u tome je njena lepota – i lekcija.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
seoski turizam Golija gornja rečica

Komentari(0)

Loading