Čardaci su bili objekti na granicama, služili su za izviđanje i javljanje ukoliko bi bilo primećeno kretanje neprijateljske vojske.
Iako je početak kakvog takvog slobodnijeg života u Srbiji nakon Drugog srpskog ustanka uslovio lakši život i razvoj graditeljstva među narodom, a sa tim i pojavu čardaka među objektima, čardaci su postojali i pre uspona narodnog graditeljstva.
Prvo šta su čardaci? Čardaci su objekti pravougaone osnove iznikli na 4 visoka stuba. U prizemnom delu mogu biti ozidani, dok bi deo na spratu najčešće bio izgrađen od drveta. Na spratu se nalazio i široki trem.
Printscreen wikipedia
Prvobitna namena čardaka je bila u vojnim poslovima Turaka. Čardaci su bili objekti na granicama, služili su za izviđanje i javljanje ukoliko bi bilo primećeno kretanje neprijateljske vojske. Posada čardaka nije bila mnogobrojna i najbolje opremljena, tako da nije predstavljala neku prepreku osvajačima.
U narodu do pojave čardaka dolazi nakon oslobađanja naroda od turskih nameta. Pošto nisu više bili u obavezi da rade za spahije i da daju velike namete Turcima, Srbi su mogli da se posvete razvoju svojih domaćinstava.
Printscreen wikipedia
Jedno domaćinstvo koje je funkcionisalo kao zadruga je podelilo zaduženja. Za svako posao postojao je objekat(mlekari, to su obori, to je brašnar, kasnije se pravila naravno štala za krupnu stoku, sitnu stoku). Tek nakon što bi se obezbedili ovi objekti gazda bi mogao da priušti izgradnju čardaka.
U narodu su čardaci bili prostorije za odmor i smeštaj gostiju. Veličina i stil izgradnje je zavisio od bogatstva domaćina i iskustva graditelja koji su ih podizali. Neki od tih primera narodnog graditeljstva stoje i dan danas kao svedoci nekadašnjih vremena, a najpoznatiji su: Gavrovića čardak u Pranjanima, čardak Igrutina Podgorca u Tavniku i čardak u selu Majdan.
Printscreen wikipedia
U OVOM MIRNOM KRAJU SRBI SU NEKADA KOVALI ORUŽJE ZA BORBU PROTIV TURAKA: Selo Štitkovo je muzej na otvorenom koji čuva tradiciju
Ušuškano na padinama Zlatara novovaroško selo Štitkovo svojvrsan je muzej na otvorenom.
JEZIVA LEGENDA VEZANA JE ZA DREVNI SRPSKI MANASTIR Vojnici su probijali prugu i otkrili mesto gde je brutalno usmrćeno 12 nevesti
Manastir Svete Petke, poznat i kao Iverica, srednjovekovni je srpski manastir u Niškoj Banji na oko 20 kilometara istočno od Niša prema Pirotu.
Ni nacisti ni Turci mu nisu ništa mogli! Manastir gde Srbi čuvaju mošti 3 svetitelja, a izvor Svete vode još teče
U određenim istorijskim periodima je manastir Radovašnica bio pljačkan, paljen i rušen, ali je opstao do današnjih dana
Narodno predanje koje prati manastir Zaova: Da zavist može svašta loše da učini, dokaz je i narodna pesma
Narodno predanje koje prati manastir Zaova, smeštenog između Toponice i Velikog Sela, u Braničevskom okrugu, vrlo je zanimljivo.
OVA SRPSKA PLANINSKA LEPOTICA IMA 3 JEZERA, 2 REKE I ČAK 6 MANASTIRA: Top izbor za prolećni odmor (FOTO)
Golija je najverovatnije dobila ime zbog svoje veličine – golema
Komentari(0)