Čardaci su bili objekti na granicama, služili su za izviđanje i javljanje ukoliko bi bilo primećeno kretanje neprijateljske vojske.
Iako je početak kakvog takvog slobodnijeg života u Srbiji nakon Drugog srpskog ustanka uslovio lakši život i razvoj graditeljstva među narodom, a sa tim i pojavu čardaka među objektima, čardaci su postojali i pre uspona narodnog graditeljstva.
Prvo šta su čardaci? Čardaci su objekti pravougaone osnove iznikli na 4 visoka stuba. U prizemnom delu mogu biti ozidani, dok bi deo na spratu najčešće bio izgrađen od drveta. Na spratu se nalazio i široki trem.
Printscreen wikipedia
Prvobitna namena čardaka je bila u vojnim poslovima Turaka. Čardaci su bili objekti na granicama, služili su za izviđanje i javljanje ukoliko bi bilo primećeno kretanje neprijateljske vojske. Posada čardaka nije bila mnogobrojna i najbolje opremljena, tako da nije predstavljala neku prepreku osvajačima.
U narodu do pojave čardaka dolazi nakon oslobađanja naroda od turskih nameta. Pošto nisu više bili u obavezi da rade za spahije i da daju velike namete Turcima, Srbi su mogli da se posvete razvoju svojih domaćinstava.
Printscreen wikipedia
Jedno domaćinstvo koje je funkcionisalo kao zadruga je podelilo zaduženja. Za svako posao postojao je objekat(mlekari, to su obori, to je brašnar, kasnije se pravila naravno štala za krupnu stoku, sitnu stoku). Tek nakon što bi se obezbedili ovi objekti gazda bi mogao da priušti izgradnju čardaka.
U narodu su čardaci bili prostorije za odmor i smeštaj gostiju. Veličina i stil izgradnje je zavisio od bogatstva domaćina i iskustva graditelja koji su ih podizali. Neki od tih primera narodnog graditeljstva stoje i dan danas kao svedoci nekadašnjih vremena, a najpoznatiji su: Gavrovića čardak u Pranjanima, čardak Igrutina Podgorca u Tavniku i čardak u selu Majdan.
Printscreen wikipedia
U ovoj banji cena smeštaja je samo 800 dinara: Vratićete se preporođeni - pruža najbolju terapiju
Tridesetih godina prošlog veka izgrađen je i prvi bunar i mineralno kupatilo
Ovaj deo Srbije postaje prava turistička atrakcija - gosti stižu iz svih delova sveta: Sabahudin je rendžer koji ih dočekuje i upoznaje sa lepotama Pešterske visoravni (FOTO)
Deo Srbije koji poslednjih godina doživljava pravu ekpanziju kada je u pitanju razvoj turizma jeste Pešterska visoravan. Turisti u taj kraj dolaze u grupama i to iz svih delova sveta. Najviše ima Poljaka, Kineza, Rusa ali tu su naravno i domaći i gosti iz regiona. Skoro sve njih u nestvranim lepotama dočeka Sabahudin Abdagić, turistički vodič i rendžer koji svakodnevno radi na promociji Peštera.
Za ovu "narodnu banju" mnogi ne znaju da postoji: Pravi je melem za dušu, cena prenoćišta smejurija
Posetioci banje naizmenično koriste lekovitu vodu, pa mazanje blatom i tako u krug
Zaboravite kvad ovo je novo sjajno iskustvo na Zlataru: Od sada do nestvarnih predela se može stići i na električnom biciklu i trotinetu, po prvi put iznajmljivanje na ovoj planini
Prelepa i netaknuta planina Zlatar privlači svake godine veliki broj turista. Obilazak vidikovaca, jezera i Specijalnog rezervata prirode Uvac su nezaobilazni na ovom području, a sada će svi posetioci imati i još jedan način da stignu do svih tih prirodnih lepota.
Neverovatan podvig užičkih planinara: Oni su osvojili najveći vrh Evrope i Rusije - silovit vetar ih vratio nazad ali su oni ipak uspeli
Hrabri Užičani iz planinarskog društva "Omorika" uspešno su se popeli na Elbrus, najviši vrh Kavkaza i Evrope, visok 5.642 metra. Ekspediciju su činili Slobodan Stefanović, njegov sin Nikola Stefanović i Stefan Danilović.
Komentari(0)