Čardaci su bili objekti na granicama, služili su za izviđanje i javljanje ukoliko bi bilo primećeno kretanje neprijateljske vojske.
Iako je početak kakvog takvog slobodnijeg života u Srbiji nakon Drugog srpskog ustanka uslovio lakši život i razvoj graditeljstva među narodom, a sa tim i pojavu čardaka među objektima, čardaci su postojali i pre uspona narodnog graditeljstva.
Prvo šta su čardaci? Čardaci su objekti pravougaone osnove iznikli na 4 visoka stuba. U prizemnom delu mogu biti ozidani, dok bi deo na spratu najčešće bio izgrađen od drveta. Na spratu se nalazio i široki trem.
Printscreen wikipedia
Prvobitna namena čardaka je bila u vojnim poslovima Turaka. Čardaci su bili objekti na granicama, služili su za izviđanje i javljanje ukoliko bi bilo primećeno kretanje neprijateljske vojske. Posada čardaka nije bila mnogobrojna i najbolje opremljena, tako da nije predstavljala neku prepreku osvajačima.
U narodu do pojave čardaka dolazi nakon oslobađanja naroda od turskih nameta. Pošto nisu više bili u obavezi da rade za spahije i da daju velike namete Turcima, Srbi su mogli da se posvete razvoju svojih domaćinstava.
Printscreen wikipedia
Jedno domaćinstvo koje je funkcionisalo kao zadruga je podelilo zaduženja. Za svako posao postojao je objekat(mlekari, to su obori, to je brašnar, kasnije se pravila naravno štala za krupnu stoku, sitnu stoku). Tek nakon što bi se obezbedili ovi objekti gazda bi mogao da priušti izgradnju čardaka.
U narodu su čardaci bili prostorije za odmor i smeštaj gostiju. Veličina i stil izgradnje je zavisio od bogatstva domaćina i iskustva graditelja koji su ih podizali. Neki od tih primera narodnog graditeljstva stoje i dan danas kao svedoci nekadašnjih vremena, a najpoznatiji su: Gavrovića čardak u Pranjanima, čardak Igrutina Podgorca u Tavniku i čardak u selu Majdan.
Printscreen wikipedia
Uđete bolesni, a izađete preporođeni! Ova banja je pravo čudo, o njenoj lekovitosti se naširoko priča
Termalna voda ima konstatnu temperataru od 26 stepeni, a istraživanja Instituta za rehabilitaciju iz Beograda su pokazala da ima izuzetno specifične fizičko-hemisjke karakteristike.
Rudinsko jezero kod Sjenice: Nestvarno plavetnilo koje ne postoji na mapama
Na visoravni između Peštera i Zlatara, nadomak sela Rudine, nalazi se veštačko jezero koje nije poznato ni većini lokalnih turista. Rudinsko jezero, stvoreno zbog regulacije vodotoka, danas je pravo prirodno ogledalo – tiho, čisto i gotovo zaboravljeno.
Veliki vrh kod sela Lopiže: Najlepši nepoznati vidikovac iznad Uvca
Iznad čuvenih meandara reke Uvac, postoji vidikovac koji turisti retko posećuju, ali koji nudi jedan od najimpresivnijih pogleda u Srbiji. Veliki vrh, smešten iznad sela Lopiže, prava je prirodna terasa za ljubitelje tišine, fotografije i planinarenja.
Ova banja u Srbiji ima jednu od najlekovitijih voda u Evropi: Zbog blagodeti i lečenja dolaze ljudi iz celog sveta
Za njena lekovita svojstva znali su još Dositej Obradović i knez Miloš
Vodopad Kozica kod Ljubovije: Najmanji vodopad u Srbiji koji skriva najlepši planinski potok
Na obroncima Azbukovice, u blizini Ljubovije, nalazi se vodopad koji visinom ne osvaja, ali lepotom toka i prirodnim ambijentom oduzima dah. Vodopad Kozica, visok svega tri metra, deo je istoimenog potoka koji pravi jedno od najčistijih kupališta u zapadnoj Srbiji.
Komentari(0)