Godinama kuvamo krompir i prosipamo vodu punu skroba koja je zapravo najvredniji deo. Upravo ta tečnost, uz dodatak masnoće, pravi razliku između prosečnog i vrhunskog priloga. Ovde nije reč o skupim sastojcima, već o tehnici koju vrhunski kuvari koriste decenijama.

Voda u kojoj se krompir kuva sadrži otpušteni skrob koji deluje kao prirodni zgušnjivač. Vraćanjem tople skrobne vode u izgnječen krompir dobijate svilenkastu teksturu i intenzivniji ukus samog povrća bez razvodnjavanja koje mleko često izaziva.

Mnogi domaćini greše već pri izboru krompira. Za kremasti pire uvek birajte krompir sa više skroba, poput onog sa žutom korom. Crveni krompir je voštan i teže se raspada, pa često ostaju grudvice.

Masnoća je ključ ukusa. Nemojte štedeti na puteru jer on daje bogatu notu koju svi volimo. Mleko često samo razblaži prirodni ukus krompira. Voda u kojoj se krompir kuva pojačava zemljani šmek jela. Ako želite dodatne mlečne note, kašika kisele pavlake na kraju pripreme obogatiće kremasti pire.

Alat koji koristite takođe je važan. Nikada ne koristite mikser ili blender jer oni prebrzo razbijaju skrobne ćelije i rezultat je lepljiva, gumenasta smesa. Obična gnječilica ili presa za krompir najbolji su saveznici za savršenu teksturu pirea.