FRUŠKOGORSKI MANASTIR VRDNIK Poznat još i kao Mala Ravanica jer su u njega bile prenete mošti KNEZA LAZARA, ovo je priča o njemu (FOTO)
Srpska „Sveta gora“ na obroncima Fruške gore, danas čuva manje od polovine originalnog broja manastira iz 18. veka, a svaki od njih sedamnaest predstavlja autentični spomenik periodu velikih seoba srpskog naroda i temelj njegovog ondašnjeg duhovnog života.
Manastir Vrdnik je jedan od najznačajnijih manastira na Fruškoj gori, poznat još i kao Mala Ravanica jer su u njega bile prenete mošti Kneza Lazara.
Kao i kod većine fruškogorskih manastira prošlost manastira Ravanica u Vrdniku ostaje nejasna. Prvi podatak o njemu dolazi iz turskih dokumenata gde se u popisu iz 1566. godine navodi njegovo imanje i određuje suma od 3000 akči za njegov otkup. Monasi iz manastira nisu uspeli da sakupe potrebnu svotu pa su se, plašeći se turske osvete, razbežali na sve strane. Na svu sreću pojavio se jedan meštanin Kupinika (Kupinova) po imenu Pejo koji je isplatio Turcima traženi iznos.
Teško je reći kada je manastir stvarno podignut. Sigurno je jedino da je osnovan u vremenu između kraja XV i početka XVI veka. Budući da se ne zna vreme njegove gradnje to se još manje zna ko ga je sagradio. Opis fruškogorskih manastira iz 1753. godine pravi dodatnu zabunu navodeći da je Zdatelj že jego sv. knez Lazar serbski, odnosno navodi da je osnivač ovog manastira knez Lazar. No, to je netačan podatak.
Crkva i konaci su bili veoma primitivno građeni - od pletera i drveta koje je oblepljeno blatom. No, to je bilo dovoljno da manastir bude osposobljen za svoju svetu misiju u narednim vekovima. Kako su monasi iz Ravanice sa sobom doneli i sve one dragocenosti koje su uspeli da izvuku iz svoga manastira, posebno mošti kneza Lazara, to se i manastir u Vrdniku od toga doba počeo zvati Ravanicom. Po popisu iz 1753. godine vidi se da je crkva od kamena nazidana u znaku krsta, sa svodom od cigle i pokrivena šindrom od hrastovine. Bila je krečom okrečena (znači nije bila živopisana), a ni ikonostas se ne pominje. U to vreme manastir je bio siromašan pa su vrdnički monasi često putovali u Rusiju tražeći materijalnu pomoć. Ipak, vremenom, najviše zahvaljujući tome što su u njemu bile smeštene mošti kneza Lazara, manastir je primao sve više posetilaca, a i novčana pomoć je bila sve veća.
Ikonostas je izrezbario karlovački duborezac Marko Vujatović (1809-14), a pozlatio ga je Petar Čortanović. Najlepše su izrađene carske dveri i Bogorodičin tron. Sam ikonostas po svom stilu jeste prelaz od baroka ka klasicizmu.
Godine 1811, na Vidovdan, kada je završena manastirska crkva, u nju su prenete mošti kneza Lazara.
U crkvi je dugo sa desne strane oltara, pod samim prestonim ikonama, ležao kivot od kiparisa (izrađen 1826. godine) u kojem su počivale mošti kneza Lazara. Mošti su morale da se u više navrata sklanjaju iz manastira. Tako su 1716. godine zbog opasnosti od Turaka boravile jedno vreme u Futogu. Ponovo 1848. godine vrdnički monasi moraju da sklanjaju mošti, ovaj put u strahu od Mađara i to u Klenak. No, tu su boravili tek tri meseca i onda su ponovo vraćene u Vrdnik. Danas, one više nisu u Vrdniku, već su vraćene u Ravanicu, zadužbinu kneza Lazara. U manastiru postoji jedan komad moštiju i izložen je u staklenoj posudi ugrađenoj u kivot.
Vrdnički manastir je u svakom pogledu izuzetno vredan i predstavlja jedan od najkapitalnijih na Fruškoj gori. Dugo je bio i među najbogatijim na Fruškoj gori - 1905. godine poseduje 1696 jutara zemlje, a 1941. godine ukupno 1420 jutara. Osim dela moštiju kneza Lazara, manastir poseduje još i mošti svete velikomučenice Anastasije (III vek), svetinje sa Hristovog groba, deo moštiju sv. Teodora Tirona. Sve te relikvije su izložene ispred ikonostasa. Slava manastira Ravanica je Vidovdan - 28. juna (15. juna - po starom kalendaru).
Milica Stojadinović (Bukovac, 6. jul 1828 — Beograd, 25. jul 1878), poznata i po umetničkome imenu Srpkinja, danas počiva u porti manastira Vrdnik.
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Mogu li Mia, Tea i Lav da se krste u crkvi? Sveštenik sve objasnio, jedno je najbitnije: "Ako roditelji hoće da budu ORIGINALNI, neka urade ovako"
Nea, Mia, Vid, Lav, Leon...To su samo neka od imena koja roditelji u Srbiji poslednjih nekoliko godina sve češće biraju za svoju novorođenčad, a koja nazivaju i smatraju "modernim". Sada je jedan sveštenik objasnio da li je u našoj pravoslavnoj veri u redu da deci dajemo takva imena, te posavetovao buduće roditelje šta je najbitnije što bi trebalo da urade ukoliko već žele da im naslednici budu "originalni".
Sujeverja našeg naroda – evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba ove stvari raditi
Mnoga sujeverja našeg naroda su se zadržala i do dan danas. Evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba da treba da jedete varjačom i sedite na čošku stola!
Ercovi, Ćurani, Lale – evo kako se stanovnici Srbije međusobno zovu
Banaćani su Lale, Čačani Grebići, Paraćince zovu Džigerani, Kruševljane Čarapani, Jagodince Ćurani. Kako su Srbi dobijali nadimke?
RODNA KUĆA STEPE STEPANOVIĆA: Jedan od najistaknutijih srpskih vojvoda u vojničke pohode krenuo iz Kumodraža (VIDEO)
Kuća u kojoj se rodio jedan od najpoznatijih srpskih vojvoda iz Prvog svetskog rata, nalazi se u Kumodražu i potiče iz sredine XIX veka.
Komentari(0)