KOLIKO DANA MOŽE DA SE ŠALJE ČESTITKA ZA USKRS? Nećete zakasniti sa "Hristos vaskrse" - ovo je pravilo
Čestitke za Uskrs možete da šaljete i posle praznika, evo do kad nije kasno!
Uskrs je najveći hrišćanski praznik, a na taj dan se uobičajilo da šaljemo čestitke kako mobilnim telefonima tako i preko društvenih mreža. U kući će se domaćin i ukućani izljubiti i čestitati jedni drugima rečima "Hristos vaskrse" i odgovoriti sa "Vaistinu vaskrse".
Mnogi vole i crkvenoslovenske izraze koji glase "Hristos voskrese" i "Voistinu voskrese", a čestitanje ovog praznika je deo stare tradicije koja se još naziva i "hristosanje".
Koliko dugo možemo da čestitamo Uskrs? Ako se ne setimo da na sam dan Uskrsa pošaljemo čestitku, koliko još dana možemo da uputimo ovaj lepi hrišćanski pozdrav?
Prema crkvenim pravilima, nije kasno da Uskrs čestitate sve do Spasovdana, koji ove godine pada 13. juna. I ovo je veliki hrišćanski praznik, dan kada se proslavlja Vaznesenje Hristovo. Po učenju, tog dana se on uzneo na nebo čemu su svedočili njegovi apostoli.
Nedelja posle Uskrsa se naziva Svetla nedelja, a svakog dana se u crkvama služi liturgija kao na dan Uskrsa. Zato slobodno možete da pošaljete i čestitke tih dana.
Lepa i Srećna
Veliko otkriće kod Prijepolja, arheolozi ostali u čudu: Pronašli pečat koji menja tok celog istraživanja, manastir nije posvećen Svetom Petru i Pavlu, već Svetom Simeonu Mirotočivom
Najnovija arheološka istraživanja sprovedena u manastiru Pustinja kod Prijepolja otkrila su istorijsku istinu koja menja dosadašnja saznanja. Iako se decenijama verovalo da je u pitanju manastir posvećen Svetom Petru i Pavlu, arheolozi su pronašli olovni pečat sa likom Svetog Simeona Mirotočivog, što potvrđuje da je manastir zapravo posvećen ovom svetitelju.
Sveti Luka u srpskom narodu: Dan kada se ne radi, ne svađa i ne kreće na put
Sveti Luka je među najpoštovanijim svecima u srpskom narodu – ne samo kao apostol i lekar, već i kao duhovni štit pred dolazak zime
MILAN SEKULIĆ, GRADITELJ ZGRADA „ALBANIJE" I „POLITKE": Dao je trajni doprinos izgledu Beograda
Kolekcionar Milan Sekulić, pored toga što je Beogradu zaveštao najveću privatnu zbirku ikona, ostavio je veliki trag kao graditelj.
Zašto se nekada govorilo da ne valja jesti iz okrnjenog tanjira: Narodno verovanje koje krije više od praznoverja
Na srpskoj trpezi tanjir nije bio samo za jelo – već i ogledalo kućnog reda, zdravlja i duhovnog blagostanja
Zašto su Srbi nosili nož u čarapi: Narodna verovanja o zaštiti i snazi
Nož u čarapi nije bio znak nasilja, već amajlija, čuvar časti i tiha poruka – „spreman sam da se branim, ali ne i da napadam“
Komentari(0)