Često se i oni najobrazovaniji nehotice trgnu kada im, recimo, crna maca pređe put...
U našem narodu nije neobično čuti da "se nešto valja", tj. da nešto treba uraditi jer će vam doneti sreću. Najjednostavnije radnje, pojave određenih životinja ili položaj u kome bi se neki predmeti našli, našim starima označavali su da će se nešto promeniti. Nabolje ili nagore, trebalo bi naučiti protumačiti.
Danas se sve ređe osvrćemo na ovakve znakove, prvenstveno zato što nisu udruženi sa nekim racionalnim i logičnim objašnjenjem. Ipak, naši mudri preci, na našu radost ili pak zgražavanje, oduvek su određene pojave ili predmete dovodili u vezu sa prizivanjem sreće. Opet, bilo je i obrnutih situacija koje nikako nije valjalo iskusiti jer su bile jasan predznak da će se dogoditi nešto loše.
Ovakva znamenja prosvećeni će jednostavno nazvati sujeverjem i neretko malodušno odmahnuti rukom. Verovati slepo da neki predmeti ili situacije imaju moć da preokrenu stvari u našu korist ili protiv nas ipak nije toliko neuobičajeno.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Često se i oni najobrazovaniji nehotice trgnu kada im, recimo, crna maca pređe put. Da li se to šale na sopstveni račun ili se ipak odnekud javljaju duhovi predaka? Svesno ili nesvesno, izbegavaju one situacije koje mogu da se "poigraju" sa njihovom srećom. Verovatno se vode onim jednostavnim “Zašto rizikovati?".
Evo šta su naši narodi odvajkada izbegavali da bi sprečili baksuz i zašta su mislili da je "dobar znak":
- Ako odjednom počnete često da viđate brojku 8 sledi vam novčani dobitak.
- Povišicu je najbolje tražiti sredom, a da biste imali još više novca
- Metla koju imate u kući treba da stoji u obrnutom položaju.
- Ako imate sitan novac, pobacajte ga po kući – on će vam ga obezbediti još više.
- Ako tašnu držite na podu, zviždite u kući ili imate običaj da skupljate mrvice rukama novac će vam manjkati.
- Pauci simbolišu sreću i ne valja ih terati niti ubijati.
- Ako devojka uhvati slepog miša i sa njim u naručju obiđe krug oko svog izabranika, za njega će se i udati.
- Ako noću prostirete veš, vabite zle duhove.
- 666 je đavolji broj.
- Crvenkasto Sunce ukazuje na izbijanje rata.
- Ako muško dete tučete metlom prestaće da raste, a žensko se nikada neće udati.
(Opanak)
DA LI SE PRAVILNO KRSTITE PRED IKONOM U CRKVI: Veroučiteljica pokazala kako pravoslavci trebaju da to čine I OTKLONILA NEDOUMICE!
Ne idemo svi u crkvu redovno, to je tačno. Neko nikada iako se izjašnjava kao pravoslavac, neko tek ponekad svrati, neko je tamo o svakom većem prazniku, neko i češće mnogo...
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Komentari(0)