NAJGORA SRPSKA KLETVA JE NEŠTO NAJJEZIVIJE: Veruje se da u porodici na koju je bačena nema napretka do 7. kolena
Kneževa kletva je najpoznatija srpska kletva, a njene reči su efektne i prejake
Iako se smatra da kletva važi do šestog kolena, a da je sedmo oslobođeno, Lazareva kletva je trajna, zavetna i univerzalna.
Kletva je, kao verbalna osveta, upozorenje poznata u skoro svim narodima. U nekim običajima ima propratne rituale, ali uvek značaj kletve zavisi od onoga ko je izgovori. Jaka kletva ako je izgovori jaka ličnost.
U srpskoj istoriji, kletva Kneza Lazara Hrebeljanovića jedna je od navažnijih i najsnažnijih. Izgovorena kao poziv srpskim junacima da učestvuju u Kosovskom boju, na Vidovdan, 1389. godine, zabeležena je u dve epske pesme Kosovskog ciklusa.
Možda vas zanima:
Znate li ko je srednji sin kneza Lazara? Srbi ga zaboravili, a zbog svađe sa bratom izbrisan iz...
Ne možemo pouzdano da znamo da je Vuk zaista tako razmišljao, ali ako jeste onda su ga događaji koji su usledili neposredno po povratku u Kruševac mogli samo razbesneti i pomračiti mu um
KLETVA KNEZA LAZARA – Da li prokletstvo sa Kosova i dalje oblikuje sudbinu Srbije?
Misterija reči koje su vekovima odjekivale: da li je knez Lazar zaista izrekao kletvu i kako se ona tumači danas?
Možda vas zanima:
Znate li ko je srednji sin kneza Lazara? Srbi ga zaboravili, a zbog svađe sa bratom izbrisan iz...
Ne možemo pouzdano da znamo da je Vuk zaista tako razmišljao, ali ako jeste onda su ga događaji koji su usledili neposredno po povratku u Kruševac mogli samo razbesneti i pomračiti mu um
KLETVA KNEZA LAZARA – Da li prokletstvo sa Kosova i dalje oblikuje sudbinu Srbije?
Misterija reči koje su vekovima odjekivale: da li je knez Lazar zaista izrekao kletvu i kako se ona tumači danas?
Možda vas zanima:
Znate li ko je srednji sin kneza Lazara? Srbi ga zaboravili, a zbog svađe sa bratom izbrisan iz...
Ne možemo pouzdano da znamo da je Vuk zaista tako razmišljao, ali ako jeste onda su ga događaji koji su usledili neposredno po povratku u Kruševac mogli samo razbesneti i pomračiti mu um
KLETVA KNEZA LAZARA – Da li prokletstvo sa Kosova i dalje oblikuje sudbinu Srbije?
Misterija reči koje su vekovima odjekivale: da li je knez Lazar zaista izrekao kletvu i kako se ona tumači danas?
U pesmi „Musić Stevan“, kletva glasi ovako:
„Ko je Srbin i srpskoga roda, I od srpske krvi i kolena, A ne doš`o na boj na Kosovo: Ne imao od srca poroda, Ni muškoga, ni devojačkoga! Od ruke mu ništa ne rodilo,
Rujno vino, ni šenica bela! Rđom kap`o, dok mu je kolena!“
Tačnije, tako je Musić Stevan preneo svojoj ljubi da je rekao Knez Lazar na večeri.
U pesmi „Kneževa večera“, direktna kletva je kraća:
„Ko ne dođe na boj na Kosovo, Od ruke mu ništa ne rodilo: Ni u polju bjelica pšenica, Ni u brdu vinova lozica!“
U narodu postoji verovanje da Kneževa kletva još nije skinuta sa srpskog naroda. Iako se u smatra da kletva važi do šestog kolena, a da je sedmo oslobođeno, Lazareva kletva je trajna, zavetna i univerzalna.
U narodu se odomaćio strah od strah od Lazareve kletve i želja da se oslobodi posledica. Kada je nakon Drugog balkanskog rata srpska vojska 1913. godine dočekana u Beogradu kao pobednik, na trijumfalnim kapijama kroz koje je prolazio defile bile su ispisane poruke. Na jednoj je pisalo: „Bježi grda kletvo s roda, zavet Srbi isuniše!“
Kneževa kletva iz pesme „Musić Sevan“ je urezana na spomeniku kosovskim junacima na Gazimestanu. Doduše, izostavljen je drugi stih.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)