ONA JE PRVA ŽENA PETRA BOŽOVIĆA: Preminula je 2004. godine, a razveli su se jer je pobacila njegovo dete
Glumac se razveo jer nije mogao da podnese pobačaje i želeo je porodicu
Petar Božović jedan je od najcenjenijih glumaca na ovim prostorima. Poznat po britkom jeziku i jakim izjavama, nikad se nije libio da javno govori o svom slikovitom životu, koji je imao mnogo teških trenutaka.
U jednom od mnogobrojnih iskrenih intervjua, Petar Božović je između ostalog otkrio zašto se razveo od supruge, glumice Marine Koljubajeve, koja je preminula 2004. godine.
- Razveo sam se, jer nisam mogao da podnesem pobačaje. Ja sam hteo porodicu i decu - rekao je glumac svojevremeno u intervjuu za Mondo, a par godina nakon njene smrti bio je nešto opširniji:
- Ona je, nažalost, umrla pre tri godine. Bila je glumica i karijeru je otpočela u seriji "Neven", koja se nedavno reprizirala, a pošto je bila trudna, u drugom delu zamenila ju je Neda Arnerić. Bila je mnogo lepa, putena, Ruskinja Marina Koljubajeva. Različito smo gledali na porodicu, ona je pobacila naše drugo dete uz moje protivljenje. Smatrao sam da brak i ne postoji ako nema dece jer u tom slučaju možemo ceo život i da se zabavljamo - rekao je svojevremeno glumac za magazin Story.
Marina Koljubajeva je rođena 1950. godine, a preminula je 2004. godine. Studirala je na beogradskoj Akademiji za pozorište, film i televiziju u klasi Milenka Maričića, piše "Yugopapir" , a publici je privukla pažnju u ostvarenjima "Vaga za tačno merenje", "Šta se zgodi kad se ljubav rodi", "Višnja na Tašmajdanu" , dok je svoju karijeru počela deceniju ranije pre nego što se proslavila, u TV seriji za decu "Neven" . Mnogi su joj predviđaju sjajnu karijeru, budući da je sa 23 godine, dok je bila student, dobijala uloge u pozorištu, te je igrala i nekoliko komada u "Ateljeu 212" . NJena lepota je zaista bila neverovatna, a mnogi muškarci su je želeli samo za sebe.
Inače, Božović i Koljubajeva su tokom braka dobili sina Draška, koji je kasnije, 2005. godine podario glumcu unuku Anđeliju, koja ga je učinila neizmerno srećnim.
Božović je nakon Marinine smrti ponovo stao pred oltar 2012. godine, sa suprugom Snežanom.
Sakriven među stenama Jerme: manastir Poganovo i njegove čuvene legende
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Đeravica, Albanska golgota i legende Prokletija - sneg, bol i ponos srpske istorije
Na krajnjem jugozapadu Srbije, Kosovu i Metohiji, na tromeđi sa Crnom Gorom i Albanijom, uzdiže se najdramatičniji planinski venac Balkana – Prokletije. Ove „Uklete planine“ oduvek su budile strahopoštovanje svojim strogim grebenima, večnim snegom i nepristupačnim vrhovima, ali i privlačile one koji žele da osete moć netaknute prirode.
Tajna veza kneza Mihaila i glumice Katarine Ivanović: ljubav koja je potresla Beograd
Malo je poznato da je jedan od najomiljenijih srpskih vladara, knez Mihailo Obrenović, imao burnu ljubavnu aferu koja je intrigirala tadašnji Beograd. Iako se u istoriji najviše pamti po političkim reformama i tragičnom ubistvu u Košutnjaku 1868, njegov privatni život bio je jednako uzbudljiv.
Krvava misterija u Topčideru 1842: Ubistvo Karađorđevićevog generala
U haotičnim godinama nakon Prvog i Drugog srpskog ustanka, Srbija je bila poprište političkih intriga i sukoba između Obrenovića i Karađorđevića. Jedan događaj iz 1842. godine ostao je upamćen kao prava krvava misterija – ubistvo generala Avrama Petronijevića, jednog od najbližih ljudi Karađorđevića.
Atentat na kralja Aleksandra Obrenovića koji je propao
Kralj Aleksandar Obrenović ostao je upamćen po krvavom Majskom prevratu 1903. godine, kada su on i kraljica Draga brutalno ubijeni u dvoru. Ipak, malo je poznato da su zavere protiv njega počele mnogo ranije, a jedan od pokušaja atentata umalo da promeni tok istorije Srbije još krajem 19. veka.
Komentari(0)