Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Grigorija Niskog
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Grigorija Niskog (335 - 394), episkopa Nise i mlađeg brata Svetog Vasilija Velikog, te bliskog prijatelja Grigorija Bogoslova.
Bio je najpre samo prezviter, pošto beše ženjen, a kada mu umre žena, blažena Teozva, izabraše ga i posvetiše za episkopa u Nisi.
Odlikovao se ogromnom svetskom učenošću i duhovnim opitom. Učestvovao je na Drugom vaseljenskom saboru. Misli se da je on sastavio drugi deo Simbola vere. Veliki besednik, tumač Svetog pisma, i bogoslov.
Možda vas zanima:
MOĆNA MOLITVA ANĐELU ČUVARU: Nevidljivi štit u najtežim trenucima
Snaga iskrene molitve može doneti utehu, zaštitu i duhovno usmerenje
OVU MOLITVU IZGOVORITE NA SVETOG STEFANA: Zašto ovog sveca zovu Prvomučenik i koji su običaji na dan slave?
Šta treba da znate o velikom svecu?
Možda vas zanima:
MOĆNA MOLITVA ANĐELU ČUVARU: Nevidljivi štit u najtežim trenucima
Snaga iskrene molitve može doneti utehu, zaštitu i duhovno usmerenje
OVU MOLITVU IZGOVORITE NA SVETOG STEFANA: Zašto ovog sveca zovu Prvomučenik i koji su običaji na dan slave?
Šta treba da znate o velikom svecu?
Možda vas zanima:
MOĆNA MOLITVA ANĐELU ČUVARU: Nevidljivi štit u najtežim trenucima
Snaga iskrene molitve može doneti utehu, zaštitu i duhovno usmerenje
OVU MOLITVU IZGOVORITE NA SVETOG STEFANA: Zašto ovog sveca zovu Prvomučenik i koji su običaji na dan slave?
Šta treba da znate o velikom svecu?
U vreme cara Valenta zbačen je s episkopske stolice i oteran u izgnanstvo. Osam godina provede ovaj sveti otac u izgnanstvu trpeljivo snoseći sve bede i sva poniženja. Najzad skonča u dubokoj starosti koncem IV veka preselivši se u Carstvo Božje i ostavši kroz sve vekove na zemlji kao veliko svetilo Crkve.
Svaki vernik danas bi trebalo da se pomoli izgovarajući ove reči:
Bože otaca naših, čini uvek sa nama po Tvojoj krotosti, ne napuštaj nas Tvojom milošću, no njihovim molitvama u miru uredi život naš.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici. Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
SKRIVENA PRIČA O VENČANJU: Zašto je Kralj Aleksandar Karađorđević terao goste sa slavlja i ko je "prokleo" krunu
Venčanje Kralja Aleksandra I Karađorđevića i rumunske princeze Marije Hoencolern 1922. godine bio je svetski događaj prve klase – prva velika kraljevska svadba u Beogradu. Otkrivamo zašto su političke tenzije pratile svaki korak slavlja, zašto su gosti bili izbacivani i kako je ta raskošna ceremonija postala uvod u tragičnu sudbinu jugoslovenske krune.
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Tajna Kapetan-Mišinog zdanja – zašto je najbogatiji Srbin gradio dvor za Karаđorđeviće i kome ga je na kraju poklonio
Kapetan-Mišino zdanje, sedište Rektorata Univerziteta u Beogradu, jedna je od najreprezentativnijih palata 19. veka. Ipak, ova monumentalna građevina krije tajnu: nije građena za obrazovanje, već kao nesuđeni dvor jedne srpske dinastije. Otkrivamo kako je politički preokret prekinuo gradnju i zašto je najbogatiji Srbin svog doba zdanje zaveštao "otečestvu".
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Zašto je Stara kapetanija u Zemunu izgrađena na samoj ivici reke i kako ju je Dunav spasao od zaborava
Stara Kapetanija u Zemunu je mnogo više od zgrade – ona je simbol Zemuna kao lučkog grada, svedok granice dveju imperija i arhitektonski prkos reci. Otkrivamo kako je zgrada, sagrađena na samoj aluvijalnoj obali Dunava, odolevala vekovima poplavama i kako je njen opstanak dokaz inženjerskog podviga Austrougarske monarhije.
POSLEDNJA VEČERA U DVORU: Šta je Kralj Aleksandar zaista jeo pre nego što je ubijen i tajna poslednje želje za suprugu
Atentat na Kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine bio je jedan od najdramatičnijih događaja 20. veka. Otkrivamo malo poznate, emotivne detalje iz njegovih poslednjih sati: šta je jeo, o čemu je razmišljao i kakav je bio emotivni rastanak sa Kraljicom Marijom pred polazak.
NEVIDLJIVA GRANICA: Zašto se na reci Savi i danas praktikuje "kupanje mrtvih" i ko su bile Savske vodene vile
Reka Sava, moćna i mistična, oduvek je bila granica svetova: od Austrougarske do turske imperije, ali i granica između života i smrti. Otkrivamo drevna paganska verovanja vezana za Savu, mit o njenom imenu i zašto se u krajevima Posavine i danas čuva ritual pranja pokojnika vodom sa reke, kao i legenda o vodenim vilama koje su bile opasnije od utapanja.
Komentari(0)