PORED TESLE I PUPINA NAJPOZNATIJI SRPSKI NAUČNIK U AMERICI Zahvaljujući Vujici Jevđeviću, danas pijemo čistu vodu
Doktorske studije je završio u Srbiji. Iako je Drugi svetski rat proveo u zatočeništvu, u Nemačkoj i Italiji, posle rata se vraća u Srbiju i tu radi 14 punih godina na obnovi svoje zemlje.
U Ameriku je otišao kao gost naučnik, ali je tamo ostao i nastavio svoju veoma uspešnu karijeru.
Uradio je rešenje za izgradnju preko 60 hidro-elektrana i drugih vodnih sitema u celom svetu.
U Australiji, Novom Zelandu, Kini, Indiji, Kanadi, Meksiku, i mnogm drugim zemljama, a za svoje naučne uspehe dobio je mnoge nagrade, čak i tada najpriznatiju nagradu u Americi, Andrej Klark.
Možda vas zanima:
KAO FENIKS U Priboj stiže novi investitor, gradi se fabrika u delu pogona FAP-a, nova radna mesta za građane!
Priboj - Kao simbol Feniksa koji se diže iz pepela, opština na Limu krupnim koracima i dalje grabi ka privrednom razvoju.
NISTE ČULI ZA NJEGA Ognjeslav je imao ognjenu strast za pronalascima, pročitajte ko je bio ovaj neverovatni SRBIN!
Ognjeslav Stepanović Kostović , po nacionalnosti Srbin, živeo prvo u Mađarskoj, a kasnije se seli u Rusiju. Deda Jovan i otac Stevan su bili trgovci žitom iz Novog Bečeja. Iako rođen u Austriji, živeo je i školu pohađao u Pešti. Po završetku školovanja je upravljao parobrodom za vuču šlepova na Dunavu. Tu mu se rodila ideja o podmornici koja nosi 8 ljudi i ispod vode može da izdrži 20 časova. Sa ovim projektom se obraćao ruskom careviću Aleksandru Aleksandroviču, ali bez većeg uspeha.
Možda vas zanima:
KAO FENIKS U Priboj stiže novi investitor, gradi se fabrika u delu pogona FAP-a, nova radna mesta za građane!
Priboj - Kao simbol Feniksa koji se diže iz pepela, opština na Limu krupnim koracima i dalje grabi ka privrednom razvoju.
NISTE ČULI ZA NJEGA Ognjeslav je imao ognjenu strast za pronalascima, pročitajte ko je bio ovaj neverovatni SRBIN!
Ognjeslav Stepanović Kostović , po nacionalnosti Srbin, živeo prvo u Mađarskoj, a kasnije se seli u Rusiju. Deda Jovan i otac Stevan su bili trgovci žitom iz Novog Bečeja. Iako rođen u Austriji, živeo je i školu pohađao u Pešti. Po završetku školovanja je upravljao parobrodom za vuču šlepova na Dunavu. Tu mu se rodila ideja o podmornici koja nosi 8 ljudi i ispod vode može da izdrži 20 časova. Sa ovim projektom se obraćao ruskom careviću Aleksandru Aleksandroviču, ali bez većeg uspeha.
Možda vas zanima:
KAO FENIKS U Priboj stiže novi investitor, gradi se fabrika u delu pogona FAP-a, nova radna mesta za građane!
Priboj - Kao simbol Feniksa koji se diže iz pepela, opština na Limu krupnim koracima i dalje grabi ka privrednom razvoju.
NISTE ČULI ZA NJEGA Ognjeslav je imao ognjenu strast za pronalascima, pročitajte ko je bio ovaj neverovatni SRBIN!
Ognjeslav Stepanović Kostović , po nacionalnosti Srbin, živeo prvo u Mađarskoj, a kasnije se seli u Rusiju. Deda Jovan i otac Stevan su bili trgovci žitom iz Novog Bečeja. Iako rođen u Austriji, živeo je i školu pohađao u Pešti. Po završetku školovanja je upravljao parobrodom za vuču šlepova na Dunavu. Tu mu se rodila ideja o podmornici koja nosi 8 ljudi i ispod vode može da izdrži 20 časova. Sa ovim projektom se obraćao ruskom careviću Aleksandru Aleksandroviču, ali bez većeg uspeha.
Osnivač je i direktor Hidrauličke laboratorije izgrađene ispod Avale, u kojoj su projektovani prvi hidroenergetski objekti u Jugoslaviji.
U Beogradu je objavio knjigu „Hidrologija I” 1956, s kojom je hidrologiju uveo u egzaktnu inženjersku nauku. Knjiga predstavlja sam svetski vrh tadašnjih dometa hidrologije, kojom je postavljen temelj jugoslovenskoj hidrologiji i vodoprivredi i hidrotehnici uopšte.
U SANU je 1955. godine odbranio doktorsku disertaciju, pod nazivom „Metode izučavanja vodnih snaga”, kao prvi doktor tehničkih nauka iz oblasti hidrotehnike. Predsednik komisije za odbranu mu je bio Milutin Milanković. Metode analize hidroenergetskih potencijala koje je on razradio su se odomaćile u svetskoj praksi.
Počasni je doktor više svetskih univerzitata i bio je počasni član više međunarodnih društava.
Vujica Jevđević, rođen je u Priboju i tokom svih godina u Americi ostao je u uskoj vezi sa Srbijom.
Studenti generacije Geološkog fakulteta u Beogradu na njegov rođendan, 12. oktobra, dobijaju novčanu nagradu od 1000 dolara.
Pred kraj života je želeo da se u Priboju, Prijepolju i Novoj Varoši, napravi Park prirode, kako bi zaštitio vode. U zaostavštini, među njegovim skicama je i nacrt brana na kanalu Dunav-Morava-Egej.
Dedinu kuću iz 1872. godine, najstariju očuvanu u Priboju je zaveštao Zavičajnom muzeju i finansirao je njenu obnovu, sa oko 10.000 tadašnjih dolara, pod uslovom da joj se vrati prvobitni izged. Kuća svedoči o arhitekturi tadašnjih gradskih kuća i načinu života gradskih porodica krajem 19. veka. Uz kuću se nalazi pomoćna zgrada koja služi kao arheološki depo.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
ČINJENICE O SRBIJI KOJE VAS NISU UČILI U ŠKOLAMA Mnoge zvuče kao trač, ali ovo se stvarno desilo
Srbija je zemlja mnogih neispričanih priča, puna dogodovština, tračeva, viceva i zanimljivih istorijskih činjenica za koje verovatno još uvek niste čuli.
Svakog dana je Vladeta Jerotić radio ove 2 vežbe za mozak: Zbog njih je imao oštro pamćenje, a ne zahtevaju preveliki trud
Za Vladetu Jerotića su ovo bile ključne vežbe za pamćenje.
Ove žene su stajale iza kneza Mihaila: Zajedno sa njim krojile su srpsku istoriju, hteo je da se oženi sestričinom, a Karađorđeva unuka mu ukrala srce
Žene koje su okruživale kneza Mihaila, počev od strine Tomanije pa sve do njegovih velikih ljubavi, imale su često veliki uticaj, kako na njega tako i na politiku i sudbinu Kneževine Srbije.
NEUSPELI POKUŠAJ BIVŠEG VATROGASCA DA UBIJE KRALJA MILANA: Jedan od prevrata na porodicu Obrenović, IVANJDANSKI ATENTAT
Taj atentat ulazi u red prevratničkih akcija protiv lične vladavine Obrenovića i njihovog gušenja političkih sloboda u Srbiji.
NEOBIČAN OBIČAJ SA IVANJDANSKIM VENČIĆEM: Zašto su devojke venčić bacale baš na reku?
Na Ivanjdan, jedan od najlepših letnjih praznika, devojke širom Srbije pravile su posebne venčiće od lekovitog bilja, pa ih zatim puštale niz reku. Ovaj ritual nije bio tek igra – iza njega se krilo duboko verovanje u magičnu moć reke da otkrije budućnost, posebno onu ljubavnu.
Komentari(0)