PORED TESLE I PUPINA NAJPOZNATIJI SRPSKI NAUČNIK U AMERICI Zahvaljujući Vujici Jevđeviću, danas pijemo čistu vodu

Lepote Srbije

10:00

Kultura 0

Doktorske studije je završio u Srbiji. Iako je Drugi svetski rat proveo u zatočeništvu, u Nemačkoj i Italiji, posle rata se vraća u Srbiju i tu radi 14 punih godina na obnovi svoje zemlje.

PORED TESLE I PUPINA NAJPOZNATIJI SRPSKI NAUČNIK U AMERICI Zahvaljujući Vujici Jevđeviću, danas pijemo čistu vodu
vikipedija/Vujica Jevđević

U Ameriku je otišao kao gost naučnik, ali je tamo ostao i nastavio svoju veoma uspešnu karijeru.

Uradio je rešenje za izgradnju preko 60 hidro-elektrana i drugih vodnih sitema u celom svetu.

U Australiji, Novom Zelandu, Kini, Indiji, Kanadi, Meksiku, i mnogm drugim zemljama, a za svoje naučne uspehe dobio je mnoge nagrade, čak i tada najpriznatiju nagradu u Americi, Andrej Klark.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Osnivač je i direktor Hidrauličke laboratorije izgrađene ispod Avale, u kojoj su projektovani prvi hidroenergetski objekti u Jugoslaviji.

U Beogradu je objavio knjigu „Hidrologija I” 1956, s kojom je hidrologiju uveo u egzaktnu inženjersku nauku. Knjiga predstavlja sam svetski vrh tadašnjih dometa hidrologije, kojom je postavljen temelj jugoslovenskoj hidrologiji i vodoprivredi i hidrotehnici uopšte.

U SANU je 1955. godine odbranio doktorsku disertaciju, pod nazivom „Metode izučavanja vodnih snaga”, kao prvi doktor tehničkih nauka iz oblasti hidrotehnike. Predsednik komisije za odbranu mu je bio Milutin Milanković. Metode analize hidroenergetskih potencijala koje je on razradio su se odomaćile u svetskoj praksi.

Počasni je doktor više svetskih univerzitata i bio je počasni član više međunarodnih društava.

Vujica Jevđević, rođen je u Priboju i tokom svih godina u Americi ostao je u uskoj vezi sa Srbijom.

Studenti generacije Geološkog fakulteta u Beogradu na njegov rođendan, 12. oktobra, dobijaju novčanu nagradu od 1000 dolara.

Pred kraj života je želeo da se u Priboju, Prijepolju i Novoj Varoši, napravi Park prirode, kako bi zaštitio vode. U zaostavštini, među njegovim skicama je i nacrt brana na kanalu Dunav-Morava-Egej.

Dedinu kuću iz 1872. godine, najstariju očuvanu u Priboju je zaveštao Zavičajnom muzeju i finansirao je njenu obnovu, sa oko 10.000 tadašnjih dolara, pod uslovom da joj se vrati prvobitni izged. Kuća svedoči o arhitekturi tadašnjih gradskih kuća i načinu života gradskih porodica krajem 19. veka. Uz kuću se nalazi pomoćna zgrada koja služi kao arheološki depo.

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO:

Manastir Lešje

MANASTIR LEŠJE Malo ko zna za njega a čuvar je čestice Časnog Krsta i vrednih relikvija, evo priče o ovom svetom mestu

Kultura

21:00

21 jun, 2024

Manastir Lešje udaljen je desetak kilometara od Paraćina, nedaleko od glavnog puta prema Zaječaru. Lešje pripada Eparhiji kruševačkoj. Ime je dobio po leskovoj šumi koja je iskrčena u podnožju brda Baba, koje se naslanja na planinu Rtanj. O istorijatu Lešja svedoče retki pisani izvori koji se čuvaju u ruskom državnom muzeju u Moskvi i na Svetoj gori u Hilandaru.

Ostrvo Vido

OSTRVO VIDO Simbol srpske golgote, veruje se da ovo treba da uradite kada ga posetite

Kultura

17:00

20 jun, 2024

Ostrvo Vido je mesto sećanja, poštovanja i duboke istorijske veze između Srbije i Grčke. Postoji verovanje da svaki Srbin treba da donese grumen zemlje iz Srbije na ovo sveto tlo, jer naša vojska je ostala zeljna svog zavicaja, mnogi se nikad nisu vratili. A onaj ko odlazi sa Vida trebalo bi da ponese bar jednu šišarku, tako vraća bar jednu napaćenu dušu stradalog vojnika u njegovu Srbiju.

Komentari(0)

Loading