STRADAO U VREME OSMANLIJA Danas su Sopoćani jedan od najznačajnijih srpskih kulturnih spomenika (FOTO/VIDEO)
Danas je teško precizirati kada su Sopoćani podignuti. Najverovatnija je pretpostavka da je manastir podignut u drugoj polovini vladavine kralja Stefana Uroša I, najverovatnije oko 1260. godine.
Manastir Sopoćani, dom Svete Trojice, je podigao kralj Stefan Uroš I (1243—1276) nedaleko od izvora reke Raške.
Mesto gde su rođeni temelji srpske države Sa sve bržim razvojem turizma na Goliji, tako je i cena zemljišta na ovoj prelepoj planini višestruko skočila. Mnogi za pozamašnu svotu prodali svoje parcela, ali jedan od najvećih domaćina iz golijskog kraja iz sela Plešin, Vid Luković uradio je nešto potpuno drugačije. On je odlučio da pokloni svoju zemlju onima koji žele da dođu da žive i rade na selu. Njegova ponuda nije samo poziv na povratak korenima, već i apel za obnovu života u prelepim srpskim selima, koja iz godine u godinu sve više nestaju. Ovaj gorštak poklanja deset ari zemlje u netaknutoj prirodi. Mesto gde su rođeni temelji srpske države Sa sve bržim razvojem turizma na Goliji, tako je i cena zemljišta na ovoj prelepoj planini višestruko skočila. Mnogi za pozamašnu svotu prodali svoje parcela, ali jedan od najvećih domaćina iz golijskog kraja iz sela Plešin, Vid Luković uradio je nešto potpuno drugačije. On je odlučio da pokloni svoju zemlju onima koji žele da dođu da žive i rade na selu. Njegova ponuda nije samo poziv na povratak korenima, već i apel za obnovu života u prelepim srpskim selima, koja iz godine u godinu sve više nestaju. Ovaj gorštak poklanja deset ari zemlje u netaknutoj prirodi. Mesto gde su rođeni temelji srpske države Sa sve bržim razvojem turizma na Goliji, tako je i cena zemljišta na ovoj prelepoj planini višestruko skočila. Mnogi za pozamašnu svotu prodali svoje parcela, ali jedan od najvećih domaćina iz golijskog kraja iz sela Plešin, Vid Luković uradio je nešto potpuno drugačije. On je odlučio da pokloni svoju zemlju onima koji žele da dođu da žive i rade na selu. Njegova ponuda nije samo poziv na povratak korenima, već i apel za obnovu života u prelepim srpskim selima, koja iz godine u godinu sve više nestaju. Ovaj gorštak poklanja deset ari zemlje u netaknutoj prirodi. Mesto gde su rođeni temelji srpske države Sa sve bržim razvojem turizma na Goliji, tako je i cena zemljišta na ovoj prelepoj planini višestruko skočila. Mnogi za pozamašnu svotu prodali svoje parcela, ali jedan od najvećih domaćina iz golijskog kraja iz sela Plešin, Vid Luković uradio je nešto potpuno drugačije. On je odlučio da pokloni svoju zemlju onima koji žele da dođu da žive i rade na selu. Njegova ponuda nije samo poziv na povratak korenima, već i apel za obnovu života u prelepim srpskim selima, koja iz godine u godinu sve više nestaju. Ovaj gorštak poklanja deset ari zemlje u netaknutoj prirodi. Mesto gde su rođeni temelji srpske države Sa sve bržim razvojem turizma na Goliji, tako je i cena zemljišta na ovoj prelepoj planini višestruko skočila. Mnogi za pozamašnu svotu prodali svoje parcela, ali jedan od najvećih domaćina iz golijskog kraja iz sela Plešin, Vid Luković uradio je nešto potpuno drugačije. On je odlučio da pokloni svoju zemlju onima koji žele da dođu da žive i rade na selu. Njegova ponuda nije samo poziv na povratak korenima, već i apel za obnovu života u prelepim srpskim selima, koja iz godine u godinu sve više nestaju. Ovaj gorštak poklanja deset ari zemlje u netaknutoj prirodi. Mesto gde su rođeni temelji srpske države Sa sve bržim razvojem turizma na Goliji, tako je i cena zemljišta na ovoj prelepoj planini višestruko skočila. Mnogi za pozamašnu svotu prodali svoje parcela, ali jedan od najvećih domaćina iz golijskog kraja iz sela Plešin, Vid Luković uradio je nešto potpuno drugačije. On je odlučio da pokloni svoju zemlju onima koji žele da dođu da žive i rade na selu. Njegova ponuda nije samo poziv na povratak korenima, već i apel za obnovu života u prelepim srpskim selima, koja iz godine u godinu sve više nestaju. Ovaj gorštak poklanja deset ari zemlje u netaknutoj prirodi.
Možda vas zanima:
Legenda o carskom gradu Ras – priče iz davne prošlosti prve srpske prestonice
Papreno skupa zemlja, ali je on daje džabe: Vid sa Golije poklanja 10 ari svog imanja, ovaj pošteni domaćin ima samo jedan uslov
Možda vas zanima:
Legenda o carskom gradu Ras – priče iz davne prošlosti prve srpske prestonice
Papreno skupa zemlja, ali je on daje džabe: Vid sa Golije poklanja 10 ari svog imanja, ovaj pošteni domaćin ima samo jedan uslov
Možda vas zanima:
Legenda o carskom gradu Ras – priče iz davne prošlosti prve srpske prestonice
Papreno skupa zemlja, ali je on daje džabe: Vid sa Golije poklanja 10 ari svog imanja, ovaj pošteni domaćin ima samo jedan uslov
Možda vas zanima:
Legenda o carskom gradu Ras – priče iz davne prošlosti prve srpske prestonice
Papreno skupa zemlja, ali je on daje džabe: Vid sa Golije poklanja 10 ari svog imanja, ovaj pošteni domaćin ima samo jedan uslov
Možda vas zanima:
Legenda o carskom gradu Ras – priče iz davne prošlosti prve srpske prestonice
Papreno skupa zemlja, ali je on daje džabe: Vid sa Golije poklanja 10 ari svog imanja, ovaj pošteni domaćin ima samo jedan uslov
Možda vas zanima:
Legenda o carskom gradu Ras – priče iz davne prošlosti prve srpske prestonice
Papreno skupa zemlja, ali je on daje džabe: Vid sa Golije poklanja 10 ari svog imanja, ovaj pošteni domaćin ima samo jedan uslov
Možda vas zanima:
Legenda o carskom gradu Ras – priče iz davne prošlosti prve srpske prestonice
Mesto gde su rođeni temelji srpske države
Papreno skupa zemlja, ali je on daje džabe: Vid sa Golije poklanja 10 ari svog imanja, ovaj pošteni domaćin ima samo jedan uslov
Sa sve bržim razvojem turizma na Goliji, tako je i cena zemljišta na ovoj prelepoj planini višestruko skočila. Mnogi za pozamašnu svotu prodali svoje parcela, ali jedan od najvećih domaćina iz golijskog kraja iz sela Plešin, Vid Luković uradio je nešto potpuno drugačije. On je odlučio da pokloni svoju zemlju onima koji žele da dođu da žive i rade na selu. Njegova ponuda nije samo poziv na povratak korenima, već i apel za obnovu života u prelepim srpskim selima, koja iz godine u godinu sve više nestaju. Ovaj gorštak poklanja deset ari zemlje u netaknutoj prirodi.
Možda vas zanima:
Legenda o carskom gradu Ras – priče iz davne prošlosti prve srpske prestonice
Mesto gde su rođeni temelji srpske države
Papreno skupa zemlja, ali je on daje džabe: Vid sa Golije poklanja 10 ari svog imanja, ovaj pošteni domaćin ima samo jedan uslov
Sa sve bržim razvojem turizma na Goliji, tako je i cena zemljišta na ovoj prelepoj planini višestruko skočila. Mnogi za pozamašnu svotu prodali svoje parcela, ali jedan od najvećih domaćina iz golijskog kraja iz sela Plešin, Vid Luković uradio je nešto potpuno drugačije. On je odlučio da pokloni svoju zemlju onima koji žele da dođu da žive i rade na selu. Njegova ponuda nije samo poziv na povratak korenima, već i apel za obnovu života u prelepim srpskim selima, koja iz godine u godinu sve više nestaju. Ovaj gorštak poklanja deset ari zemlje u netaknutoj prirodi.
Možda vas zanima:
Legenda o carskom gradu Ras – priče iz davne prošlosti prve srpske prestonice
Mesto gde su rođeni temelji srpske države
Papreno skupa zemlja, ali je on daje džabe: Vid sa Golije poklanja 10 ari svog imanja, ovaj pošteni domaćin ima samo jedan uslov
Sa sve bržim razvojem turizma na Goliji, tako je i cena zemljišta na ovoj prelepoj planini višestruko skočila. Mnogi za pozamašnu svotu prodali svoje parcela, ali jedan od najvećih domaćina iz golijskog kraja iz sela Plešin, Vid Luković uradio je nešto potpuno drugačije. On je odlučio da pokloni svoju zemlju onima koji žele da dođu da žive i rade na selu. Njegova ponuda nije samo poziv na povratak korenima, već i apel za obnovu života u prelepim srpskim selima, koja iz godine u godinu sve više nestaju. Ovaj gorštak poklanja deset ari zemlje u netaknutoj prirodi.
Manastir se nalazi na 17 km zapadno od Novog Pazara. Na ovom mestu, izvorištu srpske srednjovekovne države Nemanjića, treći sin kralja Stefana Prvovenčanog je iza sebe ostavio zadužbinu koja svojom veličinom i lepotom nadmašuje sve dotadašnje srpske crkve.
Monumentalna freska u manastiru Sopoćani. Jedna od najlepših na svetu. Reč je o liku Svetog Apostola Filipa, a freska je od ranije poznata kao Lepi Jovan:
vikipedija/Sopoćani
Freske manastira Sopoćani su pravo remek-delo umetnosti, što je mnogo godina kasnije Sopoćanima donelo svetsku slavu. Danas je jedan od najznačajnijih srpskih kulturnih spomenika, koji je 1979. godine uvršćen na UNESKO-vu listu svetske baštine u sklopu spomenika srednjeg veka objedinjenih pod zaštićenom celinom Stari Ras i Sopoćani.
Danas je teško precizirati kada su Sopoćani podignuti. Najverovatnija je pretpostavka da je manastir podignut u drugoj polovini vladavine kralja Stefana Uroša I, najverovatnije oko 1260. godine. Do ovakvog zaključka se došlo zaobilaznim putem, s obzirom da je sasvim pouzdan zaključak da je živopis manastira nastao šezdesetih godina 13. veka. Tokom perioda osmanlijske vlasti, u 17. veku, manastir je značajno stradao, a obnovljen je u prvim decenijama 20. veka.
vikipedija/Sopoćani
Nakon obnove Sopoćani su jedno vreme bili ženski manastir. Posle dolaska deset monaha i iskušenika iz manastira Crna Reka 1996. godine manastir ponovo postaje opštežiteljni, kao i što je bio u srednjem veku. Danas manastir broji trideset monaha i iskušenika.
Pripada Eparhiji raško-prizrenskoj Srpske pravoslavne crkve. Kao celina predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od izuzetnog značaja.
Izvor: vikipedija
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)