OVO JE PRELEPA KĆI KNEZA LAZARA! Iako je bila udata za SULTANA, zadržala je PRAVOSLAVLJE (FOTO)
Oliveru je iz Kruševca u Jedrene odveo njen brat Stefan. Tamo ju je predao sultanu Bajazitu i obećao mu pokornost Srbije kao turskog vazala
Nakon Kosovskog boja u kojem je poginuo prvo turski sultan, a zatim je pogubljen knez Lazar, srpska država pada na pleća udovice, kneginje Milice. Milica je odlučila da ostane u Srbiji i sklopi mir sa Turcima, prihvatajući vazalnost Bajazitu, sinu sultana Murata i vladaru osmanske imperije.
U ovom miru, Srbija, kao vazalna država, prema Turskoj je imala obavezu da plaća visok novčani danak i da daje pomoć u ljudstvu za potrebe osmanske vojske. Kao zalog za ispunjenje ovih obaveza, kneginja Milica je bila primorana da preda Bajazitu svoju najmlađu i jedinu neudatu kćer Oliveru.
Srpski narod je bio svestan težine majčinske odluke kneginje Milice, kao i hrabrosti i terpenija mlade Olivere, pa je tako, po predanju, veliki broj ljudi sačekivao povorku sa Oliverom, i put od Kruševca do Jedrena, joj posipao ružama.
Možda vas zanima:
KLETVA KNEZA LAZARA PRATI IH DO DANA DANAŠNJEG: U boj na Kosovo otišlo im 7 umesto 700 konjanika, a onda ih je knez ovako prokleo
Pred Vidovdan, svake godine, u Topoli kod Jagodine oživi legenda o prokletstvu kneza Lazara, jer je u Boj na Kosovo iz tog sela otišlo sedam od 700 konjanika i sada, decenijama ne mogu da povećaju broj domaćinstava na više od sedam.
Znate li ko je srednji sin kneza Lazara? Srbi ga zaboravili, a zbog svađe sa bratom izbrisan iz...
Ne možemo pouzdano da znamo da je Vuk zaista tako razmišljao, ali ako jeste onda su ga događaji koji su usledili neposredno po povratku u Kruševac mogli samo razbesneti i pomračiti mu um
Možda vas zanima:
KLETVA KNEZA LAZARA PRATI IH DO DANA DANAŠNJEG: U boj na Kosovo otišlo im 7 umesto 700 konjanika, a onda ih je knez ovako prokleo
Pred Vidovdan, svake godine, u Topoli kod Jagodine oživi legenda o prokletstvu kneza Lazara, jer je u Boj na Kosovo iz tog sela otišlo sedam od 700 konjanika i sada, decenijama ne mogu da povećaju broj domaćinstava na više od sedam.
Znate li ko je srednji sin kneza Lazara? Srbi ga zaboravili, a zbog svađe sa bratom izbrisan iz...
Ne možemo pouzdano da znamo da je Vuk zaista tako razmišljao, ali ako jeste onda su ga događaji koji su usledili neposredno po povratku u Kruševac mogli samo razbesneti i pomračiti mu um
Možda vas zanima:
KLETVA KNEZA LAZARA PRATI IH DO DANA DANAŠNJEG: U boj na Kosovo otišlo im 7 umesto 700 konjanika, a onda ih je knez ovako prokleo
Pred Vidovdan, svake godine, u Topoli kod Jagodine oživi legenda o prokletstvu kneza Lazara, jer je u Boj na Kosovo iz tog sela otišlo sedam od 700 konjanika i sada, decenijama ne mogu da povećaju broj domaćinstava na više od sedam.
Znate li ko je srednji sin kneza Lazara? Srbi ga zaboravili, a zbog svađe sa bratom izbrisan iz...
Ne možemo pouzdano da znamo da je Vuk zaista tako razmišljao, ali ako jeste onda su ga događaji koji su usledili neposredno po povratku u Kruševac mogli samo razbesneti i pomračiti mu um
Oliveru je iz Kruševca u Jedrene odveo njen brat Stefan. Tamo ju je predao sultanu Bajazitu i obećao mu pokornost Srbije kao turskog vazala.
Dolazak u harem i novo životno okruženje, za pravoslavnu devojku od oko 16 godina, sigurno je predstavljao veliki stres, zapaža teolog Nikola Giljen. Ali, pošto je mlada kneginja bila izuzetno inteligentna, obrazovana i vaspitana, uspela je, uz pomoć prirodne snalažljivosti, ne samo da prihvati novi život nego da se i pored toga bori za svoju zemlju, piše Srbija danas.
Prema turskim izvorima, Olivera Lazarević je bila vanredno lepa i pametna, i imala je veliki uticaj na sultana. U njihovim zapisima oni je nazivaju Srpkinja devojka, a neki turski hroničari, kao što je Ašik-paša Zada negativno ponašanje sultana pripisuju upravo njoj, jer piše da mu je o svim državnim poslovima ''šaputala na uvo''.
O Oliverinoj duhovnoj moći svedoči nam i to da je ona, i pored toga što je bila zakonita žena sultana, zadržala svoju pravoslavnu veru. Čak je i za vreme boravka u haremu održavala kontakte sa srpskim manastirima, i svojevremeno je iz harema poslala Pokrov za ćivot sa moštima Stefana Prvovenčanog u manastir Studenica.
Godine 1402. Osmanska imperija ulazi u rat sa Mongolima. Turskom vojskom je zapovedao sultan Bajazit, a mongolskom kan Tamerlan.
Tamerlanova vojska je bila dvostruko jača, a na strani Turske, osim oklopnika koje je doveo knez Stefan Lazarević kao vazal, nije bilo vojske koja bi se mogla suprotstaviti Mongolima. Stefanovi oklopnici su bili zaogrnuti crnim lambrekinima sa zlatom izvezenim krstovima, u znak sećanja na Kosovski boj i pogibiju kneza Lazara, i kao takvi, u Tamerlanu su izazivali osećaj divljenja.
Stoga je Tamerlan, nakon bitke, koja je bila pogubna za Turke, zadvljen srpskom vojničkom veštinom, pustio sve srpske vojnike na čelu sa Stefanom da se vrate u Srbiju, a Turci su ostali zarobljeni. Stefan je sa sobom poveo i sultaniju Oliveru, koja je sa haremom bila u Bursi, za vreme ove Angorske bitke. Po predanju, Bajazit je umro u mongolskom zarobljeništvu.
Olivera dolazi sa Stefanom u Beograd, Stefan tada postaje despot, jer su sve zemlje Brankovića, nakon Vukove smrti, 1398. godine bile pod okriljem Lazarevića, a Olivera nastavlja da živi u Srbiji. Nakon smrti svog brata, despota Stefana Lazarevića, koji se upokojio u Gospodu 1427. godine, u starim spisima nalazimo da je Olivera odlazila u posetu Dubrovniku. Oni su se prema njoj ophodili sa najvećim poštovanjem, čak su imali i fond za njeno izdržavanje tokom boravka u njihovom gradu.
Nakon 1443. više nema pomena Oliverinog imena u dokumentima. Istoričari se slažu da je ona bila živa i naredne godine jer Konstantin Jiriček tvrdi da se njeno ime pominje i naredne godine u jednom neimenovanom dubrovačkom dokumentu.
Srpska pravoslavna crkva, rukovođena ocenom Konstantina Filozofa, prihvatila je Oliverinu žrtvu kao žrtvu za spas hrišćanske otadžbine i naroda. I pored toga, Olivera, za razliku od nekih članova njene porodice, nije kanonizovana.
(srpska istorija)
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
NEOBIČAN OBIČAJ SA IVANJDANSKIM VENČIĆEM: Zašto su devojke venčić bacale baš na reku?
Na Ivanjdan, jedan od najlepših letnjih praznika, devojke širom Srbije pravile su posebne venčiće od lekovitog bilja, pa ih zatim puštale niz reku. Ovaj ritual nije bio tek igra – iza njega se krilo duboko verovanje u magičnu moć reke da otkrije budućnost, posebno onu ljubavnu.
Komentari(0)