Peče deda, pečem ja - pekli smo obadva: Podloženi kazani za rakiju širom Zapadne Srbije, Stefan je ovaj u Srba sveti zanat naučio od svog dede i sada i sam ume da napravi ljutu prepečenicu
Jesen je ono doba godine kada se većina voća i povrća na seoskim imanjima širom Srbije uveliko obrala i prodala, a za vredne domaćine dolazi vreme odmora. Ipak, mnogi od njih i danas su verni srpskoj tradiciji, pa od viška voća prave nadaleko čuvenu domaću rakiju. Iako u Srbiji ima registrovano preko 1000 destilerija, tradicionalni način pečenja rakije živi po selima naše zemlje. U okolini grada na Moravi, uveliko su podloženi kazani iz kojih ističe čačanska prepečenica.
Lampek za pečenje rakije neizostavni je deo detinjstva i za Stefana Pantelića, koji poslednje dve ipo decenije poslednje letnje dane ali i noći provodi pored te vesele mašine, pomažući dedi i učeći u Srba ovaj sveti zanat.
- Ovaj kazan je u vlasništvu moga dede još od 1986 godine, a ja sam imao svega tri godine kada sam se susreo sa kazanom, od tada idem sa dedom, učim i sada sam došao do toga da sam radim sa kazanom posle 25 godina, umem da napravim svoju rakiju, priča Stefan za agenciju RINA.
Nema kuće u zapadoj Srbiji, a da nema barem jedno stablo šljive, ali je kazan za rakiju predstavljao blago koje nije svima dostižno, a pečenje rakije bila je tajna koja se prenosila sa kolena na koleno.
Možda vas zanima:
Berba šljive u Šumadiji: Od voćnjaka do kazana za rakiju
Kako kraj avgusta i početak septembra pretvaraju sela Šumadije u mirisne radionice za najpoznatiji srpski napitak
Zdrav kao dren, opojan kao rakija: Tajna zaboravljene drenovače
U narodnoj medicini se uzimala na kašičicu, danas je retkost: rakija od drenjina krije moćan ukus i lekovitu simboliku.
Možda vas zanima:
Berba šljive u Šumadiji: Od voćnjaka do kazana za rakiju
Kako kraj avgusta i početak septembra pretvaraju sela Šumadije u mirisne radionice za najpoznatiji srpski napitak
Zdrav kao dren, opojan kao rakija: Tajna zaboravljene drenovače
U narodnoj medicini se uzimala na kašičicu, danas je retkost: rakija od drenjina krije moćan ukus i lekovitu simboliku.
Možda vas zanima:
Berba šljive u Šumadiji: Od voćnjaka do kazana za rakiju
Kako kraj avgusta i početak septembra pretvaraju sela Šumadije u mirisne radionice za najpoznatiji srpski napitak
Zdrav kao dren, opojan kao rakija: Tajna zaboravljene drenovače
U narodnoj medicini se uzimala na kašičicu, danas je retkost: rakija od drenjina krije moćan ukus i lekovitu simboliku.
Možda vas zanima:
Berba šljive u Šumadiji: Od voćnjaka do kazana za rakiju
Kako kraj avgusta i početak septembra pretvaraju sela Šumadije u mirisne radionice za najpoznatiji srpski napitak
Zdrav kao dren, opojan kao rakija: Tajna zaboravljene drenovače
U narodnoj medicini se uzimala na kašičicu, danas je retkost: rakija od drenjina krije moćan ukus i lekovitu simboliku.
Možda vas zanima:
Berba šljive u Šumadiji: Od voćnjaka do kazana za rakiju
Kako kraj avgusta i početak septembra pretvaraju sela Šumadije u mirisne radionice za najpoznatiji srpski napitak
Zdrav kao dren, opojan kao rakija: Tajna zaboravljene drenovače
U narodnoj medicini se uzimala na kašičicu, danas je retkost: rakija od drenjina krije moćan ukus i lekovitu simboliku.
- Svaki domaćin i svako ko peče rakiju, ima neki svoj pristup i svojstven način kako to radi. Jednostavno se kreće od prvog posadjenog stabla šljive i od procesa prikuplanja, skladištenja, odležavanja same šljive, sve do pretvaranja u džibru, a kasnije kroz proces destilacije u samu rakiju. Posao jeste težak, jeste fizički naporan ali kada nešto voliite nije teško - ističe Pantelić.
Vekovi su prošli dok Srbi rakiju nisu stavili na mesto kojoj je oduvek pripada. Tek 2015. godine proces pečenja rakije upisan je na listu "nematerijalnog kulturnog nasledja", a šest godina kasnije to je učinio i UNESCO.
- O tome koliko je rakija važna u srpskoj tradiciji, kulturi i svakoj porodici govori da je rakija neizostavan element obeležavanja svakog važnog dogadjaja u ciklusu ljudskog života. U Srbiji postoji čak 19 manifestacija koje su posvećenje šljivi i rakiji. Većina tih manifestacija je iz krajeva zapadne i istočne Srbije - zaključila je Jelena Milićević etnolog.
Sutra se slavi ČUDO SVETOG ARHANGELA MIHAILA: Običaj nalaže da bi ovo trebalo obavezno uraditi
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju 19. septembra praznik sećanja na čuda Svetog arhangela Mihaila.
Sutra je veliki praznik, da biste oterali nesreću jedno morate da uradite: Običaj se strogo poštuje jer se veruje..
Svi običaji i verovanja na Svetog proroka Zaharija i pravednu Jelisavetu
Više ljudi u Srbiji strada od stršljena nego od ujeda zmije, u ranu jesen su posebno aktivni: Prave gnezda na nepristupačnim mestima i deluju "kao teroristi"
Pre nekoliko dana Srbiju je obišla vest da je žena preminula usled ujeda stršljena i to čak nije ni izolovan slučaj, jer godišnje više ljudi nastrada od ujeda ovog insekta, nego od ujeda zmije. U većini slučajeva, ubod stršljena jeste bezopasan i prolazi uz lokalne reakcije – otok, crvenilo, bol. Međutim, postoje situacije u kojima samo jedan ujed može biti koban i može doći do ozbiljnih, pa i fatalnih posledica.
Sutra je Sveti Vavila: Bio je mučen vatrom, obešen o drvo, a na kraju mu je odrubljena glava, ali se nikada nije odrekao Hrista!
Vavila je sahranjen zajedno sa svojim učenicima
Stare drvene bandere iz doba Tita konačno se menjaju: Sela u Gornjem Milanovcu dobijaju novu i modernu elektromrežu vrednu preko 30 miliona dinara
U selu Lunjevica kod Gornjeg Milanovca, u zaseoku u kom ima oko 30 domaćinstava i vikend kuća, obnovljena je elektromreže, koja je postavljena pre više od tri decenije i zbog dotrajalosti je često izazivala prekide u snabdevanju električnom energijom.
Komentari(0)