Peče deda, pečem ja - pekli smo obadva: Podloženi kazani za rakiju širom Zapadne Srbije, Stefan je ovaj u Srba sveti zanat naučio od svog dede i sada i sam ume da napravi ljutu prepečenicu

12:00

Aktuelno 0

Jesen je ono doba godine kada se većina voća i povrća na seoskim imanjima širom Srbije uveliko obrala i prodala, a za vredne domaćine dolazi vreme odmora. Ipak, mnogi od njih i danas su verni srpskoj tradiciji, pa od viška voća prave nadaleko čuvenu domaću rakiju. Iako u Srbiji ima registrovano preko 1000 destilerija, tradicionalni način pečenja rakije živi po selima naše zemlje. U okolini grada na Moravi, uveliko su podloženi kazani iz kojih ističe čačanska prepečenica.

rakija
rina

Lampek za pečenje rakije neizostavni je deo detinjstva i za Stefana Pantelića, koji poslednje dve ipo decenije poslednje letnje dane ali i noći provodi pored te vesele mašine, pomažući dedi i učeći u Srba ovaj sveti zanat.

- Ovaj kazan je u vlasništvu moga dede još od 1986 godine, a ja sam imao svega tri godine kada sam se susreo sa kazanom, od tada idem sa dedom, učim i sada sam došao do toga da sam radim sa kazanom posle 25 godina, umem da napravim svoju rakiju, priča Stefan za agenciju RINA.

Nema kuće u zapadoj Srbiji, a da nema barem jedno stablo šljive, ali je kazan za rakiju predstavljao blago koje nije svima dostižno, a pečenje rakije bila je tajna koja se prenosila sa kolena na koleno.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

- Svaki domaćin i svako ko peče rakiju, ima neki svoj pristup i svojstven način kako to radi. Jednostavno se kreće od prvog posadjenog stabla šljive i od procesa prikuplanja, skladištenja, odležavanja same šljive, sve do pretvaranja u džibru, a kasnije kroz proces destilacije u samu rakiju. Posao jeste težak, jeste fizički naporan ali kada nešto voliite nije teško - ističe Pantelić.

Vekovi su prošli dok Srbi rakiju nisu stavili na mesto kojoj je oduvek pripada. Tek 2015. godine proces pečenja rakije upisan je na listu "nematerijalnog kulturnog nasledja", a šest godina kasnije to je učinio i UNESCO.

- O tome koliko je rakija važna u srpskoj tradiciji, kulturi i svakoj porodici govori da je rakija neizostavan element obeležavanja svakog važnog dogadjaja u ciklusu ljudskog života. U Srbiji postoji čak 19 manifestacija koje su posvećenje šljivi i rakiji. Većina tih manifestacija je iz krajeva zapadne i istočne  Srbije - zaključila je Jelena Milićević etnolog.

Shutterstock/Jurga Jot

Kako dobiti PLODNIJE ZEMLJIŠTE na malom posedu?

Aktuelno

13:00

8 oktobar, 2024

Zemljište na okućnicama ili malim baštama često nije pogodno za uzgoj povrća, peskovita su ili tvrda, puna ilovače. Baštovani, neretko iz neznanja, prostor oko kuće rado zatrave umesto da ulože malo napora, pretvore ga u baštu i tako imaju na dohvat ruke, sveže povrće iz sopstvene proizvodnje.

luk

Trikovi za uspešnu JESENJU SADNJU crnog i belog luka

Aktuelno

12:00

8 oktobar, 2024

Jesenja sadnja luka idealna je prilika da uz malo dodatnog truda dobijete odličan rod. Iako se beli i crni luk mogu saditi i kao tradicionalni prolećni usevi, rana jesenja sadnja ima nekoliko prednosti. Kao prvo, ona omogućava da se razvije veća lukovica. Ali, još bolje, prezimljavanje pomaže razvoju boljeg ukusa ove dve kulture.

Tagovi:

Komentari(0)

Loading