Peče deda, pečem ja - pekli smo obadva: Podloženi kazani za rakiju širom Zapadne Srbije, Stefan je ovaj u Srba sveti zanat naučio od svog dede i sada i sam ume da napravi ljutu prepečenicu
Jesen je ono doba godine kada se većina voća i povrća na seoskim imanjima širom Srbije uveliko obrala i prodala, a za vredne domaćine dolazi vreme odmora. Ipak, mnogi od njih i danas su verni srpskoj tradiciji, pa od viška voća prave nadaleko čuvenu domaću rakiju. Iako u Srbiji ima registrovano preko 1000 destilerija, tradicionalni način pečenja rakije živi po selima naše zemlje. U okolini grada na Moravi, uveliko su podloženi kazani iz kojih ističe čačanska prepečenica.
Lampek za pečenje rakije neizostavni je deo detinjstva i za Stefana Pantelića, koji poslednje dve ipo decenije poslednje letnje dane ali i noći provodi pored te vesele mašine, pomažući dedi i učeći u Srba ovaj sveti zanat.
- Ovaj kazan je u vlasništvu moga dede još od 1986 godine, a ja sam imao svega tri godine kada sam se susreo sa kazanom, od tada idem sa dedom, učim i sada sam došao do toga da sam radim sa kazanom posle 25 godina, umem da napravim svoju rakiju, priča Stefan za agenciju RINA.
Nema kuće u zapadoj Srbiji, a da nema barem jedno stablo šljive, ali je kazan za rakiju predstavljao blago koje nije svima dostižno, a pečenje rakije bila je tajna koja se prenosila sa kolena na koleno.
Možda vas zanima:
Domaći likeri i rakije – od travarice do orahovače
Kako su se pravili i kako su nekada korišćeni u narodnoj medicini
Da li znate da je stroj za pečenje rakije bio prvi srpski patent: Kako su izgledali tadašnji pronalasci?
U Muzeju nauke i tehnike možete videnti i patenei velikana srpske nauke poput akademika Mihaila Petrovića Alasa, dr Vladimira Stanojevića i akademika Miomira Vukobratovića.
Možda vas zanima:
Domaći likeri i rakije – od travarice do orahovače
Kako su se pravili i kako su nekada korišćeni u narodnoj medicini
Da li znate da je stroj za pečenje rakije bio prvi srpski patent: Kako su izgledali tadašnji pronalasci?
U Muzeju nauke i tehnike možete videnti i patenei velikana srpske nauke poput akademika Mihaila Petrovića Alasa, dr Vladimira Stanojevića i akademika Miomira Vukobratovića.
Možda vas zanima:
Domaći likeri i rakije – od travarice do orahovače
Kako su se pravili i kako su nekada korišćeni u narodnoj medicini
Da li znate da je stroj za pečenje rakije bio prvi srpski patent: Kako su izgledali tadašnji pronalasci?
U Muzeju nauke i tehnike možete videnti i patenei velikana srpske nauke poput akademika Mihaila Petrovića Alasa, dr Vladimira Stanojevića i akademika Miomira Vukobratovića.
Možda vas zanima:
Domaći likeri i rakije – od travarice do orahovače
Kako su se pravili i kako su nekada korišćeni u narodnoj medicini
Da li znate da je stroj za pečenje rakije bio prvi srpski patent: Kako su izgledali tadašnji pronalasci?
U Muzeju nauke i tehnike možete videnti i patenei velikana srpske nauke poput akademika Mihaila Petrovića Alasa, dr Vladimira Stanojevića i akademika Miomira Vukobratovića.
Možda vas zanima:
Domaći likeri i rakije – od travarice do orahovače
Kako su se pravili i kako su nekada korišćeni u narodnoj medicini
Da li znate da je stroj za pečenje rakije bio prvi srpski patent: Kako su izgledali tadašnji pronalasci?
U Muzeju nauke i tehnike možete videnti i patenei velikana srpske nauke poput akademika Mihaila Petrovića Alasa, dr Vladimira Stanojevića i akademika Miomira Vukobratovića.
- Svaki domaćin i svako ko peče rakiju, ima neki svoj pristup i svojstven način kako to radi. Jednostavno se kreće od prvog posadjenog stabla šljive i od procesa prikuplanja, skladištenja, odležavanja same šljive, sve do pretvaranja u džibru, a kasnije kroz proces destilacije u samu rakiju. Posao jeste težak, jeste fizički naporan ali kada nešto voliite nije teško - ističe Pantelić.
Vekovi su prošli dok Srbi rakiju nisu stavili na mesto kojoj je oduvek pripada. Tek 2015. godine proces pečenja rakije upisan je na listu "nematerijalnog kulturnog nasledja", a šest godina kasnije to je učinio i UNESCO.
- O tome koliko je rakija važna u srpskoj tradiciji, kulturi i svakoj porodici govori da je rakija neizostavan element obeležavanja svakog važnog dogadjaja u ciklusu ljudskog života. U Srbiji postoji čak 19 manifestacija koje su posvećenje šljivi i rakiji. Većina tih manifestacija je iz krajeva zapadne i istočne Srbije - zaključila je Jelena Milićević etnolog.
Svetski magazin izdvojio 11 najboljih mesta za posetu u Srbiji: Raj su za oči i dušu, a ništa nije daleko!
Srbija je zemlja bogate istorije, netaknute prirode i živopisnih gradova
Počela je peta nedelja Vaskršnjeg posta - Gluvna: Tišina i molitva je sve ono što je važno tokom ovog vremena
Još dve nedelje su ostale do Vaskrsa, a vernici ove nedlje treba da utihnu, oslušnu sebe i sebi bliske ljude
Šta se seje i sadi u aprilu: Proleće je stiglo, vreme je za cveće!
Zvanično je stiglo proleće. Vreme je da se vratite baštovanstvu. Ovaj mesec u bašti možete da posejete: grašak, šargarepu, luk, salatu i praziluk. Rasadite blitvu, kupus, karfiol, kelerabu.
Koliko puta vernici treba da se pričeste tokom posta? Ovo je važno pravilo kojeg mnogi nisu svesni
Vaskršnji post se smatra najrigoroznijim, pa samim tim i najtežim. Olakšanje nastaje kada se vernik pričesti
PRAVILA PONAŠANJA U CRKVI: Šta predstavlja greh
Prema pisanju stranice manastira Jovanje, pravi smisao vaš odlazak u Crkvu imaće tek kada ispunite ovih 14 pravila.
Komentari(0)