Izvoz suve šljive velika šansa za srpske voćare: Cena mnogo veća nego za sveže plodove, a najboljom sortom za ovakvu vrstu prerade pokazala se čačanska "nada" (FOTO)
U Srbiji je posađeno preko 40 miliona stabala šljive, a po proizvodnji ovog voća naša zemlja se nalazi među liderskim pozicijama u svetu. Ipak, izvoz šljive u svežem stanju za većinu voćara nije profitabilan, pa se mnogi odlučuju za sušenje plodova i na taj način ih distribuiraju kod inostranih kupaca.
- Suva šljiva je daleko skuplja od sveže, zarade ima zavisno od godine do godine, nije potražnja uvek ista. Za izvoz cena je solidna, a naša šljiva najtraženija je u Francuskoj, ali smatramo da će se interesovanje za suvu šljivu proširiti što bi nama prerađivačima donelo sigurniji i bolji plasman“, rekao je za RINU Slobodan Đurđević, voćar iz Topole.
Za postizanje visokog kvaliteta osušenih plodova šljive izbor odgovarajuće sorte za sušenje jedan je od najvažnijih preduslova.
- Od 18 sorti šljive stvorenih u Institutu za voćarstvo u Čačku, po svojim pozitivnim karakteristikama i pogodnošću ploda za različite namene, pre svega sušenje, od novije stvorenih, posebno se izdvaja sorta Nada. To je sorta kombinovanih svojstava, pogodna za svežu potrošnju, sušenje i različite vidove prerade. Nastala je ukrštanjem sorti Stenlej i Skolduš a za novu sortu priznata je 2012. godine", kaže dr Olga Mitrović iz čačanske naučne ustanove.
rina
Rezultati istraživanja sprovedenih u Institutu za voćarstvo ukazuju da plodovi sorte Nada imaju povoljne tehnološke karakteristike za preradu sušenjem od kojih su najzačajnije odgovarajuća masa, povoljan udeo koštice i tamna boja pokožice. Vrlo bitna karakteristika je i da tokom sušenja iz plodova ne dolazi do curenja soka. Randman sušenja je povoljan, manji od četiri, što znači da je za jedan kilogram suve šljive u proseku potrebno manje od četiri kilograma sveže.
- Osušeni plodovi su prijatne arome i slatkastog ukusa, tamno obojeni zbog čega se dopadaju potrošačima koji su navikli na tamnu boju suve šljive. Takođe, ispitivanja su pokazala da plodovi Nade predstavljaju bogat izvor polifenolnih jedinjenja koji doprinose povećanju antioksidativnog kapaciteta i stoga predstavljaju snažne antioksidanse”, poručuje dr Olga Mitrović.
Plodovi ove sorte u našim ekološkim uslovima sazrevaju sredinom avgusta. Ujednačene su krupnoće, prosečne težine od 35 do 45 grama, eliptičnog oblika, tamno plave boje koju prekriva obilni pepeljak. Atraktivnog su izgleda, slatkastog ukusa i dobrog kvaliteta. Meso ploda je žute boje, umereno čvrsto i sočno. Koštica je srednje krupnoće i cepača je, odnosno potpuno se odvaja od mesa ploda. Plodovi u proseku sadrže 16,50% rastvorljivih suvih materija i manji sadržaj kiselina što uzrokuje viši indeks slasti, odnosno slađi ukus.
OVDE BEBA NE MANJKA Dok bela kuga hara Srbijom, ovaj grad potpuno odskače od crnih prognoza
Iako se u Srbiji već godinama beleži trend iseljavanja, Novi Pazar je jedan od retkih gradova koji ima razloga za optimizam kada je reč o demografiji. Prema projekcijama Republičkog zavoda za statistiku, broj stanovnika Novog Pazara do 2052. godine biće uvećan za 13,4 odsto, što je rezultat pozitivnog prirodnog priraštaja.
Danas je Mratindan, ženama je strogo zabranjeno da ovo uzimaju u ruke! Veliki je praznik, nikako ne valja...
Danas se završava period Vučijih dana, koji su počeli na Đurđic
Uskoro počinje Božićni post, a evo i do kada traje: Ova pravila morate da ispoštujete, jedno strogo se tiče hrane!
Veoma je važno da se tokom posta uzdržite od loših misli i dela
Danas je važan dan za vernike, slavimo veliki praznik! Običaj se tiče bolesti, strog je i ne valja ga prekršiti!
Behu svi iz Sedamdeset apostola
Težak sneg obarao drveće, registrovano nekoliko stotina kvarova na elektro-mreži: Na terenu angažovano 155 ekipa, ulažu napore da svi meštani što pre dobiju struju
Sve raspoložive ekipe Elektrodistribucije Srbije su intenzivno i bez prekida radile na saniranju kvarova na distributivnoj mreži, izazvanih nevremenom praćenim olujnim vetrom i teškim, vlažnim snegom, koje je pogodilo Srbiju. Najveći broj kvarova registrovan je na teritorijama Raškog, Zlatiborskog, Jablaničkog i Moravičkog okruga.
Komentari(0)