Grad košarke i velikih umetnika koji je uvek bio svoj: Predstavljen projekat prve Prestonice kulture Srbije
Za manje od 20 dana grad Čačak postaće prva Prestonica kulture Republike Srbije.
Tu titulu dobio je u konkurenciji 18 srpskih gradova koji su se prijavili na konkurs. Tim povodom u Kulturnom centru Čačka, održano je predstavljanje programa Čačak, nacionalna prestonica kulture 2023.-Čačanska Rodna.
FOTO:RINA
Predstavljanju je prisustvovala i potpredsednica Vlade i ministarka kulture, Maja Gojković.
„Titula prva nacionalna prestonica kulutre istovremeno je priznanje koje podstiče i jedinstvena prilika za Čačak da entuzijazmom, jasnom vizijom i ozbiljnim ulaganjima napravi suštinski iskorak i bude prepoznat kao nacionalni centar razvoja kulture. Grad pod Jelicom koji su proslavili Nadežda Petrović, Vladislav Petković Dis, Branko V. Radičević ali i muzičar Bora Đorđević, Radomir Mihajlović Točak, glumica Sonja Savić i mnogi drugi, mesto je na kome se prepliću tradicionalno i moderno", izjavila je Gojković.
Možda vas zanima:
Kreće isplata 10.000 dinara za besplatne udžbenike, do sada predata dokumentacija za oko 500 prvaka
Sjajna i važna vest za roditelje osnovaca u Čačku
U manastiru kod Čačka se zamonašio patrijarh Pavle: Smatra se jednim od najlepših, a ovo je njegova vrednost
Patrijarh Pavle se zamonašio u manastiru Blagoveštenje kod Čačka.
Možda vas zanima:
Kreće isplata 10.000 dinara za besplatne udžbenike, do sada predata dokumentacija za oko 500 prvaka
Sjajna i važna vest za roditelje osnovaca u Čačku
U manastiru kod Čačka se zamonašio patrijarh Pavle: Smatra se jednim od najlepših, a ovo je njegova vrednost
Patrijarh Pavle se zamonašio u manastiru Blagoveštenje kod Čačka.
Možda vas zanima:
Kreće isplata 10.000 dinara za besplatne udžbenike, do sada predata dokumentacija za oko 500 prvaka
Sjajna i važna vest za roditelje osnovaca u Čačku
U manastiru kod Čačka se zamonašio patrijarh Pavle: Smatra se jednim od najlepših, a ovo je njegova vrednost
Patrijarh Pavle se zamonašio u manastiru Blagoveštenje kod Čačka.
Ona je dodala je Čačak i grad košarke koji je oduvek bio svoj, poseban i pre svega otvoren prema svima. Poznat kao sredina koja baštini vrednosti slobode, herojstva, istrajnosti i ljubavi prema zavičaju, Čačak je kreativno predstavio svoje prednosti u okviru četiri programske celine, `Na slobodi`, `Na raskršću`, `Na kaldrmi` i `Na Moravi`.
FOTO:RINA
"Naš zajednički cilj je da predstavimo upravo ove četiri umetničke celine i noseće programske i infrastrukturne projekte i upoznamo javnost sa svim delovima koje su do sada realizovani kao i sa daljim planovima za 2023. godinu”, rekla je Gojković.
Više od 60 novih umetničkih programa razvijeno je u okviru priprema za narednu godinu, a sve pod sloganom „Čačanska rodna”, koji oslikava lokalnu specifičnost čačanskog kraja, na koji su, prema rečima ministarke, svi Čačani izuzetno ponosni.
„Osim umetničkog ovaj projekat uticaće i na infrastrukturni i urbani razvoj grada kao i na jačanje kapaciteta lokalne kulturne scene. Otvaranje muzeja košarke, obnova Virerove kuće, uređenje arheoloških nalazišta i bolje povezivanje ustanova kulture u jedinstvenu kulturnu- muzičku četvrt, samo su neke od projekta koje će umnogome promeniti sliku grada i stvoriti uslove za njegov dalji kulturni razvoj. Posebno je značajno što je čitav projekat sa svim njegovim celinama zamišljen tako da doprinese razvoju mladih umetnika i poslanika kulture. Zato očekujemo da će kroz ovaj projekat i kvalitetne projekte koje će ovaj grad ponuditi naredne godine doći do razmaha sveobuhvatnog kulturnog života što će podstaći i turistički i ukupni ekonomski razvoj ovog kraja”, rekla je ministarka.
Gradonačelnik Čačka Milun Todorović je podsetio da se naredne godine, godine u kojoj će grad na Moravi imati tu čast da bude prva srpska prestonica kulture navršiti i mnogi jubileji značajni za život i razvoj i grada Čačka ali pre svega njegovih žitelja.
FOTO:RINA
„Sledeće godine se obeležava 175 godina od prvog čitalaštva u našem gradu, 75 godina od osnivanja kompanije „Sloboda”, 60 godina od prvog „Disovog proleća”, 50 godina od početka izlaženja velikog i važnog časopisa „Gradac”, 30 godina od „Otvorene knjige Balkana”. Krug, uemtnost i papir. Sve ono što smo, naši prethodnici, kulturni poslenici baštinili decenijama i stolećima, rekao bih da se implementira i unapređuje u narednoj, 2023. godini”, rekao je gradonačelnik Čačka.
Todorović je istakao da će infrastrukturno opremanje svih lokaliteta koje se obavljalo u godini iza nas biti nastavljeno i u narednoj, godini Kulturne prestonice ali i da je sada ostalo samo da se sve ono što se u godinama iza nas uradilo unapredi i da se postojeće manifestacije učine važnijim, bitnijim i vidljivijim.
Inače, slogan „Čačanska rodna” došao je od sorte šljive koja nosi taj naziv, a koja je nastala još 1961. godine u Institutu za voćarstvo u Čačku. Nastala je ukrštanjem sorti Stenlej i Požegača, a za posebnu sortu priznata je 1975. godine. Kao veoma prihvaćena i primenjena sorta i ona je kroz godine postala jedan od simbola grada na Moravi i njegovo ime pronela daleko van granica naše države.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Pospite ovaj jeftini prah po dvorištu: Zmije ga ne nikako ne podnose i obilaziće vas u širokom luku
Može se koristiti kao proizvod za ličnu negu ili sredstvo za čišćenje
10 VRSTA BILJAKA KOJE SE POSADE JEDNOM I CVETAJU NAREDNIH 10 GODINA: Bez okopavaja, plevljenja i negovanja
Toplo vreme je već pokrenulo cvetanje i bujanje prirode, dok nam priroda poručuje da je vreme za baštovanstvo
Prelepo cveće za jun i jul koje voli sunce! Cvetaće i kad ga malo zanemarite, terasa će uvek biti raskošna i jarka!
Leto je sezona kada cveće može zasijati u punom sjaju, ali samo ako odaberete vrste koje dobro podnose visoke temperature i direktno sunce
Od perača sudova do vlasnika jedinstvenog restorana u Srbiji: Dalibor u srcu Zlatibora sprema isključivo posna jela, omiljeni su sir od suncokreta i hleb od vodeničkog brašna
Da dobre ideje uvek pronađu način za uspeh pokazuje i primer Dalibora Ratkova. Rođen je u Požarevcu, odrastao u jedinoj evropskoj pustinji Delibatskoj peščari a onda je po završetku kuvarske škole u potrazi za poslom krenuo dalje. Kao perač sudova zaposlio se u Beogradu, a zatim je radio po Evropi i Rusiji kao šef kuhinje. Na Uralu je spoznao svu lepotu pravoslavlja, a jedan odlazak u posetu u manastir Hilandar promenio je sve.
Sutra slavimo dva velika sveca: Srbi se oduvek plaše da na ovaj veliki praznik ne zgreše, a deci je zabranjeno da rade ovo
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave Svetog Vratolomeja i Varnavu
Komentari(0)