"Ogromna vidra ili dabar - šta je ovo?" Ovo su se pre nekoliko dana pitali Beograđani koje je nasred šetališta u bloku 45 iznenadila jedna životinja, koja je i uslikana.
Shutterstock
Reč je o nutriji, životinji koja predstavlja jednog od najkrupnijih glodara koji nastanjuju prostore "Beogradske Amazonije", odnosno Beljarice!
Iako je mnogima ovaj neobičan prizor bio simpatičan, biolozi smatraju da bi ovu fotografiju mogli da shvatimo i kao upozorenje.
Sve do 1880-ih godina područje današnjeg trga bila je velika bara
Nutrije predstavljaju invazivnu vrstu koja ugrožava ostale koje prirodno stanuju na našem podneblju, a sama činjenica da nam je postala vidljiva, znači da se namnožila dovoljno da bi u budućnosti mogla da postane i problem.
Kako je objasnio biolog iz beogradskog Zoološkog vrta, Kristijan Ovari, nutrija je vrsta životinje iz Južne Amerike.
"U pitanju je takozvani vodeni pacov, kako se još naziva. Nutrije su u Južnoj Americi uzgajane radi hrane i krzna, a kada se krznarska industrija proširila i na Evropu, onda su ove životinje stigle na naše podneblje. Farme u Evropi nisu bile isplative zbog klime, jer kod nas mogu da budu veoma niske temperature, na koje su one osetljive", objašnjava Ovari.
Kako kaže, veliki broj nutrija, koje su dospevale na razne načine u prirodu, uspele su da prežive i da se aklimatizuju.
"One su vrlo brzo postale invazivna vrsta u Evropi. Ranijih godina nisu bile toliko prisutne u Srbiji, međutim, u poslednje vreme se pojavljuje sve češće. One prate vodene tokove, u ovom slučaju Save i Dunava", kaže sagovornik.
Međutim, biolog ističe da se sa pojavom nutrija javljaju i dva problema.
"Prvo je što one kod nas u prirodi nemaju svoje predatore, pa počinju nekontrolisano da se razmnožavaju. Drugo, problem je što jedu hranu ostalim životinjama koje sada tu žive, što znači da mogu da istiskuju domaće vrste. Sa druge strane počeće da prave sve veću štetu za biljnu vegetaciju i u skorije vreme će početi da imaju sve veći i veći uticaj na našem podneblju", zaključio je Ovari.
Nutrija ima stanište u Argentini, Boliviji, Brazilu, Paragvaju, Urugvaju i Čileu. Prirodno nastanjuje teritorije Južne Amerike.
U Evropu je dospela početkom 20. veka, prvo kao gajena vrsta na farmama, a zatim se nekim slučajem našla u prirodi i od tada ima širok areal rasprostranjenosti.
U Srbiji je prvi put zabeležena sedamdesetih godina prošlog veka, a danas se može naći u Podunavlju, na ušću Velike Morave, Mlave i Peka u Dunav, a sporadično i duž Tise.
Ako ste ove godine želeli da ukrasite uskršnja jaja na originalan način, ali niste imali puno vremena za tradicionalno bojenje, imamo sjajan trik za vas.
Naš organizam je računar. On zna kako se namučio da sačuva tu masnoću. Sledeći put kada krenete na dijetu, on skuplja, ne dozvoljava da se to lako pusti iz organizma
Najčešći znaci da vam je krtica upala u dvorište su: uvela trava i biljke (jer krtica dok kopa uništava korenje), pojačan rast korova i naravno – čuveni krtičnjaci
Imena nekih gradova toliko su stara da se ne zna kada i kako su ona nastala, međutim Novi Beograd nije takav grad! Njegovi stanovnici TAČNO znaju datum "rođenja" njihovog grada - 11. aprila 1948.
Komentari(0)