"Ogromna vidra ili dabar - šta je ovo?" Ovo su se pre nekoliko dana pitali Beograđani koje je nasred šetališta u bloku 45 iznenadila jedna životinja, koja je i uslikana.
Shutterstock
Reč je o nutriji, životinji koja predstavlja jednog od najkrupnijih glodara koji nastanjuju prostore "Beogradske Amazonije", odnosno Beljarice!
Iako je mnogima ovaj neobičan prizor bio simpatičan, biolozi smatraju da bi ovu fotografiju mogli da shvatimo i kao upozorenje.
Jedna od najstarijih i najlepših ulica Beograda, koju pored prelepe kaldrme, rasvete, i samog ambijenta, krasi i veoma veliki broj restorana.
Nutrije predstavljaju invazivnu vrstu koja ugrožava ostale koje prirodno stanuju na našem podneblju, a sama činjenica da nam je postala vidljiva, znači da se namnožila dovoljno da bi u budućnosti mogla da postane i problem.
Kako je objasnio biolog iz beogradskog Zoološkog vrta, Kristijan Ovari, nutrija je vrsta životinje iz Južne Amerike.
"U pitanju je takozvani vodeni pacov, kako se još naziva. Nutrije su u Južnoj Americi uzgajane radi hrane i krzna, a kada se krznarska industrija proširila i na Evropu, onda su ove životinje stigle na naše podneblje. Farme u Evropi nisu bile isplative zbog klime, jer kod nas mogu da budu veoma niske temperature, na koje su one osetljive", objašnjava Ovari.
Kako kaže, veliki broj nutrija, koje su dospevale na razne načine u prirodu, uspele su da prežive i da se aklimatizuju.
"One su vrlo brzo postale invazivna vrsta u Evropi. Ranijih godina nisu bile toliko prisutne u Srbiji, međutim, u poslednje vreme se pojavljuje sve češće. One prate vodene tokove, u ovom slučaju Save i Dunava", kaže sagovornik.
Međutim, biolog ističe da se sa pojavom nutrija javljaju i dva problema.
"Prvo je što one kod nas u prirodi nemaju svoje predatore, pa počinju nekontrolisano da se razmnožavaju. Drugo, problem je što jedu hranu ostalim životinjama koje sada tu žive, što znači da mogu da istiskuju domaće vrste. Sa druge strane počeće da prave sve veću štetu za biljnu vegetaciju i u skorije vreme će početi da imaju sve veći i veći uticaj na našem podneblju", zaključio je Ovari.
Nutrija ima stanište u Argentini, Boliviji, Brazilu, Paragvaju, Urugvaju i Čileu. Prirodno nastanjuje teritorije Južne Amerike.
U Evropu je dospela početkom 20. veka, prvo kao gajena vrsta na farmama, a zatim se nekim slučajem našla u prirodi i od tada ima širok areal rasprostranjenosti.
U Srbiji je prvi put zabeležena sedamdesetih godina prošlog veka, a danas se može naći u Podunavlju, na ušću Velike Morave, Mlave i Peka u Dunav, a sporadično i duž Tise.
U selu Brančić kod Ljiga, tamo gde se dan meri po suncu, a život po radu, živi Bogdan Nešović, dečak od samo sedam godina koji sve zna o selu i seoskim poslovima i to više nego mnogi tri puta stariji. Njegove ruke su male, ali navikle su na posao. Dok druga deca broje lajkove i nivoe u igricama, Bogdan broji krave, ovce, jaja u gnezdu i jutra provedena u štali.
Javno preduzeće Putevi Srbije uputilo je apel svim vozačima i učesnicima u saobraćaju da budu posebno oprezni zbog pojačanog intenziteta saobraćaja koji se očekuje u petak, 19. decembra, povodom proslave Svetog Nikole, jedne od najvećih i najrasprostranjenijih srpskih slava.
Fascinantna polja lavande obojena u najlepše nijanse ljubičaste boje simbol su Provanse, međutim jedno takvo polje nalazi se i u srcu zapadne Srbije. U čačanskom selu Milićevci, na imanju Bojana Milenkovića ova biljka specifična za Francusku pustila je korenje.
Srpska pravoslavna crkva obeležava uspomenu na prepodobnog Savu Osvećenog 18. decembra. Datum se smatra blagoslovenim za devojke rođene na taj dan, donoseći im sreću.
Imena nekih gradova toliko su stara da se ne zna kada i kako su ona nastala, međutim Novi Beograd nije takav grad! Njegovi stanovnici TAČNO znaju datum "rođenja" njihovog grada - 11. aprila 1948.
Komentari(0)