"Ogromna vidra ili dabar - šta je ovo?" Ovo su se pre nekoliko dana pitali Beograđani koje je nasred šetališta u bloku 45 iznenadila jedna životinja, koja je i uslikana.
Shutterstock
Reč je o nutriji, životinji koja predstavlja jednog od najkrupnijih glodara koji nastanjuju prostore "Beogradske Amazonije", odnosno Beljarice!
Iako je mnogima ovaj neobičan prizor bio simpatičan, biolozi smatraju da bi ovu fotografiju mogli da shvatimo i kao upozorenje.
Sve do 1880-ih godina područje današnjeg trga bila je velika bara
Nutrije predstavljaju invazivnu vrstu koja ugrožava ostale koje prirodno stanuju na našem podneblju, a sama činjenica da nam je postala vidljiva, znači da se namnožila dovoljno da bi u budućnosti mogla da postane i problem.
Kako je objasnio biolog iz beogradskog Zoološkog vrta, Kristijan Ovari, nutrija je vrsta životinje iz Južne Amerike.
"U pitanju je takozvani vodeni pacov, kako se još naziva. Nutrije su u Južnoj Americi uzgajane radi hrane i krzna, a kada se krznarska industrija proširila i na Evropu, onda su ove životinje stigle na naše podneblje. Farme u Evropi nisu bile isplative zbog klime, jer kod nas mogu da budu veoma niske temperature, na koje su one osetljive", objašnjava Ovari.
Kako kaže, veliki broj nutrija, koje su dospevale na razne načine u prirodu, uspele su da prežive i da se aklimatizuju.
"One su vrlo brzo postale invazivna vrsta u Evropi. Ranijih godina nisu bile toliko prisutne u Srbiji, međutim, u poslednje vreme se pojavljuje sve češće. One prate vodene tokove, u ovom slučaju Save i Dunava", kaže sagovornik.
Međutim, biolog ističe da se sa pojavom nutrija javljaju i dva problema.
"Prvo je što one kod nas u prirodi nemaju svoje predatore, pa počinju nekontrolisano da se razmnožavaju. Drugo, problem je što jedu hranu ostalim životinjama koje sada tu žive, što znači da mogu da istiskuju domaće vrste. Sa druge strane počeće da prave sve veću štetu za biljnu vegetaciju i u skorije vreme će početi da imaju sve veći i veći uticaj na našem podneblju", zaključio je Ovari.
Nutrija ima stanište u Argentini, Boliviji, Brazilu, Paragvaju, Urugvaju i Čileu. Prirodno nastanjuje teritorije Južne Amerike.
U Evropu je dospela početkom 20. veka, prvo kao gajena vrsta na farmama, a zatim se nekim slučajem našla u prirodi i od tada ima širok areal rasprostranjenosti.
U Srbiji je prvi put zabeležena sedamdesetih godina prošlog veka, a danas se može naći u Podunavlju, na ušću Velike Morave, Mlave i Peka u Dunav, a sporadično i duž Tise.
Sa svojim sočnim crvenim mesom i osvežavajućim ukusom, lubenica nije samo ukusno voće (odnosno povrće) već je prava poslastica koja donosi olakšanje tokom vrelih letnjih dana.
Letnje Zadušnice, koje se u narodu nazivaju još i Duhovske, obeležavaju se uvek subotom i to pred praznik Svete Trojice (Duhovi ili Pedesetnica), što je 50 dana posle Vaskrsa i 10 nakon Spasovdana.
Imena nekih gradova toliko su stara da se ne zna kada i kako su ona nastala, međutim Novi Beograd nije takav grad! Njegovi stanovnici TAČNO znaju datum "rođenja" njihovog grada - 11. aprila 1948.
Komentari(0)