Često ih pogrdno nazivaju "letećim pacovima" i poznati su po tome što izmetom uništavaju gradske znamenitosti, ali iako se stanovnici gradova svakodnevno susreću s ovim pticama, mnogi su se zapitali zašto nikada nisu videli mladog goluba. Korisnica društvene mreže X, Sanija Sajed dobila je više od dva miliona pregleda i 21.000 lajkova na objavi u kojoj je postavila pitanje: "Gde golubovi skrivaju svoje bebe?".
"Svaki golub kog sam ikad videla je odrastao. Nikad nisam videla bebu goluba i to me iskreno muči", napisala je.
Taj tvit je ponovo objavljen nekoliko puta na Instagramu, gde je u nekim slučajevima prikupio desetine hiljada dodatnih lajkova i stotine hiljada pregleda. I drugi korisnici na platformi objavljivali su viralne videe postavljajući isto pitanje o neuhvatljivim ptićima.
Odgovor leži u načinu na koji golubovi podižu svoje mladunce, koji ostaju u gnezdu i do mesec i po dana pre nego što izlete. Gradski golubovi potomci su goluba pećinara (Columba livia), koji se prirodno gnezdi na visokim, nepristupačnim morskim liticama i u pećinama. U modernim gradovima, neboderi, nosači mostova, ventilacijski otvori i napuštene zgrade služe im kao "veštačke litice", držeći njihova gnezda daleko od ljudskih pogleda.
Zbog toga većina stanovnika verovatno nikada neće videti njihova naizgled krhka gnezda, jaja koja liče na manje verzije kokošjih ili nespretne mlade golupčiće prekrivene retkim žutim paperjem. Do trenutka kada napuste gnezdo, ptice već toliko liče odraslima da je neuvežbanom oku vrlo teško da ih razlikuje.
Kako prepoznati mladog goluba
Iako je teško, stručnjaci napominju da je ipak moguće uočiti mladog goluba ako znate šta tražite. Mlade ptice imaju perje bez sjaja i nedostaju im prelivajuće zelene i ljubičaste nijanse na vratu koje krase odrasle jedinke. Oči su im tamne, za razliku od jarkonarandžastih ili crvenih očiju odraslih golubova, a kljun ponekad može da ima nešto veći i "mesnatiji" deo pri korenu.
Mladunci, poznati kao golupčići, hrane se od strane svojih monogamnih roditelja četiri do šest nedelja i brzo rastu pre nego što napuste gnezdo. Taj produženi period boravka u gnezdu znatno je duži u poređenju s mnogim drugim uobičajenim pticama koje izleću već nakon dve do tri nedelje.
"Golublje mleko" kao tajna brzog rasta
Mužjak i ženka zajedno podižu svoje mlade i hrane ih takozvanim "golubljim mlekom", što je prilično jedinstveno među pticama. Ovu sirastu supstancu, bogatu mastima, proteinima i antioksidansima, oba pola proizvode u vrećici u grlu, a ona podstiče izuzetno brz rast mladunaca. Tokom prvih deset dana života, to im je jedina hrana, nakon čega roditelji postupno uvode umekšanu hranu za odrasle, poput žitarica i semenki.
Golubovi su poznati po tome što ostaju s jednim partnerom što je duže moguće, tražeći novog samo ako jedan od para ugine. Ptice se razmnožavaju tokom cele godine, iako u toplijim krajevima ponekad izbegavaju gnežđenje tokom najhladnijih meseci. Ciklus od parenja do odgoja mladih traje oko dva do tri meseca, što znači da u idealnim uslovima mogu da podignu i do pet legla godišnje, kako navodi Daily Mail.
Procenjuje se da globalna populacija golubova broji preko 400 miliona jedinki, a brojke rastu zbog pojačane urbanizacije. Istraživanja pokazuju da su golubovi u završnoj fazi sinantropizacije - procesa u kojem se vrsta potpuno prilagođava životu uz ljude, dodatno usavršavajući svoju sposobnost skrivanja gnezda u prometnim područjima. Kao odgovor na to, raste i globalni trend arhitekture "bez golubova", gde se na nove zgrade ugrađuju površine koje odvraćaju ptice od gnežđenja.
Komentari (0)