SAMO ZA POČETNIKE: 9 koraka za uzgoj kokošaka na otvorenom, VIŠESTRUKO ISPLATIV!
Uvek sveža jaja i meso, a naravno, nema ni krpelja....
Uzgoj čak i nekoliko kokošaka je višestruko isplativ. Osim što ćete uvek imati sveža jaja i meso, one su jako dobar čistač zemljišta. Postoji nekoliko grešaka koje ljudi prave kada počinju da gaje kokoške. Ukoliko ih ne budete pravili, vaše koke će biti sretne, a vi zadovoljni količinom jaja koje budu snele.
Postavljanje kokošinjca na zemlji
Mnogi početnici prave kokošinjac direktno na zemlji. Razlozi su sasvim razumljivi i praktični. Kokoške će moći da kljucaju crviće, a održavanje deluje lako. Međutim, predatori poput lisice mogu da iskopaju rupu i vrlo lako da uđu u kokošinjac.
Ukoliko postoji podzemna rupa za koju ne znate vrlo lako možete da izgubite kokoške i piliće. Zato je bitno da kokošinjac bude podignut iznad zemlje. Mnogi ljudi ugrađuju sprat koji se može skinuti ili rotira kako bi kokošinjac bio lak za čiščenje. To nije ništa komplikovano ni teško, a vama će olakšati održavanje kokošinjca.
Možda vas zanima:
Imena koja se ne izgovaraju u maju: Verovanje da neka imena „privlače senke“ ako se spomenu dok sve raste
U narodnoj tradiciji, maj je mesec kada se priroda širi, ali i kada reč ima posebnu težinu. Zato se u nekim selima nisu izgovarala imena pokojnika, nestalih i zaboravljenih – da se njihova senka ne vrati kroz misao, san ili tišinu u kući.
Zašto se verovalo da je maj mesec „između svetova“: Vreme kad se duhovi vraćaju i priroda postaje čuvar
U srpskom narodnom predanju, maj je bio poseban – ni zima, ni leto, ni post, ni slava, ali sve pomalo. Verovalo se da tada zemlja najviše pamti, a duše koje nisu našle mir dolaze kroz snove, vetar i biljke.
Možda vas zanima:
Imena koja se ne izgovaraju u maju: Verovanje da neka imena „privlače senke“ ako se spomenu dok sve raste
U narodnoj tradiciji, maj je mesec kada se priroda širi, ali i kada reč ima posebnu težinu. Zato se u nekim selima nisu izgovarala imena pokojnika, nestalih i zaboravljenih – da se njihova senka ne vrati kroz misao, san ili tišinu u kući.
Zašto se verovalo da je maj mesec „između svetova“: Vreme kad se duhovi vraćaju i priroda postaje čuvar
U srpskom narodnom predanju, maj je bio poseban – ni zima, ni leto, ni post, ni slava, ali sve pomalo. Verovalo se da tada zemlja najviše pamti, a duše koje nisu našle mir dolaze kroz snove, vetar i biljke.
Možda vas zanima:
Imena koja se ne izgovaraju u maju: Verovanje da neka imena „privlače senke“ ako se spomenu dok sve raste
U narodnoj tradiciji, maj je mesec kada se priroda širi, ali i kada reč ima posebnu težinu. Zato se u nekim selima nisu izgovarala imena pokojnika, nestalih i zaboravljenih – da se njihova senka ne vrati kroz misao, san ili tišinu u kući.
Zašto se verovalo da je maj mesec „između svetova“: Vreme kad se duhovi vraćaju i priroda postaje čuvar
U srpskom narodnom predanju, maj je bio poseban – ni zima, ni leto, ni post, ni slava, ali sve pomalo. Verovalo se da tada zemlja najviše pamti, a duše koje nisu našle mir dolaze kroz snove, vetar i biljke.
Lepote Srbije/T.T
Možda vas zanima:
Imena koja se ne izgovaraju u maju: Verovanje da neka imena „privlače senke“ ako se spomenu dok sve raste
U narodnoj tradiciji, maj je mesec kada se priroda širi, ali i kada reč ima posebnu težinu. Zato se u nekim selima nisu izgovarala imena pokojnika, nestalih i zaboravljenih – da se njihova senka ne vrati kroz misao, san ili tišinu u kući.
Zašto se verovalo da je maj mesec „između svetova“: Vreme kad se duhovi vraćaju i priroda postaje čuvar
U srpskom narodnom predanju, maj je bio poseban – ni zima, ni leto, ni post, ni slava, ali sve pomalo. Verovalo se da tada zemlja najviše pamti, a duše koje nisu našle mir dolaze kroz snove, vetar i biljke.
Možda vas zanima:
Imena koja se ne izgovaraju u maju: Verovanje da neka imena „privlače senke“ ako se spomenu dok sve raste
U narodnoj tradiciji, maj je mesec kada se priroda širi, ali i kada reč ima posebnu težinu. Zato se u nekim selima nisu izgovarala imena pokojnika, nestalih i zaboravljenih – da se njihova senka ne vrati kroz misao, san ili tišinu u kući.
Zašto se verovalo da je maj mesec „između svetova“: Vreme kad se duhovi vraćaju i priroda postaje čuvar
U srpskom narodnom predanju, maj je bio poseban – ni zima, ni leto, ni post, ni slava, ali sve pomalo. Verovalo se da tada zemlja najviše pamti, a duše koje nisu našle mir dolaze kroz snove, vetar i biljke.
Možda vas zanima:
Imena koja se ne izgovaraju u maju: Verovanje da neka imena „privlače senke“ ako se spomenu dok sve raste
U narodnoj tradiciji, maj je mesec kada se priroda širi, ali i kada reč ima posebnu težinu. Zato se u nekim selima nisu izgovarala imena pokojnika, nestalih i zaboravljenih – da se njihova senka ne vrati kroz misao, san ili tišinu u kući.
Zašto se verovalo da je maj mesec „između svetova“: Vreme kad se duhovi vraćaju i priroda postaje čuvar
U srpskom narodnom predanju, maj je bio poseban – ni zima, ni leto, ni post, ni slava, ali sve pomalo. Verovalo se da tada zemlja najviše pamti, a duše koje nisu našle mir dolaze kroz snove, vetar i biljke.
Možda vas zanima:
Imena koja se ne izgovaraju u maju: Verovanje da neka imena „privlače senke“ ako se spomenu dok sve raste
U narodnoj tradiciji, maj je mesec kada se priroda širi, ali i kada reč ima posebnu težinu. Zato se u nekim selima nisu izgovarala imena pokojnika, nestalih i zaboravljenih – da se njihova senka ne vrati kroz misao, san ili tišinu u kući.
Zašto se verovalo da je maj mesec „između svetova“: Vreme kad se duhovi vraćaju i priroda postaje čuvar
U srpskom narodnom predanju, maj je bio poseban – ni zima, ni leto, ni post, ni slava, ali sve pomalo. Verovalo se da tada zemlja najviše pamti, a duše koje nisu našle mir dolaze kroz snove, vetar i biljke.
Možda vas zanima:
Imena koja se ne izgovaraju u maju: Verovanje da neka imena „privlače senke“ ako se spomenu dok sve raste
U narodnoj tradiciji, maj je mesec kada se priroda širi, ali i kada reč ima posebnu težinu. Zato se u nekim selima nisu izgovarala imena pokojnika, nestalih i zaboravljenih – da se njihova senka ne vrati kroz misao, san ili tišinu u kući.
Zašto se verovalo da je maj mesec „između svetova“: Vreme kad se duhovi vraćaju i priroda postaje čuvar
U srpskom narodnom predanju, maj je bio poseban – ni zima, ni leto, ni post, ni slava, ali sve pomalo. Verovalo se da tada zemlja najviše pamti, a duše koje nisu našle mir dolaze kroz snove, vetar i biljke.
Spoljni pristup kokošinjcu
Možda vas zanima:
Imena koja se ne izgovaraju u maju: Verovanje da neka imena „privlače senke“ ako se spomenu dok sve raste
U narodnoj tradiciji, maj je mesec kada se priroda širi, ali i kada reč ima posebnu težinu. Zato se u nekim selima nisu izgovarala imena pokojnika, nestalih i zaboravljenih – da se njihova senka ne vrati kroz misao, san ili tišinu u kući.
Zašto se verovalo da je maj mesec „između svetova“: Vreme kad se duhovi vraćaju i priroda postaje čuvar
U srpskom narodnom predanju, maj je bio poseban – ni zima, ni leto, ni post, ni slava, ali sve pomalo. Verovalo se da tada zemlja najviše pamti, a duše koje nisu našle mir dolaze kroz snove, vetar i biljke.
Možda vas zanima:
Imena koja se ne izgovaraju u maju: Verovanje da neka imena „privlače senke“ ako se spomenu dok sve raste
U narodnoj tradiciji, maj je mesec kada se priroda širi, ali i kada reč ima posebnu težinu. Zato se u nekim selima nisu izgovarala imena pokojnika, nestalih i zaboravljenih – da se njihova senka ne vrati kroz misao, san ili tišinu u kući.
Zašto se verovalo da je maj mesec „između svetova“: Vreme kad se duhovi vraćaju i priroda postaje čuvar
U srpskom narodnom predanju, maj je bio poseban – ni zima, ni leto, ni post, ni slava, ali sve pomalo. Verovalo se da tada zemlja najviše pamti, a duše koje nisu našle mir dolaze kroz snove, vetar i biljke.
Neki modeli velikih kokošinjaca imaju mogućnost da uđete u njih kako biste sakupili jaja. Međutim, to može izazvati nekoliko problema. Prvo, ulaskom u kokošinjac ne možete izbeći kokošiji izmet i možete da ga prenesete u kuću. Drugo, vrlo verovatno ćete uznemiriti ptice dok traže slobodan boks za odmor i vrlo lako može nastati pravi haos. Umesto toga, možete napraviti spoljni boks koji se otvara i preko koga možete pokupiti jaja, a bez uznemiranja ptica dok se šetkaju po kokošinjcu.
Poslastice i hrana
Jako je važno da odredite koju vrstu hrane ćete davati svojim kokama i pilićima. Preporuka je da nabavite hranu koja je namenski pravljena za kokoške, kao i hranu koja ima dodatak proteina koja će vam trebati tokom zimske sezone. Kokoške takođe vole sveže i sušene crve, belo grožđe, seme nara ili šipka, maline, čeri paradajz. Kada kokoške počnu da nose jaja, trebaće im više kalcijuma u ishrani. Ukoliko im u ishranu dodate nekoliko ljuski od ostriga to će im takođe pomoći.
Grejanje
U zavisnosti gde živite, neophodno je održavati određenu temperaturu u kokošinjcu. Ukoliko instalirate grejne lampe, uverite se da ste ih postavili dovoljno visoko kako ne bi došlo do pregrevanja živine. Redovno skupljajte jaja i zimi jer mogu da se smrznu.
Dozer za vodu
Kokoške mogu da izdrže bez hrane i po nekoliko dana, ali ne mogu bez vode. Mnogi početnici u uzgoju kokošaka samo ubace dozer sa vodom u kokošinjac, koji je dovoljno visok da koke mogu da piju vodu i dovoljno težak da ne mogu lako da ga prevrnu.
Međutim, takav dozer motiviše radoznale kokoške da sede na njemu i piju vodu direktno sa vrha, što će dovesti do toga da ga obore posle nekog vremena. Razmislite odmah o visećem izvoru vode. To će sprečiti ptice da sede na dozeru i nećete morati da se plašite da nisu neplanirano ostale bez vode.
Odnos broja petlova i kokošaka u kokošinjcu
Najbolje bi bilo imati 1 petla na 12 kokošaka, mada to zavisi i od prirode samog petla. Nikako nemojte da pravite kokošinjac sa manjim brojem kokošaka. Ukoliko imate manji odnos od ovoga, petao može da poste previše agresivan prema njima. U takvim situacijama, primetićete da koke imaju ogoljene delove leđa. Ukoliko je petao agresivan, proizvodnja jaja će biti sporadična.
Brojanje živine
Svako veče, pred zatvaranje kokošinjca obavezno izbrojte da li su sve kokoške na broju. Nemojte da vas mrzi. Većina kokošaka će požuriti u kokošinjac sa prvim mrakom. Međutim, neke od njih će probati da naprave gnezdo izvan kokošinjca. To može biti obližnje žbunje ili neko drugo skrovito mesto u blizini. Brojanjem živine bićete sigurni da su sve tu i da niste neku pticu ostavili nezaštićenu tokom noći.
Zaštita od drugih ljubimaca
Svi volimo da vidimo sliku kokošaka koje slobodno kljucaju u dvorištu i van njega. Međutim, ukoliko imate psa na lancu u dvorištu ili ste u okruženju gde ljudi šetaju pse na povodcima, razmislite o dobroj zaštiti koka u dvorištu. Česta je situacija da se pas otme vlasniku sa povodca, da vlasnik ne može da zadrži psa, a da je psu jedini cilj da uhvati vašu koku, piše Agromedia.
"Leto u tegli" je hit koji morate da probate: Recept za najukusniju zimsku salatu koja puca od vitamina i preukusna je
Upravo sada, dok sezona još traje, postavljamo temelje budućih gastronomski užitaka, onih tegli koje će vas, usred zime, podsećati na sunce, zrele paradajze i hrskanje svežeg krastavca.
Zaboravljeni specijalitet Homolja: Recept za belmuž kakav su pravile naše prabake
Jelo koje spaja jednostavnost i snagu, a potiče iz srca istočne Srbije
Pod zubima hrska, ukus je takav da ćete smazati celu teglu: Leskovački recept za PEGLANU PAPRIKU koja nema konkurenciju
Sočne crvene paprike su već odavno na pijacama i sad je pravo vreme da krenete u pripremu zimnice, a ovaj recept će vas raspametiti
Zašto je prženi sir u našim domaćinstvima bio znak izobilja
U vreme kada su sela živela od stočarstva, sir je bio osnovna namirnica u domaćinstvu. Osim svežeg i suvog, u nekim krajevima Srbije spremao se i na poseban način – pržen na masti, dok ne postane kremast i maziv. Danas retko poznat, ovaj specijalitet bio je pravi delikates u prošlim vremenima.
Cela kuća će mirisati na detinjstvo: Recept za starinsku štrudlu sa jabukama, spolja hrskava unutra meka kao duša
Ako želiš brz i jednostavan desert koji će osvojiti sve, ova štrudla od jabuka je pravi izbor.
Komentari(0)