Igrao je glavne uloge u ostvarenjima Ubistvo s predumišljajem, Bure baruta, Nebeska udica, Kad porastem biću Kengur, Klopka, Hadersfild, Žena sa slomljenim nosem, Branio sam Mladu Bosnu, Krugovi, Ravna gora i Ustav Republike Hrvatske.
Višestruko je nagrađivan za uloge u pozorištu i na filmu, a izdvajaju se Sterijina nagrada, Car Konstantin u Nišu i Zlatna arena u Puli za najbolju mušku ulogu.
I pre silnih, silnih bravura, što na malom prostoru, što na povelikom, pre nego što je postao produktivniji nego bilo ko iz njegove generacije, a jasno i bolji nego bilo ko, pre nego što je stigao da u par decenija ostavi toliko dubok trag da je i dalje teško poverovati da taj trag pripada samo jednom čoveku, što je reč Glogovac postala alarm za najčistiji kvalitet glume koji možete videti, pre svega toga je i Glog naravno bio dečak, našao se u "Pričama iz Nepričave" (prvi zdesna), a iako je nepotpisan i to pojavljivanje se ne može naći u njegovoj filmografiji, potrebno ga je istaknuti jer em što se mora reći da je pred kamerom debitovao u jednom vrhunskom programu, em što pogled na tog 12-godišnjaka iz današnje perspektive može da probudi kovitlac od milion različitih osećanja i da nas podseti na taj kovitlac koji je Nebojša Glogovac i ranije pravio, kada nije tuga preovladavala uz izgovor njegovog imena.
Od 9. februara 2018. je ona glavna, uvek će i ostati prva među emocijama kad se on pomene, međutim da nema ni svih lepih osećaja u kovitlacu koji postoje za Gloga, ne bi ni ta tuga bila tako jaka i nepobediva. Četiri godine je prošlo od njegove smrti...
Izvor:
Komentari (0)