Žana je heriona iz Čačka: Rekorderka u doniranju krvi zaveštala je svoje organe i na druge uticala da postanu donori (FOTO)
Davanje krvi jedno je od najhumanijemih dela, jer je to lek koji ne može da se kupi i neprocenjive je vrednosti. Uz davanje krvi, donorstvo organa je odraz čovečnosti i požrtvovanosti. Prava heriona koja je svoje ime upisala kao rekorderkau davanju krvi, ali je i zaveštala svoje organe jeste Žana Marković iz Čačka.
- Ja sam krv počela da dajem 1995. godine u Tehničkom remontnom zavodu. Posle toga sam davala gde god su me zvali, u bolnici i svuda gde je bilo potrebno. Ukupno sam do pre dve godine, dok se nisam razbolela, dala krv 85 puta. Najviše sam davala za decu, kada dođu roditelji i mole jer je njihovom detetu hitno potrebna krv. To mi je uvek bilo najvažnije, priča za RINU ova Čačanka.
Zaveštala je Žana sve svoje organe i o tome obavestila familiju. Želi, kako kaže, da bude humana i posle života.
- Odluka da budem donor organa došla je jednostavno, iz glave. Ne želim da budem sebična, ako ja živim, mogu i drugi da žive zahvaljujući meni. Pokušavam da i druge pokrenem, u mojoj firmi, među ljudima koje znam, naučila sam i moje ćerke da budu dobrovoljni davaoci krvi. Mnoge drugarice i prijatelje sam podstakla da postanu donori organa i plazme, rekla je Žana.
Možda vas zanima:
Bravo deco: Učenici Mašinsko-saobraćajne škole u Čačku kroz film oživeli lik i delo velikog Disa, Magdalena i Nikola sjajno doneli svoje uloge
Učenici Mašinsko-saobraćajne škole, nadahnuti životom i nasleđem zavičajnog pisca Vladislava Petkovića Disa, oživeli su njegovu autobiografiju i pesnički svet, od rodnog Zablaća pa sve do Krfa, mesta njegovog tragičnog kraja. Svo to putovanje pretočili su u film „Sa očima izvan svakog zla“. Ovo nije prvi put da profesorka srpskog jezika i književnosti Tamara Pantović sa svojim učenicima oživljava pisce i književna dela. Prošle godine to je bila Na Drini ćuprija, a ove godine Dis.
Najstarija Sokolana u Srbiji postala Muzej košarke, ali njeno slavno ime poneo drugi objekat: To je sada sportska dvorana za ponos u centru Čačka
Najstarija Sokolana u Srbiji, zgrada u kojoj su još u predvečerje Velikog rata vežbali srpski sokoli, nalazi se u srcu Čačka. Nakon više od jednog veka, ona dobija mesto koje joj pripada, te će se pod nejnim krovom naći muzej posvećen svetom sportu svih Čačana – košarci.
Možda vas zanima:
Bravo deco: Učenici Mašinsko-saobraćajne škole u Čačku kroz film oživeli lik i delo velikog Disa, Magdalena i Nikola sjajno doneli svoje uloge
Učenici Mašinsko-saobraćajne škole, nadahnuti životom i nasleđem zavičajnog pisca Vladislava Petkovića Disa, oživeli su njegovu autobiografiju i pesnički svet, od rodnog Zablaća pa sve do Krfa, mesta njegovog tragičnog kraja. Svo to putovanje pretočili su u film „Sa očima izvan svakog zla“. Ovo nije prvi put da profesorka srpskog jezika i književnosti Tamara Pantović sa svojim učenicima oživljava pisce i književna dela. Prošle godine to je bila Na Drini ćuprija, a ove godine Dis.
Najstarija Sokolana u Srbiji postala Muzej košarke, ali njeno slavno ime poneo drugi objekat: To je sada sportska dvorana za ponos u centru Čačka
Najstarija Sokolana u Srbiji, zgrada u kojoj su još u predvečerje Velikog rata vežbali srpski sokoli, nalazi se u srcu Čačka. Nakon više od jednog veka, ona dobija mesto koje joj pripada, te će se pod nejnim krovom naći muzej posvećen svetom sportu svih Čačana – košarci.
Možda vas zanima:
Bravo deco: Učenici Mašinsko-saobraćajne škole u Čačku kroz film oživeli lik i delo velikog Disa, Magdalena i Nikola sjajno doneli svoje uloge
Učenici Mašinsko-saobraćajne škole, nadahnuti životom i nasleđem zavičajnog pisca Vladislava Petkovića Disa, oživeli su njegovu autobiografiju i pesnički svet, od rodnog Zablaća pa sve do Krfa, mesta njegovog tragičnog kraja. Svo to putovanje pretočili su u film „Sa očima izvan svakog zla“. Ovo nije prvi put da profesorka srpskog jezika i književnosti Tamara Pantović sa svojim učenicima oživljava pisce i književna dela. Prošle godine to je bila Na Drini ćuprija, a ove godine Dis.
Najstarija Sokolana u Srbiji postala Muzej košarke, ali njeno slavno ime poneo drugi objekat: To je sada sportska dvorana za ponos u centru Čačka
Najstarija Sokolana u Srbiji, zgrada u kojoj su još u predvečerje Velikog rata vežbali srpski sokoli, nalazi se u srcu Čačka. Nakon više od jednog veka, ona dobija mesto koje joj pripada, te će se pod nejnim krovom naći muzej posvećen svetom sportu svih Čačana – košarci.
Otkriva da je imala i veliku životnu borbu sa gojaznošću. Imala je 150 kilograma, ali da se bori kao lavica. Lekari su joj na VMA rekli da ako za tri meseca ne smrša 40 kg, završiće u invalidskim kolicima, jer joj je propala hrskavica u desnom kolenu.
- Pokušavala sam sama, ali nije išlo pa sam u Beogradu, u Klinici za gojaznost kod doktora Subotića, uspela da smršam dovoljno da me pozovu na operaciju želuca. Ta operacija se zakomplikovala, umesto sat i po, trajala je osam sati, imala sam i kliničku smrt. Posle toga sve je krenulo nizbrdo – višak kože, višak tkiva, pa se javio i problem sa debelim crevom. Sve je to bila posledica operacije. Ali sam nastavila da se borim. Posle sam skinula na 100 kilograma, pa operisala koleno i za pet meseci se potpuno oporavila. Danas imam 52 kilograma. Mogu da hodam, mogu da radim, i dalje se borim zbog bolesti debelog creva, ali verujem da će biti dobro, ne odustaje od borbe hrabra Čačanka.
U životu je vodi samo jedan moto, a to je da bude humana u svakom momentu, kad god može.
- Sve dobro, dobrim se vrati. Svakome danas učini nešto lepo, pogledaj u Boga i dobro će ti se vratiti. Nikada se nisam pokajala ni zbog jedne odluke. Ni zbog ta tri dana slobodno što se dobiju kada dajete krv. meni to nikada ništa nije značilo. Bitno je da sam pomogla. Uvek sam bila srećna kada dođem kući i kažem: „Dala sam krv detetu, nekom kome je trebalo. Molila bih sve ljude dobre volje da se ugledaju na mene: život je jedan. Produžimo nekome život. Dajmo malo radosti bilo detetu, bilo odraslom, bilo starom. Da još neko živi – kao mi, poručuje Žana.
Srbi danas slave čak 3 svetitelja: Postoji samo jedan običaj koji se poštuje vekovima
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici praznuju dan Svetih apostola Olimpa, Erasta, Kvarta, Rodiona i drugih s njima.
DANAS SU SVETI MUČENICI ONISIFOR I PORFIRIJE: Slavimo svece koji su OSUĐENI NA SMRT, ali su životinje ODBILE da ih rastrgnu
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave svete mučenike Onisifora i Porfirija, svece koji su u vreme cara Dioklecijana osuđeni na smrt zbog širenja hrišćanstva.
Danas slavimo Aranđelovdan, a ovo su narodna verovanja vezana za praznik
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Sabor Svetog Arhangela Mihaila i ostalih nebeskih sila, poznatijeg kao Aranđelovdan.
Svi trče u grad da rade za platu, a ustvari život na selu je privlegija: Veljko odlučio da ostane na dedovini u užičkom selu, gaje hektar maline i preko 50 grla stoke
U vremenu kada mladi masovno napuštaju sela, primeri iz užičkog kraja pokazuju da se upornošću, vizijom i ljubavlju prema rodnom kraju može stvoriti nešto što inspiriše i druge, ali donosi i dobru zaradu. Oni koji su to na vreme shvatili dokazuju da život na selu zapravo može biti i privilegija za odabrane.
O ovim malim herojima pričala je cela Srbija: Deca iz novopazarskih sela konačno su dobila ispravan kombi koji ih vozi do škole, pre toga mučili su se mesecima
Ne tako lepa vest da više od petnaest đaka iz sela Crćevo i Krće kod Novog Pzara mesecima unazad nema orgnizovan prevoz do škole zbog kvara na kombiju, obišla je Srbiju. Sada iz tih sela stižu lepe vesti, jer na priču dece i roditelja niko nije mogao da ostane nem, tako da su mališani konačno dobili adekvatan i organizovan prevoz do škole.
Komentari(0)