KAKO JE MOGLA Pročitajte priču koja stoji iza jedne od najslušanijih balada Jugoslavije
.Pesma “Jelena” grupe Bolero ima tajanstvenu i emotivnu priču iza sebe. Iako su mnogi mislili da je ova pesma posvećena nekoj devojci po imenu “Jelena”, istina je drugačija.
Iza ovog neprolaznog hita se krije tužna priča.
Grupa Bolero je početkom 1988. godine snimala svoj drugi album nazvan “O Jesenjinu”. Prva tema na tom albumu, balada “Jelena”, postala je favorit i obeležila celu karijeru benda. Struktura pesme, narastajuća energija, impresivni vokal Mileta Anđelića i vokalne vinjete nepoznate pevačice iz Mešovitog hora Muzičke škole “Ilidža” doprineli su njenom statusu kao jedne od najemotivnijih domaćih rok balada.
Pesma “Jelena” je posvećena majci jednog od članova benda koji je ostavljen u sirotištu. Postoji priča da je on pokušao da je pronađe, ali da ona nije htela da ga vidi. Stihovi “Da l’ za tebe postoji, neko sasvim drag i lijep, čije ruke tebi radost donose… Jer danas više nemam snage, da te zavolim, danas samo moram, moram, još jednom da te potražim… Jer ja sam tugu kvasio, tuđim suzama, zbog mene nikad, nikad, nisi plakala” dodatno pojačavaju emociju i razdiru srce svakom ko zna pozadinu priče.
Ovo je bila duboka, surovo realna pesma koja dira u dušu slušaoce. Njena dramatična muzika i stihovi ostaju urezani u sećanju i srcima generacija a i danas je rado slušana, postala je neprolazni hit i deo muzičke baštine bivše Jugoslavije.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
Troskot – zaboravljena lekovita biljka iz srpskih sela
Troskot (Polygonum aviculare) je korovska biljka koju ćete često videti uz puteve, dvorišta i njive. Nekada je bila neizostavni deo narodne medicine u Srbiji, ali danas je gotovo pala u zaborav, jer se smatra bezvrednim korovom. A zapravo krije snažna lekovita svojstva.
Komentari(0)