ZA IZGRADNJU POTROŠENO ČAK 30.000 JAJA Kameni most u centru Ivanjice je simbol ove varošice i ponos meštana, duže od jednog veka on spaja obale reke i ljude (FOTO)
Kameni most dugačak je 24 metra i predstavlja najduži most sa jednim lukom i ravnom niveletom na čitavom Balkanskom poluostrvu
U dolini reke Moravice smestila se Ivanjica, a njeno stanovništvo duže od stotinu godina istim Kamenim mostom prelazi sa jedne na drugu obalu. Niko ne zna koliko je vode proteklo ispod njega, niti koliko ga ljudi prešlo ali svi znaju da se bez obzira na decenije postojanja stabilan i čvrst oslonac u svakodnevnom funkcionisanju.
„Ovaj most je žila kucavica Ivanjice. Simbol, lepota, jednom rečju sve”, kaže za RINU Milomir Tanasković, koji iako se odavno odselio iz Ivanjice, svakim povratkom u svoj rodni grad uživa u šetnjama preko ove impozantne građevine.
Kameni most dugačak je 24 metra i predstavlja najduži most sa jednim lukom i ravnom niveletom na čitavom Balkanskom poluostrvu. Sagrađen je početkom prošlog veka, a za njegovu izgradnju vezuje se i jedna legenda.
Možda vas zanima:
Suva pršuta i doboš u inat ljutoj zimi: Ovako planinski domaćini provode ledene dane u svojim selima - ne treba se žaliti, nekada su snegovi bili mnogo veći pa smo preživeli
Sneg do kuka napadao je u planinskim ivanjičkim selima, ali meštani su kako kažu navikli na oštre zime i surove uslove, pa ih ovaj prvi novembarski beli pokrivač nije iznenadio.
Bojovići iz sela Kovilje osam dana bez struje, strahuju i za namirnice koje su spremili jer će sve da se pokvare
Slavu smo proslavili u mraku, a imamo i malu bebu
Možda vas zanima:
Suva pršuta i doboš u inat ljutoj zimi: Ovako planinski domaćini provode ledene dane u svojim selima - ne treba se žaliti, nekada su snegovi bili mnogo veći pa smo preživeli
Sneg do kuka napadao je u planinskim ivanjičkim selima, ali meštani su kako kažu navikli na oštre zime i surove uslove, pa ih ovaj prvi novembarski beli pokrivač nije iznenadio.
Bojovići iz sela Kovilje osam dana bez struje, strahuju i za namirnice koje su spremili jer će sve da se pokvare
Slavu smo proslavili u mraku, a imamo i malu bebu
Možda vas zanima:
Suva pršuta i doboš u inat ljutoj zimi: Ovako planinski domaćini provode ledene dane u svojim selima - ne treba se žaliti, nekada su snegovi bili mnogo veći pa smo preživeli
Sneg do kuka napadao je u planinskim ivanjičkim selima, ali meštani su kako kažu navikli na oštre zime i surove uslove, pa ih ovaj prvi novembarski beli pokrivač nije iznenadio.
Bojovići iz sela Kovilje osam dana bez struje, strahuju i za namirnice koje su spremili jer će sve da se pokvare
Slavu smo proslavili u mraku, a imamo i malu bebu
Rina
Možda vas zanima:
Suva pršuta i doboš u inat ljutoj zimi: Ovako planinski domaćini provode ledene dane u svojim selima - ne treba se žaliti, nekada su snegovi bili mnogo veći pa smo preživeli
Sneg do kuka napadao je u planinskim ivanjičkim selima, ali meštani su kako kažu navikli na oštre zime i surove uslove, pa ih ovaj prvi novembarski beli pokrivač nije iznenadio.
Bojovići iz sela Kovilje osam dana bez struje, strahuju i za namirnice koje su spremili jer će sve da se pokvare
Slavu smo proslavili u mraku, a imamo i malu bebu
Možda vas zanima:
Suva pršuta i doboš u inat ljutoj zimi: Ovako planinski domaćini provode ledene dane u svojim selima - ne treba se žaliti, nekada su snegovi bili mnogo veći pa smo preživeli
Sneg do kuka napadao je u planinskim ivanjičkim selima, ali meštani su kako kažu navikli na oštre zime i surove uslove, pa ih ovaj prvi novembarski beli pokrivač nije iznenadio.
Bojovići iz sela Kovilje osam dana bez struje, strahuju i za namirnice koje su spremili jer će sve da se pokvare
Slavu smo proslavili u mraku, a imamo i malu bebu
Možda vas zanima:
Suva pršuta i doboš u inat ljutoj zimi: Ovako planinski domaćini provode ledene dane u svojim selima - ne treba se žaliti, nekada su snegovi bili mnogo veći pa smo preživeli
Sneg do kuka napadao je u planinskim ivanjičkim selima, ali meštani su kako kažu navikli na oštre zime i surove uslove, pa ih ovaj prvi novembarski beli pokrivač nije iznenadio.
Bojovići iz sela Kovilje osam dana bez struje, strahuju i za namirnice koje su spremili jer će sve da se pokvare
Slavu smo proslavili u mraku, a imamo i malu bebu
Možda vas zanima:
Suva pršuta i doboš u inat ljutoj zimi: Ovako planinski domaćini provode ledene dane u svojim selima - ne treba se žaliti, nekada su snegovi bili mnogo veći pa smo preživeli
Sneg do kuka napadao je u planinskim ivanjičkim selima, ali meštani su kako kažu navikli na oštre zime i surove uslove, pa ih ovaj prvi novembarski beli pokrivač nije iznenadio.
Bojovići iz sela Kovilje osam dana bez struje, strahuju i za namirnice koje su spremili jer će sve da se pokvare
Slavu smo proslavili u mraku, a imamo i malu bebu
Možda vas zanima:
Suva pršuta i doboš u inat ljutoj zimi: Ovako planinski domaćini provode ledene dane u svojim selima - ne treba se žaliti, nekada su snegovi bili mnogo veći pa smo preživeli
Sneg do kuka napadao je u planinskim ivanjičkim selima, ali meštani su kako kažu navikli na oštre zime i surove uslove, pa ih ovaj prvi novembarski beli pokrivač nije iznenadio.
Bojovići iz sela Kovilje osam dana bez struje, strahuju i za namirnice koje su spremili jer će sve da se pokvare
Slavu smo proslavili u mraku, a imamo i malu bebu
„Građen je od 1904. do 1906. godine. Radili su ga majstori iz Italije i Blagoje Luković, preduzimač iz Ivanjice. Projekat za njega je uradio profesor Milenko Turudić iz Beograda. Postoji priča da je u njega, kao vezivno sredstvo ugrađeno 30.000 jaja, ali to je ipak samo legenda. Prema tim verovanjima ovo nije ni jedini most na teritoriji naše opštine koji je na taj način sagrađan, isto je i sa Rimskim mostom u selu Kumanica”, kaže Miloje Ostojić iz Turističke organizacije Ivanjica.
Ova građevina nalazi se pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika iz Kraljeva a opština Ivanjica 1983. i Republika Srbija 1987. godine proglasile su ga za nepokretno kulturno dobro. U skaldu sa tim odlukama, preuzeti su određeni koraci kako bi ovaj most ostao i nekim narednim pokolenjima.
Rina
„Po njemu je zabranjem teretni, ali još uvek ide putnički i pešački saobraćaj. Postoje neki projekti kojima bi se on skroz izuzeo i ostao samo kao pešački most. Za sada je on jedna od turističkih atrakcija ovog grada”, rekao je Ostojić.
Ivo Andrić jednom je rekao da su mostovi, od svega što čovek gradi i podiže, za njega nešto najbolje i najvrednije, a Kameni most koji gospodari Moravicom više do jednog veka, odavno je dokazao svoju vrednost ali i vernost meštanima ove podgolijske varošice.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
MANASTIR BLAGOVEŠTENJE Lepota u steni za koju malo ko zna, svedoči istoriji i čeka neke bolje dane
Manastir, odnosno manastirište, Blagoveštenje nalazi se u Gornjačkoj klisuri, na levoj strani puta Petrovac – Žagubica.
Ruku nisam mogla da pomeram, ovde sam se oporavila: Lekovite vode u Ovčar Banji, smeštena na sat i po od Beograda u prelepom delu Srbije
Ovčar Banja pored aktivnog odmora, uživanja u prirodi i zelenom pogledu, turistima pruža i lek u sastavu njenih termalnih voda koje prolaze kroz vulkanske stene, nepromenljivog sastava sa stalnim temperaturama. Dugo je čuvena voda Ovčar Banje lečila reumatske tegobe brojnim turistima, nakon decenije, ponovo je vratila svoju svrhu u vidu zdravlja.
RESAVSKA PEĆINA Lepotica okićena nakitom starim 45 MILIONA GODINA! Idealna za posetu u toku predstojećih praznika
Resavska pećina je zaštićeni spomenik prirode i svrstava se u zaštićeno područje prve kategorije (prirodna dobra nacionalnog značaja). Resavska (Divljakovačka) pećina je pećina u centralnoj Srbiji na 20 km od Despotovca, u krečnjačkom brdu Babina glava, na obodu kraškog polja Divljakovac, kod sela Jelovac. Spada među najveće i najlepše pećine u Srbiji. Duga je 4,5 km.
SRPSKI KOVIN Mesto značajno za Srbe, iznenadićete se gde se nalazi, nije u Srbiji!
Srpski Kovin ili Racki Kovin (mađ. Ráckeve — Rackeve) je mesto u Mađarskoj, smešteno na ostrvu Čepel, 40 km južno od Budimpešte, u Peštanskoj županiji. Ovo malo turističko mesto je veoma posećeno zbog zanimljivih istorijskih i kulturnih spomenika.
Jedna od najlekovitijih planina u Srbiji, a malo ko za to zna: Na Javor dolaze astmatičari, anemični i oni sa slabim imunitetom - iz prirodne oaze odlaze preporođeni
Priprema za predstojeće praznika uveliko su počele, pa su smeštajni kapaciteti na popularnim turističkim lokacjama na zapadu Srbije skoro popunjeni. Međutim, netaknuti i nedovoljno iskorišćen turistički biser smestio se kod Ivanjice, a to je planina Javor.
Komentari(0)