Strah od petka 13. danas je rasprostranjen u mnogim zemljama, a njegovoj popularnosti doprineli su književnost, filmovi i savremena kultura.

Međutim, u tradicionalnim verovanjima srpskog naroda broj 13 nije imao tako jasno određeno negativno značenje kao u zapadnoevropskoj tradiciji.

U srpskom narodnom kalendaru mnogo veći značaj pridavao se danima u nedelji, crkvenim praznicima i određenim periodima godine.

Zašto su se naši preci plašili utorka?

U pojedinim krajevima Srbije utorak je smatran nepovoljnim danom za započinjanje važnih poslova.

Prema narodnim verovanjima, tog dana nije bilo dobro započinjati gradnju kuće, odlaziti na duži put ili donositi odluke od kojih zavisi budućnost domaćinstva.

Takva pravila nisu bila jedinstvena u svim krajevima Srbije, ali su se održavala kroz usmeno predanje.

Za razliku od petka 13, koji je danas poznat širom sveta, verovanja o utorku bila su povezana sa lokalnim običajima i iskustvima seoskog stanovništva.

Ni petak nije bio običan dan

Petak je u pravoslavnoj tradiciji dan koji se povezuje sa Hristovim stradanjem, zbog čega se tokom većeg dela godine posti sredom i petkom, uz određene izuzetke.

Međutim, u narodnim verovanjima petak je dobio i druga značenja.

U pojedinim sredinama smatralo se da nije dobro započinjati velike poslove, naročito one koji su se odnosili na domaćinstvo.

Ponegde su postojala i pravila o tome da se petkom ne pere ili ne započinje određeni ručni rad.

Važno je razlikovati takve običaje od crkvenog učenja. Pravoslavna crkva ne smatra petak nesrećnim danom, već danom molitve i sećanja na Hristovo stradanje.

Odakle onda verovanje da petak 13. donosi nesreću?

Verovanje o petku 13. najčešće se povezuje sa zapadnom tradicijom, u kojoj su i petak i broj 13 pojedinačno dobijali negativnu simboliku.

Broj 13 se u pojedinim tumačenjima povezuje sa brojem učesnika Tajne večere, dok se petak dovodi u vezu sa danom Hristovog raspeća.

Ipak, istoričari folklora upozoravaju da nije jednostavno utvrditi kada su ova dva verovanja spojena u jedno.

Popularnosti petka 13. značajno su doprineli književnost i kasnije filmska industrija, naročito tokom 20. veka.

Zbog toga je ovaj datum postao globalno prepoznatljiv simbol nesreće, iako ne postoje dokazi da se tog dana loši događaji dešavaju češće nego drugim datumima.

Šta danas zaista treba izbegavati?

Iako se za petak 13. vezuju brojna sujeverja, ne postoji razlog da se zbog samog datuma odlažu svakodnevne obaveze, putovanja ili važni planovi.

Narodna verovanja predstavljaju zanimljiv deo kulturnog nasleđa, ali ih ne treba poistovećivati sa stvarnim rizicima.

U Srbiji su se nekada pravila o povoljnim i nepovoljnim danima prenosila kroz porodice, često bez pisanih objašnjenja njihovog porekla.

Danas su mnoga od tih verovanja sačuvana samo u pričama starijih generacija.

Petak 13. zato je prilika da se podsetimo koliko su se narodni kalendari razlikovali od kraja do kraja i kako su se tokom vremena domaćim običajima pridruživala verovanja iz drugih kultura.

Za naše pretke, očigledno, nije bio presudan samo broj u kalendaru, već mnogo više dan u nedelji, godišnje doba i običaji koji su se poštovali u porodici.