GORNJA ISPOSNICA, SAVINA KUĆA TIŠINE Ko je ikada mogao zamisliti da bi kraljevski sin izabrao tako strašnu liticu za svoje prebivalište radije nego dvorski život? (VIDEO)
Sava je to izabrao za svoje privremeno povlačenje u samoću, dok je bio u Srbiji, isto kao što je upotrebljavao isposnicu u Kareji dok je bio u Svetoj Gori. Šta je sve Sava ovde doživljavao, samo je njemu i Bogu poznato.
Printscreen/Youtube
On je ovo praktikovao ne samo dok je bio monah ili starešina manastira, već i kasnije, kada je bio arhiepiskop. Zanemarivao je svoje telo da bi duh gospodario nad njim. On je svome telu uskraćivao gotovo sve, što mu je prirodno bilo potrebno. Duhovni rezervoar je morao biti obnovljen, a isposnica mu je najbolje služila za obnovu duhovne snage.
Na Svetoj Gori, među uskim kaldrmisanim ulicama Kareje, skriva se sveta tišina – isposnica Svetog Save, mesto gde je prvi srpski arhiepiskop živeo, pisao i molio se.
Na Svetoj Gori, među uskim kaldrmisanim ulicama Kareje, skriva se sveta tišina – isposnica Svetog Save, mesto gde je prvi srpski arhiepiskop živeo, pisao i molio se.
Na Svetoj Gori, među uskim kaldrmisanim ulicama Kareje, skriva se sveta tišina – isposnica Svetog Save, mesto gde je prvi srpski arhiepiskop živeo, pisao i molio se.
Na Svetoj Gori, među uskim kaldrmisanim ulicama Kareje, skriva se sveta tišina – isposnica Svetog Save, mesto gde je prvi srpski arhiepiskop živeo, pisao i molio se.
Na Svetoj Gori, među uskim kaldrmisanim ulicama Kareje, skriva se sveta tišina – isposnica Svetog Save, mesto gde je prvi srpski arhiepiskop živeo, pisao i molio se.
Na Svetoj Gori, među uskim kaldrmisanim ulicama Kareje, skriva se sveta tišina – isposnica Svetog Save, mesto gde je prvi srpski arhiepiskop živeo, pisao i molio se.
Isposnica Svetog Save predstavlja ozidani pećinski kompleks u okomitoj stenovitoj litici, do koga se stiže uskim drvenim mostićem priljubljenim uz samu liticu. Odmah do isposnice nalazi se i crkva Pridvorica iz 12. veka. posvecena sv. Đorđu.
Nalazi se na obroncima planine Radočelo (najviši vrh 1.643 mnv), udaljena nekih 12 kilometara od manastira Studenica.
Gornja Savina isposnica, kao i Donja Savina isposnica predstavljaju nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture.
Crkva Pridvorica, iz 12. veka, okrečena u belo, prilepljena je uz crvenkastu stenovitu liticu koja sa svih strana okružuje i natkriljuje dolinu u kojoj je smešten ceo kompleks. Unutar crkve se može videti ikonostas, rad slikara Sretena Protića Molerovića iz prve polovine 19. veka, odmah nakon što je crkva obnovljena. Inače, crkva je zaključana, a ključ imaju monasi manastira Studenica.
Osim same isposnice, koja predstavlja jedan od najzanimljivijih pećinsko-manastirskih kompleksa u Srbiji, vredi otići i zbog neobičnosti samog mesta - sa malenog proplanka ispred crkve Pridvorice, na samoj ivici duboke provalije, pruža se neverovatan pogled na okolna brda, doline, sela i stenovice litice...
O isposnici Svetog Save nema mnogo istorijskih podataka. Legenda kaže da je nastala kada i manastir Studenica - čija je glavna i najstarija crkva sazidana između 1183. i 1195. godine.
Isposnica predstavlja pećinski kompleks, proširen dubljenjem stene, a zatim ozidan kamenom. U neposrednoj blizini se nalazi i crkva Pridvorica, posvećena Sv. Đorđu. Ova crkva sagrađena je 1175. godine, ali je tokom istorije više puta bila teško oštećivana. Postoje istorijski podaci koji govore da je obnovljena u 16. veku, a svoj današnji izgled dobila je 1815. godine.
Legenda kaže da je crkvicu, zajedno sa pećinskim kompleksom - isposnicom, podigao sluga Stefana Nemanje, u vreme kada je njegov gospodar zidao Studenicu. Ikonostas u crkvici potiče iz ranog 19. veka, a oslikao ga je slikar Sreten Protić Molerović, čiji se potpis može videti na dverima. Isposnica se sastoji od više ćelija, a veruje se da je u jednoj od njih izvesno vreme proveo Sveti Sava. Ćelije (kelije) se i dan danas koriste od strane monaha.
Crkva Pridvorica, iz 12. veka, okrečena u belo, prilepljena je uz crvenkastu stenovitu liticu koja sa svih strana okružuje i natkriljuje dolinu u kojoj je smešten ceo kompleks. Unutar crkve se može videti ikonostas, rad slikara Sretena Protića Molerovića iz prve polovine 19. veka, odmah nakon što je crkva obnovljena. Inače, crkva je zaključana, a ključ imaju monasi manastira Studenica.
Litica je zakrivljena, tako da stvara ogroman prirodni amfiteatar. U jednom od zidova ovog amfiteatra smeštena je i gornja isposnica, koja predstavlja pećinski kompleks na više nivoa. Do nje se dolazi uskim drvenim mostićem na visokim stubovima, prilepljenim uz stenu. Ulaz je zaključan, tako da, iako možete da dođete u neposrednu blizinu isposnice i da je sasvim lepo vidite, unutra se ipak ne može ući.
Nekih par kilometara niže, u šumi, na putu za isposnicu nalazi se tzv. donja isposnica. U pitanju je jedna velika bela kuća koja pripada manastiru, a kraj nje je staro groblje. Tu se nalazi i česma Svetog Save.
U podnožju litice nalazi se i mala grobna kapela u kojoj je sahranjen nekadašnji iguman Studenički. Kapela je otključana. Malo dalje su i dve prazne "kelije" koje se ne zaključavaju, zapravo dve pećine sa ozidanim ulazima. Ako vam dole u Studenici kažu da u ćelijama nema nikoga, možete proviriti unutra da vidite u kakvim uslovima svoje dane provode iskušenici i monasi.
Ako se spustite par desetina metara uskom stazicom koja prolazi ispod same isposnice, silazite na neveliki proplanak koji zapravo predstavlja stenoviti ispust obrastao travom, sa tri strane opkoljen dubokim provalijama. Odatle se pruža fantastičan pogled na sela koja se nalaze stotinama metara niže, kao i na livade, žume i planinske vrhove u magli...
Ako je Fruška gora simbol duhovnosti srpskog naroda, onda jemanastir Jazak jedan od najdragocenijih bisera tog simbola. Najpoznatiji je po čuvanju moštiju Svetog Uroša, sina cara Dušana i poslednjeg vladara iz dinastije Nemanjića, kog je crkva proglasila za mučenika.
Jedan od najlepših prirordnih predela u Zapadnoj Srbiji svakako je Ovčarsko-kablarska klisura. Jezero Međuvršje tokom letnjih dana puno je plovila, koja su idealna za razgledanje i uživanje na maloj srpskoj Svetoj Gori, kako još zovu ovo mesto. Ipak, svako ko je bar prošao ovim predelom nije mogao a da ne primeti Belu lađu, kojom uprvlja kapetan Boban.
Najlepša uspomena iz detinjstva mnogih mališana iz Srbije svakako su letovanja na Mitrovcu na Taru. Decenijama ovo dečje letovalište jedno je od najlepših i najposećenijih.
Drevni manastir Kumanica, na sjeničko-pešterkoj visoravni u blizini granice sa Crnom Gorom bio je značajan duhovni centar. Posvećen je Svetom arhangelu Gavrilu. Mnogi ga smatraju Ostrogom s ove strane.
U srcu vojvođanske ravnice, tamo gde se horizont gubi u zlatnim njivama, a ritam života određuje priroda, jutra na salašu imaju posebnu čaroliju. To nije samo beg iz grada – to je povratak sebi.
Komentari(0)