Kozma i Damjan poticali su iz Male Azije, a odrasli su uz majku Teodotiju, koja ih je posle smrti supruga vaspitavala u hrišćanskoj veri.

Prema žitiju, obojica su izučila lekarsku veštinu i pomagali bolesnima, ne očekujući materijalnu korist.

Zbog toga su dobili naziv besrebrenici, odnosno lekari koji nisu naplaćivali svoje usluge. U narodu su ostali poznati kao Sveti Vrači, pri čemu je reč „vrač“ u ovom kontekstu označavala lekara.

Zašto je Kozma zamerio bratu zbog tri jajeta?

Jedna od najpoznatijih priča iz njihovog žitija odnosi se na ženu po imenu Paladija, kojoj je Damjan, prema crkvenom predanju, pomogao da ozdravi.

Želeći da mu zahvali, ponudila mu je tri jajeta.

Damjan u početku nije želeo da prihvati poklon, ali je Paladija insistirala i zaklela ga Presvetom Trojicom da ga uzme.

Kada je Kozma saznao šta se dogodilo, veoma se naljutio, smatrajući da njegov brat nije smeo da primi nikakvu nagradu za lečenje.

Prema žitiju, čak je zatražio da ih posle smrti ne sahrane jednog pored drugog.

Ipak, crkveno predanje navodi da je Damjan poklon prihvatio zbog zakletve, a ne iz želje za zaradom. Braća su na kraju sahranjena zajedno.

Ova priča sačuvana je kao primer njihovog odnosa prema pomaganju drugima, koje nisu želeli da pretvore u izvor ličnog bogaćenja.

Zašto se Sveti Vrači smatraju zaštitnicima lekara?

Kozma i Damjan u pravoslavnoj tradiciji zauzimaju posebno mesto među svetiteljima koji se poštuju kao iscelitelji.

Njihovo ime vezuje se za lečenje bolesnih, milosrđe i brigu o ljudima kojima je pomoć potrebna.

Zbog toga ih kao svoje zaštitnike poštuju lekari i drugi zdravstveni radnici, a praznik se obeležava i u pojedinim zdravstvenim ustanovama.

Lekarska komora Srbije je 2007. godine ustanovila Svete Vrače kao svoju slavu.

U crkvama posvećenim Kozmi i Damjanu vernici se okupljaju na bogosluženjima, a mnogi se pred njihovim ikonama mole za zdravlje sebe i svojih bližnjih.

Šta se danas radi, a šta se prema narodnom verovanju izbegava?

U pojedinim krajevima Srbije sačuvano je verovanje da na dan Svetih Vrača posebnu pažnju treba posvetiti zdravlju i molitvi za bolesne.

Postojao je i običaj da se ljudi koji su ozdravili zavetuju svetiteljima i nastave da obeležavaju njihov praznik u znak zahvalnosti.

U narodnim zapisima pominje se i verovanje da bez velike potrebe ne treba izlaziti iz kuće, kao i da praznik ima zaštitničku ulogu.

Međutim, takva verovanja nisu opšteobavezujuća crkvena pravila.

Ne postoji crkvena zabrana odlaska na posao, putovanja ili obavljanja svakodnevnih obaveza na dan Svetih Vrača.

Vernici praznik mogu da obeleže odlaskom na liturgiju, molitvom i pomaganjem onima kojima je pomoć potrebna.

Da li se danas posti?

Sveti Vrači ove godine padaju u subotu, 14. novembra, i prema pravoslavnom kalendaru nije predviđen post.

Porodice koje Kozmu i Damjana proslavljaju kao krsnu slavu pripremaju slavski kolač, žito i vino, pale sveću i okupljaju rodbinu i prijatelje.

Kao i kod drugih krsnih slava, najvažniji deo obeležavanja praznika jesu molitva i sećanje na svetitelje, dok je slavska trpeza deo porodične tradicije.

Priča o Kozmi i Damjanu ostala je posebno prepoznatljiva upravo zbog njihovog odnosa prema bolesnima.

Prema crkvenom predanju, dvojica braće smatrala su da pomoć čoveku ne treba uslovljavati nagradom, pa je čak i skroman poklon od tri jajeta postao povod za događaj koji se vekovima prepričava u njihovom žitiju.