U svakoj pravoslavnoj crkvi u apsidi senalazi izobražen lik Presvete Bogorodice sa Hristom detetom u rukama i taj prikaz se naziva "Ona koja je šira od neba"
Dete ima lice odraslog čoveka, da pokaže kako je Hristos i u detinjstvu imao premudrost i silu Božiju. Lik Presvete Bogorodice sa Bogodetetom prenosi verujućima veoma važnu poruku: Hristos mora da se uobliči u nama baš kao u Bogorodici.
Presveta Bogorodica je prototip istinskog vernika. Ona nas poziva da odgovorimo na poziv Božiji istom verom i smirenošću kao što je to ona učinila, da bi se Hristos u nama uobličio kao u njoj.
Deva Marija je izraz ispunjenja misije Crkve. Ona je primer novih ljudi u kojima i među kojima Bog boravi: Useliću se u njih i živeću u njima i biću im Bog i oni će biti narod moj (Druga poslanica Korinćanima Svetog apostola Pavla, 6, 16).
Možda vas zanima:
DANAS JE PRAZNIK POLAGANJA RIZE PRESVETE BOGORODICE: Ovo obavezno morate uraditi pred spavanje
Ovaj drevni hrišćanski praznik ustanovljen je još u 5. veku
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Možda vas zanima:
DANAS JE PRAZNIK POLAGANJA RIZE PRESVETE BOGORODICE: Ovo obavezno morate uraditi pred spavanje
Ovaj drevni hrišćanski praznik ustanovljen je još u 5. veku
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Možda vas zanima:
DANAS JE PRAZNIK POLAGANJA RIZE PRESVETE BOGORODICE: Ovo obavezno morate uraditi pred spavanje
Ovaj drevni hrišćanski praznik ustanovljen je još u 5. veku
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Deva Marija je ispunjenje svrhe Hristovog dolaska k nama. On je došao da bi od nas učinio hram živog Boga. Ne znate li, pita Sveti apostol Pavle, da ste hram Božiji i da Duh Božiji obitava u vama? (…) jer je hram Božiji svet, a to ste vi (Prva poslanica Korinćanima Svetog apostola Pavla, 3, 16-17). Baš kako što je Deva Marija postala hram Božiji, tako i mi moramo postati NJegov hram.
Niko nije izrazio poruku Bogorodice u apsidi – da se Hristos uobličio u nama – bolje nego Sveti apostol Pavle. Čitava njegova poruka u biti ima za sadržaj Hrista nastanjenog u verujućim ljudima, u hrišćanima. Stotinu šezdeset i četiri puta u svojim poslanicama on koristi izraz „u Hristu“. Sveti apostol Pavle ga je osmislio da ukaže na sasvim novo i jedinstveno iskustvo da Hristos živi u nama. On poručuje vernima u Galati: Dečice moja, koju opet s mukom rađam, dokle se Hristos ne uobliči u vama (Poslanica Galatima Svetog apostola Pavla, 4, 19). Sveti apostol Pavle je nosio Hrista u sebi, baš kao Presveta Bogorodica.
Oltarska apsida crkve simbolički predstavlja tačku spajanja krova crkve sa podom i neba sa zemljom. Presveta Bogorodica sa Bogodetetom naslikana u apsidi kao da lebdi između neba i zemlje, kao nebeske lestve kojima je Bog sišao među nas i kao most koji nas vodi ka nebu.
Presveta Bogorodica je tu da nas u molitvi povede ka Hristu Pantokratoru (Svedržitelju) u kupoli crkve. Ikona Presvete Bogorodice u apsidi naziva se Ona koja je šira od neba, jer je rodila Boga, koji je Tvorac svega i koga ni sav svet ne može smestiti u sebe.
PRAVA ISTINA O TESTAMENTU PAVLA VUISIĆA: Nikakav komunist ni govora, niti jedne reči da mi ne progovori, inače ću ustati iz groba!
Poslednjih meseci po srpskim portalima se objavljuje tekst testamenta Pavla Vuisića iz 1982. godine, koji se poput dobrog gega "šeruje" po društvenim mrežama. Testament se prenosi nepotpun, što danas žalosti njegovu suprugu Mirjanu, poznatiju kao Sula, koja je 32 godine provela sa Pavlom i koja danas čuva sećanje na njega.
Gazda Đorđe – miris piva i otkucaji industrijskog srca Beograda
U Beogradu krajem 19. veka, na Savskom vencu, dan je započinjao mirisom hmelja. Para se dizala iz velikih bakarnih kazana, a kaldrma ispred pivare bila je topla od jutarnjeg sunca. Među radnicima, obučen jednostavno, bez ikakvih odlikovanja i pratnje, šetao je vlasnik — gazda Đorđe Vajfert. Bio je to čovek koji je znao ime svakog radnika, ali i cenu svake litre piva, i koji je umeo da se zadrži kod majstora kotlarnice isto onoliko dugo koliko i kod bankarskog šaltera.
Vukašin i Marička bitka: Sudbonosni trenutak srpske srednjovekovne istorije
Kraj 14. veka bio je vreme burnih političkih previranja na Balkanu. U tom vihoru istorije izdigla se figura kralja Vukašina Mrnjavčevića – vojskovođe, vlastele i jednog od ključnih aktera u poslednjim godinama srpske srednjovekovne moći. Njegov uspon, savez sa carem Urošem, sukobi sa vlastelom i tragičan kraj na obalama Marice ostavili su dubok trag na sudbinu srpskog kraljevstva.
Nakon razvoda od svetski poznate žene, naš glumac spas pronašao na Hilandaru! Svi ga znate kao Branka Pantića iz "Tesne kože", a ovo je njegova životna priča
Glumac Gojko Baletić, šta god da je u životu uradio, a uradio je i radio dosta, ostaće upamćen kao najstariji sin nesrećnog Mite Pantića, onog iz legendarne "Tesne kože".
Od Vlakče do Pariza – put prvog srpskog pilota
U vreme kada je nebo još uvek delovalo nedostižno, narednik Mihajlo Petrović postao je prvi Srbin koji je položenu pilotsku dozvolu, otvarajući tako novo poglavlje u istoriji naše avijacije.
Komentari(0)