Danas slavimo Svetog Justina Filozofa i Mučenika: Obratite mu se sledećim rečima za sreću
Ranohrišćanski filosof Sveti Justin Mučenik je ostavio najviše ranih hrišćanskih spisa
Sveti Justin Filozof (ili Justin Mučenik) (105 – 165) je ranohrišćanski filozof, teolog i mučenik. Bio je antički obrazovan, na sadržajima platonizma i stoicizma.
Rođen je oko 105. godine u Flavijevom Neapolju (Flavia Neapolis, ranije Sihem, danas Nablus), u Samari, Palestina. Justinov otac Priscus je imao latinsko ime, a deda Bahus grčko. Justin je kao mladić došao u Rim iz Male Azije da studira filozofiju i da spozna krajnju istinu.
U ranijoj fazi svog filozofskog istraživanja, Justin se bio „predao“ učitelju stoiku, u nadi da prevaziđe „obično“ ljudsko stanovište. Stoici su obećavali da čovek, ako proučava prirodu, može naučiti kako da svoj život, svaki događaj, prepreku ili okolnost, stavi u univerzalni kontekst, čime čoveku omogućava pristup u božansku sferu. Justin kaže da ga je obeshrabrilo što je njegov učitelj retko govorio o božanskoj sferi i sprečavao pitanja o tom predmetu. Zato je Justin prešao drugom učitelju, filozofu peripatetičaru. Posle nekoliko dana, kada je njegov učitelj zatražio platu za časove, Justin je, zgađen, prekinuo studije, zaključivši da „taj čovek uopšte nije filozof“. Ali, nije se predavao. Otišao je učitelju pitagorejcu, koji se ponudio da Justina nauči fizičkoj i mentalnoj disciplini koja će mu dušu uskladiti sa božanskom sferom. Kada je čuo da mora savladati astronomiju, matematiku i muziku pre nego što počne da „shvata šta čini život srećnim“, Justin je napustio i tog učitelja. Nakon silne potrage, Justin je najzad poverovao da je našao pravi put u učenju jednog sjajnog platoničara. Već je, kako kaže, učinio veliki korak ka prosvetljenju. Verovao je da će uskoro moći da uzdigne svoj duh i shvati božansko.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Ali, uskoro će se desiti nešto što će promeniti njegov život.
Sveti Justin Filozof je jednog dana otišao sa prijateljima u amfiteatar da posmatra gladijatorske borbe, održavane u čast carskih rođendana. Bio je zaprepašćen kad je usred arene ugledao grupu osuđenika koje su vodili divljim zverima. Smirena hrabrost kojoj su ovi ljudi čekali surovo javno pogubljenje zapanjila ga je, pogotovo kad je doznao da su to nepismeni ljudi, hrišćani, koje je rimski senator Takit nazvao „klasom ljudi omrznutom zbog sujeverja“. Justin Filozof je bio duboko potresen, jer je video kako skupina neobrazovanih ljudi postiže vrhunsko dostignuće dostupno filozofu. Ovo dostignuće jeste, po mišljenju Platona i stoika Zenon, čovekova sposobnost da smireno prihvati smrt. Dok je posmatrao, Justin Filozof je shvatio da prisustvuje natprirodnom događaju, čudu; i da su ti ljudi na neki način pronašli veliki, nepoznati izvor moći. Kao što je Justin saznao kasnije, njihovo zapanjujuće samopouzdanje je proisticalo iz ubeđenja da njihova muka i smrt ubrzavaju Božju pobedu nad snagama zla, ovaploćenim u rimskom sudu koji im je izrekao presudu, i takođe, u gledaocima kao što je sam Justin.
Nešto kasnije, šetajući poljem blizu mora, Justin je neočekivano naišao na starca koji je bio član dotične zajednice. Najpre je starac pitao Justina o njegovim studijama filozofije, ali umesto da bude zadivljen, kao što je Justin očekivao, starac mu je uputio izazov rekavši da mu filozofija nikad neće doneti prosvetljenje. Starac je tim pitanjem pogodio suštinu, jer Justin od filozofije nije tražio samo intelektualno razumevanje sveta. Razgovarajući sa starcem, Justin je uvideo da je naišao na proces čiju dubinu intelekt ne može shvatiti. Prema starčevim tvrdnjama, čovek mora primiti Božanski duh, silu daleko veću od naše razumske moći, silu koja „osvetljava duh“.
Stari hrišćanin je doveo u pitanje njegovu glavnu premisu – da ljudski duh može spoznati Boga sopstvenom snagom. Starac je izrazio Justinovu najveću bojazan: da on gubi vreme, da ljudski duh, bez obzira na obrazovanje i kapacitet, ne može dostići svoj cilj, ne može sam spoznati Boga.
Posle žučne rasprave sa starcem i velike unutrašnje borbe, Justin uviđa da su hrišćani pronašli pristup ogromnoj, Božanskoj sili, uvek prisutnoj sili koju su na zemlju doneli hrišćanski obredi kao što je, pre svega, krštenje. Pre nego što je otišao, starac je mladiću naložio:
„Da se moliš, iznad svega, da ti vratnice svetlosti budu otvorene; jer to učenje ne mogu svi shvatiti i razumeti, već samo čovek kome su Bog i njegov Hrist podarili mudrost.“
Justin nikada više nije video starca, ali je kasnije zapisao:
„Odmah se u mojoj duši upalio plamen, i obuze me ljubav prema prorocima i ljudima koji su prijatelji Hrista; i dok su mi njegove reči odzvanjale u glavi, uvideo sam da je jedino ta filozofija pouzdana i korisna.“
Tropar (glas 4):
Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: NJihovim molitvama spasi duše naše.
NAROČITO SE IZDVAJAJU: Ove tri ikone treba da ima svaki dom
Od davnina se u srpskim porodicama veruje da određene ikone imaju posebnu zaštitničku i isceliteljsku moć.
Dok se seoske škole po Srbiji zatvaraju ova ponosno prkosi: Osnovna škola u selu Korbovo kod Kladova slavi jubilej od čak 180 godina postojanja - konačno dočekala i adaptaciju
Dok se škole u selima širom Srbije zatvaraju, potpuno drugačija priča stiže iz Kladova. U ovoj opštini Osnovna škola „Hajduk Veljko“ u selu Korbovo, ove godine slavi čak 180 godina postojanja. Tokom skoro dva veka postojanja, kroz ovu školu prošle su brojne generacije učenika koji su kasnije postali stubovi društvenog, kulturnog i privrednog života ovog kraja.
Novac prikupljen po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja ulaže se u prave stvari: Prekriva se krov manastira Mileševa, sređuju škole i bolnica
Vlada Republike Srbije donela je Rešenje o dodeli sredstava prikupljenih po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja, a Opštini Prijepolje odobrena su finansijska sredstva za realizaciju četiri važna projekta od značaja za zdravstvo, obrazovanje, kulturu i očuvanje nasleđa.
Ovo je tajna imena srpskih manastira: Hladnoća, mesto ljubavnog sastanka i izvor kriju zagonetku, a jedan se zove po srpskom despotu koga su poredili sa carem
Srpski manastiri nose najrazličitija imena koja imaju svoju istoriji i posebna značenja.
Gazda Đorđe – miris piva i otkucaji industrijskog srca Beograda
U Beogradu krajem 19. veka, na Savskom vencu, dan je započinjao mirisom hmelja. Para se dizala iz velikih bakarnih kazana, a kaldrma ispred pivare bila je topla od jutarnjeg sunca. Među radnicima, obučen jednostavno, bez ikakvih odlikovanja i pratnje, šetao je vlasnik — gazda Đorđe Vajfert. Bio je to čovek koji je znao ime svakog radnika, ali i cenu svake litre piva, i koji je umeo da se zadrži kod majstora kotlarnice isto onoliko dugo koliko i kod bankarskog šaltera.
Komentari(0)