KRSTOPOKLONA NEDELJA Počela je treća nedelja Velikog posta, EVO na šta treba obratiti pažnju!
Krstopoklona nedelja je deo Vaskršnjeg posta i pada u treću sedmicu posta. Tokom ove nedelje, pravoslavni hrišćani se duhom poklanjaju Časnom krstu, zbog čega je ova nedelja dobila naziv Krstopoklona.
Običaj je da se na Krstopoklonu nedelju iznosi krst na sredinu crkve i vernici mu se poklanjaju i celivaju, podsećajući sebe na značaj krsta u hrišćanstvu.
Veći deo Krstopoklone nedelje se posti na vodi. To znači da se tokom većeg dela nedelje vernici uzdržavaju od hrane i piju samo vodu.
U subotu se posti na ulju.
Možda vas zanima:
Jugosloveni su tamanili ovaj slatkiš: Svaki zalogaj vraća u detinjstvo, a ukus je neodoljiv već decenijama
Veliki post je počeo, a ako ne želite da se lišite slatkiša napravite ovaj preukusan kolač i uživajte svim čulima
USKRŠNJI POST 2025. počinje u ponedeljak: Ovo su pravila za svaku od 7 nedelja kojih treba da se pridržava SVAKI VERNIK
U ponedeljak, 3. marta, počinje Veliki ili Uskršnji post, najduži i najstroži post u pravoslavnoj tradiciji, koji vernici dočekuju kao pripremu za najveći hrišćanski praznik – Vaskrs. Veliki Uskršnji post traje 48 dana, a svaka sedmica ima svoje ime i pravila.
Možda vas zanima:
Jugosloveni su tamanili ovaj slatkiš: Svaki zalogaj vraća u detinjstvo, a ukus je neodoljiv već decenijama
Veliki post je počeo, a ako ne želite da se lišite slatkiša napravite ovaj preukusan kolač i uživajte svim čulima
USKRŠNJI POST 2025. počinje u ponedeljak: Ovo su pravila za svaku od 7 nedelja kojih treba da se pridržava SVAKI VERNIK
U ponedeljak, 3. marta, počinje Veliki ili Uskršnji post, najduži i najstroži post u pravoslavnoj tradiciji, koji vernici dočekuju kao pripremu za najveći hrišćanski praznik – Vaskrs. Veliki Uskršnji post traje 48 dana, a svaka sedmica ima svoje ime i pravila.
Možda vas zanima:
Jugosloveni su tamanili ovaj slatkiš: Svaki zalogaj vraća u detinjstvo, a ukus je neodoljiv već decenijama
Veliki post je počeo, a ako ne želite da se lišite slatkiša napravite ovaj preukusan kolač i uživajte svim čulima
USKRŠNJI POST 2025. počinje u ponedeljak: Ovo su pravila za svaku od 7 nedelja kojih treba da se pridržava SVAKI VERNIK
U ponedeljak, 3. marta, počinje Veliki ili Uskršnji post, najduži i najstroži post u pravoslavnoj tradiciji, koji vernici dočekuju kao pripremu za najveći hrišćanski praznik – Vaskrs. Veliki Uskršnji post traje 48 dana, a svaka sedmica ima svoje ime i pravila.
U nedelju je dozvoljena riba.
Krstopoklona nedelja podstiče vernike da ne zaborave kako "dobro uvek pobeđuje zlo", i kako "život pobeđuje smrt".
Ova nedelja nas podseća da "svako nosi svoj krst na leđima". To ne znači samo da smo opterećeni brigama i teškoćama, već i da živimo u skladu sa svojom savešću. Živeti u svetlosti suda savesti znači preuzeti odgovornost za svoje postupke, kako dobre, tako i loše.
Kada osvestimo svoje greške i pokajemo se, duša se čisti, a breme sa naših leđa nestaje .
Prema verovanju u ovoj nedelji treba izbeći svađe, sukobe, prepike, nervozu. Krstopoklona nedelja pomaže da se suočimo sa iskušenjima, ali da u toj borbi sačuvamo mir, ljubav, veru i nadu.
Krstopoklona nedelja je vreme za introspekciju, duhovno obnavljanje i suočavanje sa iskušenjima, uz očuvanje mira, ljubavi, vere i nade.
NEPRESUŠNA MUDROST NAŠEG NARODA! Ljudi smišljali, Vuk skupljao: Ovo su najbolje SRPSKE narodne poslovice!
Vuk Stefanović Karadžić (1787. - 1864.) bio je srpski filolog, reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih umotvorina i pisac prvog rečnika srpskog jezika. Imao je toliki uticaj da su miu se divila i čuvena braća Grim, Vilhem i Jakob.
Pečenje hleba ispod sača u selima Homolja: Miris detinjstva koji se ne zaboravlja
U zabitim domaćinstvima istočne Srbije, hleb se i danas mesi ručno, sa sopstvenim kvascem, i peče pod užarenim sačem – kao pre sto godina
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Komentari(0)