5 SRPKINJA čija imena svako treba da zna: Ovo su ŽENE kojima je pošlo za rukom da PROMENE ISTORIJU (FOTO/VIDEO)

Lepote Srbije

12:00

Kultura 0

Ovih pet žena će zauvek ostati upamćene u srpskoj istoriji kao najveća naučnice i umetnice

ajnštajn i mileva
Printscreen/Instagram

Iako su za života dale veliki doprinos u profesijama u kojima su se ostvarile, istina i pravda nisu uvek bile na njihovoj strani što je doprinelo da ostanu u senci svoje slave.  Međutim, danas su cenjene i smatraju ženama koje su najviše doprinele srpkoj kulturi.

Mileva Marić Ajnštajn

Iako je poznatija kao prva žena Alberta Ajnštajna, Mileva Marić je bila prva Srpkinja matematičarka. Postoje tvrdnje da je ona doprinela ranim Ajnštajnovim radovima, ali je stepen njenog učešća u otkrićima apsolutno je nepoznat i ostao je predmet brojnih polemika.

Postoje tvrdnje da mu je dala sve zasluge za zajednički rad, a pretpostavlja se da se prezime Marić nalazilo u radu o teoriji relativnosti, ali je izbrisano u uređivačkom odboru časopisa Analen der fizik.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Prestižni časopis, navodno, nije imao ništa protiv toga da žene budu autori radova, pa se postavlja pitanje ko to nije dozvolio da stoji njeno ime na radu?

5 SRPKINJA čija imena svako treba da zna: Ovo su ŽENE kojima je pošlo za rukom da PROMENE ISTORIJU (FOTO/VIDEO) Profimedia
 

Njen rukopis je često vidljiv u radovima naučnika, što jedni tumače kao dokaz autorstva, a drugi da je ona samo zapisivala Ajnštajnove ideje.

Čak i oni koji veruju da je doprinela Ajnštajnovom radu, te da su njegove teorije plod njihovog zajedničkog rada, ne mogu da kažu šta je tačno bilo njena ideja, jer nema sačuvanih dokumenata koji bi to potvrdili.

Postoje samo sačuvana prepiska iz njihovih pisama gde često pominju „naši radovi " i „naša teorija relativnog kretanja", „naše gledište" ili „naši članci".

Mileva Marić nije postala ni fizičarka ni matematičarka jer je pala na završnom ispitu zbog loših ocena iz matematike.

Ostala je upamćena kao žena koja se izborila da bude na istom fakultetu sa muškarcima, kada je to bilo izuzetno retko.

Milena Pavlović Barili

Milena je odrasla ne poznajući roditeljski dom, putujući od oca do majke koji su proživeli život u braku, ali nikad zajedno. Živela je u Srbiji, kod majke i Italiji kod oca, govorila dva jezika i bila posvećena roditeljima i kulturama iz kojih potiču, jednako.

Vrlo rano je postala najtalentovanija i najobrazovanija slikarka u Srbiji, za koju, nažalost, nije bilo mesta u rodnoj zemlji.

Milena Pavlović Barili našoj sredini bila je nepoznata do sredine 20. veka, iako je uvek volela svoju rodnu zemlju i u njoj pokušavala da pronađe svoje mesto pod suncem.

Njene modne ilustracije objavljivane su u Vogue četrdesetih godina prošlog veka. Tih godina Kraljevina Jugoslavija nije videla ni zadržala veliki talenat kome se Njujork klanjao.

Ostala je jedini afirmisani predstavnik nadrealizma u srpskom slikarstvu, čije su slike ispunjene romantičarskim raspoloženjem, na kojima se vidi jedan lik, upravo njen.

Vilhelmina – Mina Karadžić Vukomanović

Mina je jedna od naših prvih slikarki, prevodilac srpskih narodnih umotvorina i pesama i jedno od trinaestoro dece Vuka Stefanoviča Karadžića.

Govorila je nekoliko jezika i istakla se u svojim prevodima, a u slikarstvu je ostala upamćena kao izvrsni portretista. Njeni najpoznatiji radovi su "Autoportret" i portret brata Dimitrija, koji je uz Minu jedino Vukovo dete koje je preživelo detinjstvo.

Dok je odrastala u Beču, mnoge velike ličnosti tadašnje srpske kulture posećivale su njen dom i bile bliski prijatelji njenog oca i čitave porodice Karadžić, a samo neki od njih su prota Mateja Nenadović, Njegoš, knez Mihailo Obrenović, Đuro Daničić.

Jedan od njih bio je mladi pesnik Branko Radičević, koji se u Mininim očima izdvajao iz grupe svojih velikih savremenika, postoji priča da je bio opčinjen njenom lepotom.

Nadežda Petrović

Bila je slikarka i bolničarka tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Obrazovana u inostranstvu, po povratku u Kraljevinu Srbiju je sa sobom "donela" i umetničke inovacije, koje konzervativno društvo nije prihvatalo ili shvatalo. 

Prvi balkanski rat umešao se u Nadeždin život i ona se prijavljuje da bude bolničarka. Išla je pravo na bojište, na liniju vatre, previjajući rane vojnika i usput slikajući pejzaže predela. 

Bila je voljena i cenjena kao čovek i poštovana kao borac na apsolutno svim poljima svojih aktivnosti, osim slikarskom.

Priznata kao umetnica tek nakon što je preminula, zapravo, prava percepcija i vrednovanje Nadeždinog dela, kako umetničkog tako i društvenog, sagledano je tek posle njene smrti.

Umrla je tokom dužnosti od pegavog tifusa 1915. godine, u valjevskoj bolnici u kojoj je radila. Njen entuzijazam i želju da promeni, pomogne i modernizuje tadašnje društvo shvaćen je tek nakon njene smrti.

Danas se smatra rodonačelnicom srpske moderne umetnosti s početka XX veka. 

Jelisaveta Načić

Bila naša prva žena arhitekta i prva studentkinja koja je upisala arhitekturu na Tehničkom fakultetu u Beogradu 1896. g.

Jelisaveta fakultet završava već sa 22 godine o od tad kreću njena angažovanja: uređivanje Kalemegdana i Terazija, crkva Svetog Aleksandra Nevskog u Beogradu, prva bolnicu za obolele od tuberkuloze u Srbiji.

Zanimljivo je da je radila zgradu osnovne škole „Kralj Petar Prvi“, na čijoj se fasadi nalaze portreti Dositeja Obradovića i Vuka Karadžića.

Da bi dobila posao za stalno u Ministarstvu građevine, kao prva žena u Vladi Srbije, morala je da dostavi potvrdu o služenju vojnog roka.

Tada su je zbog toga odbili, a preuzela ju je Uprava grada Beograda, jer na lokalu nije važio Zakon o vojnom roku.

(espreso)

 

Komentari(0)

Loading